Влада Аустрије ( - Аустријска савезна влада) је извршни кабинет Републике Аустрије. Састоји се од канцелара, који је шеф владе, потпредсједника и министара . Номинације Од реформе аустријског Устава из 1929. године све чланове федералне владе именује савезни федерални предсједник Аустрије.Види члан 70 Савезног уставног закона Пошто Федерална влада мора да одржи поверење парламента, председник генерално мора да се придржава вољи тог тела у свом именовању. У пракси, лидер најјаче политичке странке, која је на парламентарним изборима учествовала као "канцеларски кандидат", обично се пита да постане федерални канцелар, иако је било неких изузетака. Министре предлаже за именовање канцелара, иако је предсједнику дозвољено да ускрати своје одобрење. Исто тако, предсједник може у било које вријеме смијенити канцелара и/или цијелу владу. Ако се то догоди, партије које контролишу парламент морају формирати нову владу.
Функционисање лево|мини| Кабинетска соба у Аустријског канцелара Влада се често сазва на састанке. Када се формално сазове као таква, влада се назива Вијећем министара (), што је еквивалентно ријечи "кабинет". Канцелар предсједава састанцима кабинета као први међу једнакима без овлаштења за одлучивање, без обзира на његово право на приједлог о именовању чланова владе од стране предсједника. Кабинет усваја резолуције у присуству најмање половине својих чланова и, према одлуци аустријског Уставног суда, једногласно - посебно при приједлогу закона за Национално вијеће. Сваки федерални министар је такође одговоран за своје министарство и може да му у томе помогне један или више државних секретара, који такође учествују на састанцима кабинета. Државни секретари се не сматрају члановима владе и немају право гласа на састанцима кабинета. мини|Полагање заклетве Нехамерове владе аустријском председнику Фан дер Белену (6. децембар 2021).
Тренутна влада Садашња влада Аустрије је коалициона влада коју је формирала аустријска народна странка (ОВП) и странка Зелених Аустрије. Мандатар је Карл Нехамер. Канцелар и министри владе положили су заклетву председнику Александру Фан дер Белену 6. децембра 2021. године.
Историјски
Прва република Након распада Аустроугарске монархије, 30. октобра 1918. привремена национална скупштина Њемачке-Аустрије изабрала је извршно државно вијеће (Staatsrat), који је сам именовало државну владу са социјалдемократским политичарем Карлом Ренером на челу Државне службе. Ренерово министарство састављено је од представника три главне политичке странке - Социјалдемократа, Хришћанске социјалне партије (ЦС) и њемачких националиста ( Велика Њемачка) - према доктрини Пропорц. Као вршилац дужности извршног органа, остао је на функцији све док Уставна скупштина Аустријске прве републике 15. марта 1919. није изабрала Ренерову другу владу, коалициону владу социјалдемократских и хришћанских социјалних министара.
Државни канцелар Ренер потписао је споразум у Сен Жермену, након чега је његов кабинет пензионисан у цијелости. Поново изабран од стране Уставне скупштине 17. октобра 1919. године, његов трећи кабинет је коначно поништен распадом коалиције СПО-ЦС 7. јула 1920. године. Ренера је наслиједио хришћански социјални политичар Михаел Мајр, који је са почетком важења Аустријског устава 10. новембра 1920. постао први савезни канцелар Аустрије. Мајр и његови наследници наставили су са подршком Хришћанске Социјалне Партије и Великоњемачких националиста, док су социјалдемократе остале у опозицији.
Од 5. марта 1933. па надаље, хришћански социјални канцелар Енгелберт Долфус је наставио владати потискивањем парламента Националног вијећа. Током аустријског грађанског рата срушио је опозицију, а 1. маја 1934. успоставио је ауторитарну федералну државу Аустрију. Забрањене су све политичке партије, изузев Очевског фронта који подржава Долфусову аустрофашистичку владу. Федерална влада је 13. марта 1938. престала са радом у Аншлусу (припајање Аустрије у нацистичкој Немачкој).
Друга република Дана 27. априла 1945. привремена аустријска влада националног јединства, поново под државним канцеларом Карлом Ренером, прогласила је Аншлус ништавним. Он је припремио изборе за Аустријски национални савет одржане 25. новембра. 20. децембра 1945. године, аустријски устав је званично поново донесен, а оснивач ОВП-а Леополд Фигл формирао је прву послијератну федералнз владу.
