мини|250п|Kostur vrste -{Daubentonia madagascariensis}-
-{Strepsirrhini}- ili -{Strepsirhini}- (grč. στρεψίς – -{strepsis}- = uvrnuto, vijugavo, u vidu zareza + ῥινός - -{rinos}- = nos), strepsirini ili mokronosci (preciznije: mokronosničari), podred su primata u kojem su lemuroliki predstavnici (-{Lemuriformes}-) sa lemurima Madagaskara, galago („-{bushbabies}-” – bebe grmlja), poto iz Afrike i lori iz Indije i jugoistočne Azije. Pripada im i podred izumrlih adapiformnih (-{Adapiformes}-) primata, raznolike i široko rasprostranjene grupe tokom eocena, pre 56 do 34 miliona godina. Adapidi su naseljavali Evropu, Severnu Ameriku i Aziju. Nakon klimatskog zahlađenja, na severnoj hemisferi su iščezli. Pretpostavkja se da su poslednji adapidi izumrli krajem miocena (pre ~7 miliona godina). Adapiformni primati se ponekad nazivaju „lemuroliki”, iako raznolikost ni lemura ni adapiformnih primata ne podržava ovo poređenje.Wood B. A. (2009): Where does the genus Homo begin, and how would we know?". In: Frederick E. G., Fleagle J. G., Leakey R. E. (eds).: The First Humans: Origin and Early Evolution of the Genus Homo. Springer, London. . Sarajevo.,.. Oxford.
Imenovanje Ime ovog podreda je prvi puta koristio francuski prirodnjak Eten Žofrua Sent-Iler, 1812. kao subordinirajuću kategoriju u poređenju sa grupama -{Platyrrhini}- (majmuni Novog sveta) i -{Catarrhini}- (majmuni Starog sveta).
Kada je britanski zoolog Redžinald Ajnes Pokok oživio termin -{Strepsirrhini}- i definisao -{Haplorhini}-, 1918. godine, on je izostavio drugo -{'r'}- iz oba (-{„Strepsirhini”}- i -{„Haplorhini”}- umesto -{„Strepsirrhini”}- i -{„Haplorr hini”}-). Iako nije uklonilo drugo -{'r'}- iz -{Platyrrhini}- ili -{Catarrhini}-, koje je imenovao Etjen Žofroa 1812. Nakon Pokoka, mnogi istraživači su nastavili da pišu Strepsirrhini sa jednim "r", sve dok primatologinje Polina Dženkins i Prudens Neper, nisu su ukazale na grešku, 1987.
Osobenosti i taksonomska pripadnost
Dve vodeće taksonomske klasifikacije za ovaj podred dele recentne strepsirine u dve superfamilije: -{Lemuroidea}- i -{Lorisoidea}-, unutar dva pripadajuća infrareda (-{Lemuriformes}- i -{Lorisiformes}-). