Ђорђе Пантелић (Георгије Пантелин, Лединци, 27. септембар 1802 — Беч, 5. јун 1859) српски пречанин је доктор медицине, књижевник, лекар кнеза Милоша, и становника Пожаревца, Митровице и Земуна, велики борац за српска права у Аустроугарској, добротвор и кореспондентни члан Друштва српске словесности од 11. јуна 1842. године.Перуничић, Бранко, Друштво српских словесности 1841–1864, Београд: Српска академија наука и уметности, 1973Јеремић, 102. – Савременици и последници P 425/9 (В. Алексијевић).
Живот и каријера Рођен је у селу Лединци у Срему, тада у Аустроугарској. Гимназију је завршио у Новом Саду, а медицину 1832. године у Пешти након одбране дисертације под називом „De variola vaccina“. Ово дело нешто касније штампано је и на српском језику под називом Торжествено лекарско сочиненије о хранителној богињи.
На молбу кнеза Милоша који није престајао с позивањем лекара из прека, за савет, за лечење и уопште лекарске потребе, Ђорђе Пантелић је дошао у Србију, и једно време обављао дужност кнежевог лекара. Како је Милош био преке нарави на његовом двору се нити један лекар није дуго задржаво. То је био случај и са Ђорђем Пантелићем, који је незадовољан самовољом кнеза Милоша и његовим односом према лекарима, и њему, напустио Србију.Јеремић Р. Прилози за биографски речник Срба лекара Војвођана
За кореспондентни члан Друштва српске словесности изабран је 11. јуна 1842. године.
После одласка из Србије др Пантелић је неко време радио у Сремској Митровици, да би се коначно преселио у Земун и у њему наставио да обављао лекарску праксу, све до појаве болести и одласка на лечење у Беч.Nikolić V. Znameniti zemunski Srbi u 19. veku. U R. Jeremić ured., Med. Prilike Zemun 1913, str.102-108
Као велики борац за српска права у Аустроугарској, након Мартовских догађаји 1848. године у Бечу и Пешти, који су имали утицаја и на прилике у Земуну, у коме се стварани нови, револуционарни органи власти, он је на Мајској скупштини 1848. године у Карловцима, у име земунске православне општине изложио програм који је делом постао програм читавог Српског покрета. Када је после Мајске скупштине у Карловцима изабран Главни одбор у својству владе Војводине српске, др Пантелић је изабран за члана Одбора за израду Статута Српске Војводине.Субић М. Лекари Срби у Војводини и Мађарска буна 1848–1849. године, Архив за историју здравствене културе Србије, XIV, 1–2, стр. 27–36, 1985.
Након што је с почетка 50-тих година 19. века умно оболео Одведен је на лечење у Беч, у Завод за душевне болеснике, у коме је провео последње године живота све до његове смрти 1859. године. Место сахране није познато.
Како највероватније није имао деце, тестаментом је оставио земунској црквеној општини две куће. Једна је била недалеко од магистрата, позната као „Заклада др Ђорђа Пантелића” и била је намењена за потребе школовања сиромашних ђака.Руварац Д. Др Ђорђе Пантелић, српски књижевник и добротвор, Бранково коло, св. 6, стр. 185–189, 1913.
Грађани Општине Земун су, у знак захвалности за патриотизам, хуманост и доброчинство др Пантелића, једну улицу у земунском насељу Калварија назвали његовим именом — улица Ђорђа Пантелића.др. Петар Марковић Земун од најстаријих времена до данас објављено 2004. године
Види још Путујући страни лекари у Србији Улица Ђорђа Пантелића (Земун)
Референце
Литература
Јеремић, Ристо, Медицинске прилике у Земуну 1750–1900, Библиотека ЦХЗ, Прилози за историју здравствене културе Југославије и Балканског полуострва, Београд: Штампарија Живка Маџаревића, 1937 Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 9, Па-Пи, уредник Властоје Д. Алексијевић Енциклопедија Новог Сада . П. Стаматовић: Сербльи доктори. Летопис Матице српске. Нови Сад . Д. Руварац: Др Ђорђе Пантелић, српски књижевник и родољуб. Ср. Карловци 1913.
Спољашње везе Асигна Одељење финансија Главног Србско Народног Одбора у Карловцима
Категорија:Рођени 1802. Категорија:Умрли 1859. Категорија:Лекари из Новог Сада Категорија:Српски лекари Категорија:Дворски лекари Категорија:Историја српске медицине