Национални парк Берингија () простире се у источном делу Чукотке, најсевероисточног региона Русије. Налази се на западној (тј., азијској) страни Беринговог мореуза.
Географија и локација Пре 11.000 година п. н. е, територија парка била је повезана копненим мостом — познатим као „Берингов копнени мост” — са Северном Америком. На источној страни мореуза, у Аљасци, постоји национални резерват Берингов копнени мост, којим управља Служба националних паркова САД. Било је разговора између САД и Русије о спајању два парка у прекогранични „међународни парк”, али још ништа није формализовано. Већина ретке популације у овим подручјима су припадници аутохтоних народа Чукчи или Јупици. Парк је проглашен за национални парк 2013. године.
Парк се простире кроз два рејона на Чукотском полуострву: Провиденија рејон на југу, и Чукотски рејон на северу. По топографији је приморска брдско-субартичка тундра. Планине су средње висине — просечно 900 m, са највишим врхом Мт. Исходнаја од 1194 m. Постоје и простране тундарске равнице. У парку влада субполарна клима (Кепенова класификација климата Dfc). Зиме су дуге и врло хладне, а лета су хладна и кратка. Јануар је најхладнији месец са просечном температуром у Анадиру од −22,6 °C, а најтоплији месец је јул са просечном температуром од +11,6 °C thumb|left|250п|Чукотско море, између Чукотског полуострва и Аљаске
Референце
Спољашње везе Мапа аутохтоних народа севера у Руској Федерацији
Категорија:Национални паркови Русије Категорија:Чукотка