Херпетиформни дерматитис (Dermatitis herpetiformis (DH)) је хронична рекурентна болест из групе поремећаја изазваних уносом и преосетљивошћу на глутен. Њена главна клиничка манифестација је појава папуловезикуларне оспе са пратећим сврабом. Златни стандард за дијагнозу болести је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Примарни начин лечења је безглутенска дијета.

Етиологија Херпетиформни дерматитис је ретка болест од које болују углавном млађе одрасле особе. Болест је учесталија код мушкараца у у односу на жене, са мушко : женским односом 1,5 — 1.9 : 1.

Као и код целијакије, и код болесника с херпетиформним дерматитисом уочена је висока преваленција HLA-DQ2 (90%) и HLA-DQ8 (5%) хаплотипова. мини|600px|центар|Хипотеза унакрсне реактивности одговорне за почетак херпетиформног дерматитиса код људи са целијакијом

Клиничка слика мини|Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику еритематозних папула и уртикаријалних плакова Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику: Еритематозних папула и уртикаријалних плакова, који су груписани у везикуле и напете мехурићи с центрифугалним растом, серознога или хеморагијског садржаја, са симетричном дистрибуцијом. Снажног осећаја жарења и сврбежа. Огољених подручја егзулцерисане коже и круста, које настају након пуцања була Хипопигментације или хиперпигментације, коже на местима након повлачења круста. Променама су најчешће захваћене екстензорне регије тела: предњи део бедара, колена, лактови, задњица и сакрална регија, с тим да подручје рамена, лопатице и скалпа такође може бити захваћено.

Иако само 10% пацијената има тегобе од стране дигестивног система, оштећење слузокоже танкога црева може се дијагностиковати код 65 — 75% болесника. Чак се и у пацијената с привидно нормалним налазом биопсије могу наћи суптилне промене слузокоже попут повећаног броја интраепителних лимфоцита које иду у прилог глутенској преосјетљивости. Ови пацијенти по правилу имају позитивну CD-специфичну серологију, а такође су под повећаним ризиком за настанак компликација повезаних с целијакијом попут аутоимуних болести, анемије, остеопорозе и сл.

Дијагноза мини|Дијагноза се најпоузданије поставља имунофлуоресценцијом коже на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита Дијагноза се најпоузданије поставља на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита на врху дермалне папиле у подручју субламине денсе базалне мембране, а присутни су и у болесној и у здравој кожи.

Златни стандард за дијагнозу ДХ је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Анти-тТг се користе за дијагнозу, али и за процену пацијентовог поштовања безглутенске исхране и за процену оштећења цревне слузокоже. Откривена су антитела против епидермалне трансглутаминазе (анти-еТг), ензима за који се сматра да је главни аутоантиген код ДХ јер има 64%-тну хомологност с ткивном трансглутаминазом. Поједини аутоори сматрају да је 20% анти-тТг негативних пацијената по својој суштини анти-еТг позитивно. 450px|мини|центар|Микрографија дерматитиса херпетиформиса: субепидермални везикули, са микроапцесом папиларних неутрофила, са неутрофилним, еозинофилним и лимфоцитним инфилтратима у површинском дермису. Како је ова болест кожна манифестација целијакије, доказану дијагнозу ДХ-а би требало узети као индиректан доказ оштећења слузокоже и сматрати да није потребна дуоденална биопсија.

Терапија Дијета Болесницима са постављаном дијагнозом херпетиформним дерматитисом саветује се безглутенска исхрана, чак и када није доказана ентеропатија, с обзиром на то да се ради о оспи која је осјетљив на глутен. тиме се избегавају могуће компликације. Избегавање уноса глутенских производа током исхране смањује се осећај жарења и печења везико-еритематозних папула, и тиме доводи до побољшања патохистолошког налаза, који се утврђује биопсијом дуоденума. Симптоматска терапија За симптоматско лечење сврбежа и регресију кожних промена може се прописати дапсон, али при његовој примени треба узети у обзир тешке нуспојаве попут хемолитичке анемије, агранулоцитозе, метхемоглобинемије и периферне неуропатије.

Важно је напоменути да фармакотерапија нема резултата на ентеропатију, већ се опоравак слузокоже танкога црева може постићи само увођењем безглутенске исхране. Види још Глутен Целијачна болест Алергија на пшеницу Референце

Литература

.

Спољашње везе

Категорија:Глутен сензитивни синдроми