Политика Аустрије одвија се у оквиру савезне парламентарне републике Аустрије, са председником као шефом државе, и канцеларом као шефом владе. Владе, и локалне и федералне, врше извршну власт. Федерална законодавна власт састоји се из Савезне владе, два дома Парламента, Националног већа и Савезног већа. Аустријско правосуђе је независно од извршне и законодавне власти.

Од 1949. године конзервативна Аустријска народна странка (ОВП) и лијевица Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) су у великој су мјери доминирале страначко-политичком сценом Аустрије.

Етнички и културно хетерогена национална држава Аустрија је једна од многих држава које су настале након распада Аустроугарске, огромне мултинационалне империје која је престала да постоји 1918. године. Аустријској Републици је претходила уставна монархија, чије је законодавно тијело изабрано, како је то написао Њујорк Тајмс, "квази-универзално (мушко) право гласа" први пут 1897.де Волф, Брадфорд Цолт (3. април 1897). У ПАРЛАМЕНТУ АУСТРИЈЕ, постоји група социјалиста . Нев Иорк Тимес . Приступљено 21. маја 2010. године.

Први покушај Аустрије за републичком управом, након пада монархије 1918. године, био је озбиљно отежан економским трошковима ратне репарације које су захтијевали савезници, који су их побједили у Првом свијетском рату. Прва Аустријска република (1918—1938) извршила је неке пионирске реформе двадесетих година 20. века, посебно у Бечу, које су служиле као модели за социјалне државе у Европи после Првог светског рата. Међутим, Република се постепено развила у аустрофашистичку диктатуру између 1933-1934. године под канцеларом Енгелбертом Долфусом, којег су 1934. године убили нацистички партијски агенти. Прва република завршила је 1938. године Аншлусом од стране нацистичке Њемачке. Након пораза немачког Рајха 1945. године, Аустрија је обновила своју републичку владу, након што је повратила своју независност.

Почетак 21. века означио је, за Аустрију, пола века стабилне владе под уставним републичким системом. Њиме се управља у складу са принципима представничке демократије и владавине права. Уставни оквир политике Аустрије и срж практичне имплементације устава су широко прихваћени као робусни и адекватни  да спровођење мирне промене.

Економистичка обавјештајна јединица оцијенила је Аустрију као "пуну демократију" 2016. године.

Устав Аустријски устав карактерише републику као федерацију која се састоји од девет аутономних савезних држава. И федерација и све њене државе имају писане уставе који их дефинишу као републичке ентитете којим се управља по принципима представничке демократије. Поред чињенице да савезне државе Аустрије немају независно судство, с једне стране, и да је њихова аутономија у великој мјери напотпуна, с друге стране, аустријска структура владавине наликује структури неких много већих савезних република као што је Њемачка.

Извршна власт Носиоци главних уреда Дужност Име Партија Од предсједник Алекандер Фан дер Белен Зелени 26. јануар 2017 канцелар Карл Нехамер Народна странка 6. децембар 2021

Поглавар државе Аустријски шеф државе је федерални предсједник (Bundespräsident), бира се народним гласањем на мандат од шест година и ограничен је на два узастопна мандата.Federal President of Austria: Electoral procedure . Приступљено 17 May 2010 Бивши предсједник Хајнц Фишер изабран је за други мандат 25. априла 2010. године. Замијенио га је садашњи предсједник Александер Фан дер Белен, који је изабран на ову дужност 4. децембра 2016. године. Канцеларија савезног председника је у великој мери церемонијална, иако устав дозвољава предјседнику да смени кабинет или да распусти Национални савет и да расписује нове изборе.Federal President of Austria: Powers in Detail . Приступљено 17 May 2010

Председник владе Федералног канцелара (Bundeskanzler) именује федерални предсједник. Иако је шеф владе, он нема овлашћења да усмерава друге чланове владе.Federal Chancellory of Austria - Responsibilities . Приступљено 19 May 2010 Након избора Аустријског Националног савета 2017. године лидер Аустријске народне партије Себастијан Курц положио је заклетву као канцелар предсједника Александра Фан дер Белена 18. децембра 2017. године. 6. децембра 2021. године Карл Нехамер и његови министри положили су заклетву пред предсједником Фан дер Беленом.

Влада Федерални кабинет се састоји од Федералног канцелара кога именује председник и одређеног броја министара које именује председник по препоруци канцелара. Федерални кабинет је одговоран Националном савету и може бити присиљен да поднесе оставку због неповерења. Претходна влада, коју су чиниле Аустријска народна партија и Слободарска партија Аустрије, положила је заклетву 18. децембра 2017. године. Садашњу владу чине Аустријска народна партија и странка Зелених Аустрије. Положили су заклетву 6. децембра 2021. године.

Законодавна власт мини|256x256пиксел| Зграда аустријског парламента у Бечу Парламент Аустрије (Österreichisches Parlament) састоји се од два дома. Национални савет (Nationalrat) има 183 члана, који се бирају на петогодишњи мандат пропорционалном заступљеношћу.National Council - Functions, Role and Legal Framework . Приступљено 19 May 2010 Овај дом је предоминантан од два дома парламента. Да би била заступљена у парламенту, странка мора или освојити најмање четири посто гласова у цијелој земљи или добити мјесто (Direktmandat) у једној од 43 регионалне изборне јединице.елецтионресоурцес.орг - Федерални избори у Аустрији . Приступљено 19. маја 2010. године

