Весна Пешић (Београд, Краљевина Југославија, 6. мај 1940) српска је социолошкиња и политичарка. Отац јој је био угледни адвокат и заменик јавног тужиоца у Београду, а мајка професорка француског у гимназији. Завршила је Пету београдску гимназију.
Порекло и образовање Дипломирала је филозофију на београдском Филозофском факултету, а потом магистрирала и докторирала на Правном факултету из области социологије. Пешић је била виша научна сарадница на Институту за филозофију и друштвену теорију. Објавила је велики број научних радова и учествовала на научним скуповима у области социологије у земљи и иностранству.
Aнтиратни и политички ангажман 1990-их Весна Пешић је била ангажована интелектуалка и борац за људска права још од 1980-их, због чега је била и у затвору. Осуђена јe на затворску казну у трајању од 25 дана у Падинској Скели.https://www.vreme.com/cms/view.php?id=411753 Непосредни повод за хапшење и казну било је њено учешће у организацији протестног митинга 1985. године.
Крајем 1980-их, са бујањем националистичких тенденција, почиње и њен директни политички ангажман. Била је једна од оснивачачица УЈДИ-а 1989. године у Загребу. Међу оснивачима налазили су се махом интелектуалци из свих југословенских република који су се залагали за очување Југославије, тако што би се дотадашња држава трансформисала у демократску федерацију. Учествовала је у формирању српске подружнице УЈДИ-ја у Беораду 1990. године. Била је чланица Савеза реформских снага Југославије, испред којих се кандидовала на изборима 1990. године.
Када је почео рат у Југославији, била је оснивачица Центра за антиратну акцију, прве мировне организације у Србији, основане у јулу 1991. године. Испред Центра, учествовала је у свим важнијим антиратним акцијама одржаваним тада у Београду.
Оснивач је бројних организација за мир и људска права, између осталог и Хелсиншког комитета у Србији. Пешићева је оснивачица и бивша председница Грађанског савеза Србије од 1992. до 1998. Била је и једна од лидерки Коалиције Заједно 1996-1997. године.
Весна Пешић је била народна посланица у Скупштини Србије од 1993. до 1997. године.
Политички ангажман после 2000. После смене Милошевићевог режима 2000, Весна Пешић је постала амбасадорка у Мексику (2001–2005).
Од 2007. до марта 2011. била је председница Политичког савета Либерално демократске партије. Након утапања Грађанског савеза Србије у Либерално демократску партију 2007, које је Весна подржала, именована је за председницу Политичког савета ЛДП-а. Странку је напустила 7. априла 2011. године, због неслагања са њеним лидером Чедомиром Јовановићем.
Весна Пешић је у фебруару 2012. изјавила да се повлачи из политике након истека посланичког мандата, а после парламентарних избора.
Боравила је у Институту за мир, основаном од стране Конгреса САД као признање за допринос развијању демократије и грађанског друштва.
Добитница је Награде за демократију из Вашингтона, награде „Андреј Сахаров“, коју јој је 1997. доделио Норвешки Хелсиншки Комитет и награде за демократију -{W. Averell Hariman}-, коју додељује Национални демократски институт из Вашингтона. Исте године је номинована за Нобелову награду за мир.
Била је народна посланица у Народној скупштини Републике Србије од 2007. до 2012. године.
Са адвокатом Срђом Поповићем има сина који је такође адвокат.Новости воде на ручак Весну Пешић („Вечерње новости“, 7. април 2013) Њена сестра Станислава Пешић била је глумица.
Референце
Спољашње везе
Весна Пешић: Посланицима или пензија или плата („Прес“, 2. септембар 2010) Весна Пешић: Одлазим из политике („Вечерње новости“, 8. фебруар 2012)
Категорија:Рођени 1940. Категорија:Српски политичари Категорија:Српски социолози Категорија:Грађански савез Србије Категорија:Амбасадори СР Југославије Категорија:Доктори социологије Категорија:Политичари из Београда Категорија:Чланови Либерално-демократске партије