Стеван Милосављевић (Београд, 18. децембар 1827 — Беч, 13. фебруар 1879) био је доктор медицине и хирургије, први Србин начелник здравствене службе и први држављанин Србије који је постао доктор медицине.
Биографија Др Стеван Милосављевић рођен је у Београду 18. децембра 1827. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Почетком 1850. године одлази у Париз као државни стипендиста на студије медицине. Студије медицине завршава у Паризу након пет година, тачније 18. априла 1855. године. Тадашње Министарство за јавну наставу додељује диплому Стевану Милосављевићу, којом га проглашaва за доктора медицине.
Живот и рад 200п|мини|десно|Савка Панић По завршетку школовања враћа се у Србију, где постаје лекар. Као општински и приватни лекар у Београду радио је све до 1859. године, када је указом Милоша Обреновића од 1. априла 1859. године постављен за начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих послова. Стеван Милосављевић је организатор и творац многих санитетских одредби у санитарној служби.Шездесет година плодног рада Српског лекарског друштва, Правда од 06.05.1932, година XXVIII, број 127, стр.3 Тако су донета: Правила за калемљење богиња, Височајше решење да се установи Лабораторија у Санитетском одељку и звање хемика, Височајше решење о дужностима окружних лекара, Височајше решење, да за сиромашне болеснике плаћају општине трошкове око лечења, Височајше решење, да се сиромасима, чиновницима, свешзтеницима, служитељима и ђацима издају бесплатно феде личности, Решење о плати окружних физикуса, Закон о подизању и устројству болница, Закон за апотеке и апотекареи за држање и продавање лекова и отрова.
На дужности начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих послова био је до 1879. године.
Почетком 1878. године здравствено стање му се погоршало. Априла исте године одлази у Швајцарску ради лечења и опоравка. Након пар месеци одлази у Беч ради поновног лечења. Стање му се доста погоршало и умире 13. фебруара у Бечу, у наручју својих сестара. Сахрањен је у Београду 21. фебруара 1879. године.
Стеван Милосављевић je 1870. године биран за одборника општине Београд, а 1873. године изабран је за владиног посланика у Народној скупштини Србије. Активно је учествовао у доношењу закона и расправама о значајним питањима у тим телима.
Стеван Милосављевић учествовао је на међународном лекарском конгресу у Бечу 1872. и 1874. године.
Породица Отац Лазар Милосављевић трговац (магазаџија) родом из Софије, мајка Симка (девојачко Стефановић) из Београда. Сестре Магдалена и Савка.
Његова сестра, Савка Панић, у жељи да сачува успомену на брата, основала је Задужбину др Стеве Милосављевића, првог српског начелника санитета и завештала Српском лекарском друштву своју имовину. Сврха завештања је било подизање Лекарског дома, што је и остварено 1932. године.
Галерија
Референце
Види још Матија Амброжић Јован Апостоловић Аћим Медовић Музеј науке и технике Београд
Литература
Читуља: Др. Стева Милосављевић. Српске новине 1879 Март 18; XLVII(62):290. Комеморативна седница С. Л. Д. У спомен пок. Др. Стеве Милосављевића и пок. СавкеПанић. .
Спољашње везе Лекари у Србији
Категорија:Рођени 1827. Категорија:Умрли 1879. Категорија:Лекари из Београда Категорија:Српски лекари Категорија:Српски хирурзи