Политички много мање значајно је Савезно вијеће (Bundesrat) које се тренутно састоји од 62 члана, које бира државно законодавство (Landtag - покрајинске скупштине). Број и расподјела мјеста се прерачунава након сваког пописа. Моћ Савезног вијећа је прилично ограничена, јер у већини случајева има само суспензивни вето, који може бити одбијен од стране Националног вијећа. Међутим, неки случајеви, попут закона који ограничавају надлежности покрајина, захтијевају одобрење Савезног вијећа.Federal Council - Responsibilities and Legal Principles . Приступљено 19 May 2010

Савезна скупштина (Bundesversammlung), коју формирају Национални савет и Савезно вијеће на заједничкој сједници, је у великој мери церемонијална институција, а њена главна одговорност је везана за заклетву савезног председника. Такође може расписати референдум о смјени предсједника или довести предсједника пред Уставни суд ако закључи да је предсједник прекршио устав, те да је одговоран за проглашење рата.Federal Assembly of Austria - Responsibilities and Legal Principles . Приступљено 17 May 2010

Након приступања Европској унији, парламент је морао препустити дио својих овлаштења институцијама Европске уније.

Аустријска конвенција (Österreich Konvent) основана је 2003. године има улогу да даје предлоге за реформу аустријског устава и централних институција. Представила је извјештај 2007. године, а неке њихове приједлоге усвојио је парламент.Аустријска конвенција и уставна реформа . Приступљено 19. маја 2010. године

Директна демократија Аустријски правни систем разликује три различита инструмента директне демократије: референдуме (Volksabstimmungen), популарне иницијативе (Volksbegehren) и националне анкете јавног мијења (Volksbefragungen).Инструменти директне демократије . Министарство унутрашњих послова Аустрије . Приступљено 21. маја 2010. године.

Референдум о предлогу закона се одржава ако то захтијева већина чланова Националног вијећа или резолуција предсједника, коју морају потписати сви чланови владе. Исто тако, значајне промјене Устава увијек захтијевају референдум, док измјене дијелова Устава захтијевају само референдум ако најмање једна трећина чланова Националног вијећа то захтјева или ако то захтјева Савезно вијеће. Резултат референдума је обавезујући и закон о којем се гласа није усвојен у закону ако већина гласа против њега. До сада су у Аустрији одржана два референдума, од којих се најновији односио на улазак у Европску унију.Holding a Referendum. Parliament of Austria. Приступљено 21 May 2010.

Популарне иницијативе могу да започну законодавни процес: ако народну иницијативу потпише најмање 100.000 регистрованих бирача, Национални савет је мора размотрити. Она има предност над свим другим питањима на дневном реду Националног вијећа.Holding a Public Initiative. Parliament of Austria. Приступљено 21 May 2010 Од њиховог увођења 1963. године до 2010. године биле су 32 иницијативе.

Национална истраживања јавног мњења или консултативни референдуми одржавају се, за разлику од референдума, прије него што Национални савјет донесе закон. Његови резултати нису правно обавезујући. До 2015. године било је само једно национално истраживање јавног мњења.

Политичке странке

Аустријска народна странка Народну партију (Österreichische Volkspartei, или ÖVP) су основали лидери бивше Хришћанске социјалне партије 1945. године као конзервативну/десни-центар странку слабо повезану са Католичком црквом.цоунтристудиес.ус - Аустријска народна странка . Приступљено 22. маја 2010. године. Између 1945. и 1970. године дали су канцелара Аустрије, а од 1987. године континуирано су у влади, а њен вођа Волфганг Шисел је био канцелар између 2000. и 2007. године. Она има подршку пољопривредника, власника великих и малих предузећа, и католичких група, али и од бирача без страначке припадности, са упориштима у руралним регионима Аустрије. На националним изборима 2008. године завршили су на другом мјесту са 26% гласова, што је најгори резултат у историји странке.Право аустријско право гласа, ББЦ Невс . Приступљено 22. маја 2010. године Од 1991. године странка је чланица Европске народне странке.EPP/Austria . Приступљено 22 May 2010. Данашњи канцелар, Карл Нехамер, долази из ове странке.

Социјалдемократска партија Аустрије Социјалдемократска партија (Sozialdemokratische Partei Österreich, или СПО) је социјалдемократска/љевичарска политичка странка која је основана 1888. године као Социјалдемократска радничка партија (Sozialdemokratische Arbeiterpartei, или СДАП), када је Виктор Адлер успио ујединити разне против фракције.Енциклопедија Аустрије - СПО . Приступљено 21. маја 2010. године. Странка је реконституисана као Социјалистичка партија Аустрије 1945. године, да би била преименована у Социјалдемократску партију Аустрије 1991. године. Ова партија је била забрањена 1934. године, током периода Аустрофашизма. Између 1970. и 1999. године, ова партија је управљала земљом сама или са мањинским коалиционим партнером, а сви осим два предсједника Аустрије од 1945. године били су чланови СПО. Првобитно су имали доста сљедбеника међу радничком класом, па су крајем педесетих година прошлог вијека проширили фокус на раднике средње класе, службенике и интелигенцију. Током деведесетих година прошлог вијека приватизација национализованих индустрија почела је да буде отворенија, након што су се појавили велики губици државних предузећа.цоунтристудиес.ус - Социјалдемократска партија Аустрије . Приступљено 21. маја 2010. године. Након финансијске кризе 2008. године, странка је почела да заговара глобални порез на трансакције.Аустрија: Политички услови . УС Департмент оф Стате . Приступљено 21. маја 2010. године. На изборима Националног савета 2008. били су први са 29,3% гласова. Странка је чланица Социјалистичке интернационале и Партије европских социјалиста.Социјалистичке интернационале - Чланови . Приступљено 21. маја 2010. године.PES - Members . Приступљено 21 May 2010.

Слободарска странка Аустрије