Листа аустријских влада и њихових руководстава од 1945. године: Владе АустријеИме владеТрајање владеКанцеларВицеканцеларПартије које су учествовалеИзбориРенер27. април 1945 - 20. децембар 1945Карл Ренер1N/AÖVP, SPÖ, KPÖније их билоФигл I20. децембар 1945 - 8. новембар 1949Леополд Фигл (ÖVP)Адолф Шерф (SPÖ)ÖVP, SPÖ, KPÖ1945Фигл II8. новембар 1949. - 28. октобар 1952Леополд Фигл (ÖVP)Адолф Шерф (SPÖ)ÖVP, SPÖ1949Фигл III28. октобар 1952. - 2. април 1953Леополд Фигл (ÖVP)Адолф Шерф (SPÖ)ÖVP, SPÖРаб I2. април 1953 - 29. јун 1956Јулијус Раб (ÖVP)Адолф Шерф (SPÖ)ÖVP, SPÖ1953Раб II29. јун 1956. - 16. јул 1959Јулијус Раб (ÖVP)Адолф Шерф (SPÖ), Бруно Питерман (SPÖ)²ÖVP, SPÖ1956Раб III16. јул 1959. - 3. новембар 1960Јулијус Раб (ÖVP)Бруно Питерман (SPÖ)ÖVP, SPÖ1959Раб IV3. новембар 1960 - 11. април 1961Јулијус Раб (ÖVP)Бруно Питерман (SPÖ)ÖVP, SPÖГорбах I11. април 1961 - 27. март 1963Алфонс Горбах (ÖVP)Бруно Питерман (SPÖ)ÖVP, SPÖГорбах II27. март 1963 - 2. април 1964Алфонс Горбах (ÖVP)Бруно Питерман (SPÖ)ÖVP, SPÖ1962Клаус I2. април 1964 - 19. април 1966Јозеф Клаус (ÖVP)Бруно Питерман (SPÖ)ÖVP, SPÖКлаус II19. април 1966 - 21. април 1970Јозеф Клаус (ÖVP)Фритз Бок (ÖVP), Херман Витхалм(ÖVP)³ÖVP1966Крајски IApril 21, 1970 – November 4, 1971Бруно Крајски (SPÖ)Рудолф Хаусер (SPÖ)SPÖ1970Крајски II4. новембар 1971. - 28. октобар 1975Бруно Крајски (SPÖ)Рудолф Хаусер (SPÖ)SPÖ1971Крајски III28. октобар 1975. - 5. јуни 1979Бруно Крајски (SPÖ)Рудолф Хаусер (SPÖ), Ханес Андрош (SPÖ)4SPÖ1975Крајски IV5. јун 1979. - 24. мај 1983Бруно Крајски (SPÖ)Ханес Андрош (SPÖ), Фред Синовац (SPÖ)5SPÖ1979Синовац24. мај 1983. - 16. јуни 1986Фред Синовац (SPÖ)Норберт Шегар (FPÖ)SPÖ, FPÖ1983Враницки I16. јун 1986. - 21. јануар 1987Франц Враницки (SPÖ)Норберт Шегар (FPÖ)SPÖ, FPÖВраницки II21. јануар 1987. - 17. децембар 1990Франц Враницки(SPÖ)Алојз Мок (ÖVP), Јозеф Риглер (ÖVP)6SPÖ, ÖVP1986Враницки III17. децембар 1990. - 29. новембар 1994Франц Враницки (SPÖ)Јозеф Риглер (ÖVP), Ерхард Бусек (ÖVP)7SPÖ, ÖVP1990Враницки IV29. новембар 1994. - 12. март 1996Франц Враницки (SPÖ)Ерхард Бусек (ÖVP), Волфганг Шисел (ÖVP)8SPÖ, ÖVP1994Враницки V12. март 1996. - 28. јануар 1997Франц Враницки (SPÖ)Волфганг Шисел (ÖVP)SPÖ, ÖVP1995Клима 28. јануар 1997. - 4. фебруар 2000Виктор Клима (SPÖ)Волфганг Шисел (ÖVP)SPÖ, ÖVPШисел I4. фебруар 2000. - 28. фебруар 2003Волфганг Шисел (ÖVP)Сузане Рајс-Пасер (FPÖ)ÖVP, FPÖ1999Шисел II28. фебруар 2003. - 11. јануар 2007Волфганг Шисел (ÖVP)Херберт Хаупт (FPÖ), Хуберт Горбах (FPÖ/BZÖ)9ÖVP, FPÖ, BZÖ2002Гузенбауер11. јануар 2007. - 2. децембар 2008Алфред Гузенбауер (SPÖ)Вилхелм Молтара (ÖVP)SPÖ, ÖVP2006Фајман I 2. децембар 2008. - 16. децембар 2013.