Бој на Суводолу био је сукоб српских устаника под командом вожда Карађорђа са турском војском сачињеном већинским делом од Арнаута (Албанаца) под командом пећког Нуман-паше Махмудбеговића, 10. јуна 1809. године. Завршен је српском победом.
Позадина Године 1809. српски устаници планирали су ослобађање Рашке области, односно Новопазарског санџака, ради спајања Србије са Црном Гором. Карађорђе је лично предводио офанзиву и кренуо је са војском у Новопазарски санџак 27. априла 1809. године из Ужица преко Јавора, крећући се кроз дивљи планински предео испресецан дубоким речним јаругама. Упркос свим тешкоћама, маршруту од 110 км савладао је за седам дана, избивши пред Сјеницу. Осваја сјеничку варош 5. маја, док турски гарнизон оставља под опсадом. Спремао се да нападне Нови Пазар, али на позив Родофиникина отишао је у Београд 11. маја ради договора са њим и Совјетом.
У међувремену, устаници су, како бележи Константин Н. Ненадовић, након петнаестодневне опсаде и погибије 600 Турака, заузели Нову Варош. Спречити утврђивање позиција Срба у Рашкој био је најважнији задатак Турака и Албанаца, јер у случају да устаници с успехом дођу на границу са Црном Гором, Босна и Херцеговина би била одсечена од осталих османских покрајина. Османска војска кретала се са две стране у правцу Сјенице, Нуман-паша долазио је из Пећи, а Сулејман-паша Скопљак из Херцеговине. Сазнавши да Карађорђе није на фронту, један мањи део Скопљакових трупа кренуо је да нападне устанике који су држали сјенички гарнизон под опсадом. Међутим, нису знали да се Карађорђе вратио у Сјеницу претходне ноћи.
Пре почетка борбе, знаменити турски мегданџија Туран-бег позвао је вожда Карађорђа да му изађе на мегдан. Карађорђе прихвата позив, међутим српски команданти су се жустро успротивили и нису ово дозволили бојећи се турске подвале. На мегдан је, претварајући се да је Карађорђе, кренуо млади барјактар Јован Шибалија. Оба борца ће страдати у мегдану.Dan online — Feljton: Viteška smrt Jovana Šibalije Затим је дошло је до боја на Сјеничком пољу 6. јуна у коме су после жестоке борбе Османлије потучене. Карађорђе о томе извештава Родофиникина:
Карађорђе о победи извештава Родофиникина:
Последице битке Устаничка војска је продрла све до Рождагина до близу Рожаја, који се налазио под управом пећког паше. Према томе устаници су после боја на Суводолу продрли и на територију Пећког пашалука. Према аустријским обавештајним подацима 4000 османских војника је погинуло током боја на Суводолу.
Референце
Литература
Лазар Арсенијевић Баталака, Историја Српског устанка
Ејуп Мушовић, Тутин и околина Владимир Стојанчевић, Метохија у периоду Првог српског устанка, Историја Поморавља и два века од Варваринске битке, Крушевац-Варварин 2010.
Категорија:Битке Првог српског устанка Категорија:Историја Тутина Категорија:1809. Категорија:Србија у 1809.