Вернер Фајман (SPÖ)Јозеф Прол (ÖVP), Михаел Шинделегер (ÖVP)10SPÖ, ÖVP2008Фајман II16. децембар 2013. - 17. мај 2016. Вернер Фајман (SPÖ)Михаел Шинделегер (ÖVP)SPÖ, ÖVP2013Керн18. мај 2016. - 18. децембар 2017Кристијан Керн (SPÖ)Рајнхолд Митарлена (ÖVP), Волфганг Брандстетер (ÖVP)11SPÖ, ÖVPКурц I18. децембар 2017. - 28. мај 2019Себастијан Курц (ÖVP)Хајнц Кристијан Штрахе (FPÖ), Хартвиг Логер (ÖVP)ÖVP, FPÖ2017Биерлејн3. јун 2019. - 7. јануар 2020Брижит Биерлејн (независна)Клеменс Јаблонер (независан)НезависниКурц II7. јануар 2020. - актуалниСебастијан Курц (ÖVP)Вернер Коглер (Grüne)ÖVP, Grüne2019Шаленберг11. октобар 2021.– 6. децембар 2021Александер Шаленберг (ÖVP)Вернер Коглер (Grüne)ÖVP, Grüne2021Нехамер6. децембар 2021. – актуалниКарл Нехамер (ÖVP)Вернер Коглер (Grüne)ÖVP, Grüne Биљешке Карл Ренер радио је само као надзорник привремене владе. Када је Адолф Шерф изабран за предсједника Аустрије, Бруно Питерман је изабран за вицеканцелара од 22. маја 1957. године. Од 19. јануара 1968. године Херман Витхелм је био вицеканцелар. Рудолф Хаусер је био вицеканцелар до 30. септембра 1976. године. Од 1. октобра 1976. године, Ханес Андрош је био вицеканцелар. Фред Синовац био је вицеканцелар од 20. јануара 1981. године. До 24. априла 1989. Алојз Мок је био вицеканцелар. Од 24. априла 1989. године, Јозеф Риглер је био вицеканцелар. Од 2. јула 1991. године, Ерхард Бусек је био вицеканцелар. Од 4. маја 1995. Волфганг Шисел је био вицеканцелар. До 20. октобра 2003. године, Херберт Хаупт је био вицеканцелар. Од 21. октобра 2003. године, Хуберт Горбах је био вицеканцелар. До 17. априла 2005. Горбахова партијска припадност била је ФПО, а затим БЗО. До 20. априла 2011. године, Јосеф Прол је био вицеканцелар. Од 21. априла 2011. године, Михаел Шпинделегер је био вицеканцелар. До 17. маја 2017. године, Рајнхолд Митерленер је био вицеканцелар. Од 17. маја 2017. године, Волфганг Брандштетер је био вицеканцелар.Традиционалне бојеАустријска народна партија (Österreichische Volkspartei, ÖVP)Социјалдемократска партија Аустрије (Sozialdemokratische Partei Österreichs, SPÖ), до 1991: Социјалистичка партија АустријеКомунистичка партија Аустије (Kommunistische Partei Österreichs, KPÖ)Слободарска партија Аустрије (Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ)Алијанса за будућност Аустрије (Bündnis Zukunft Österreich, BZÖ)Зелени Аустрије (Die Grünen – Die Grüne Alternative, GRÜNE)Извор: Kanzler und Regierungen seit 1945. Федерална служба канцелара Аустрије Web Site. Беч, Федерална служба канцелара Аустрије 2022. Њемачки Енглески
Референце
Спољашње везе Аустријска савезна влада
Категорија:Политика Аустрије Категорија:Аустрија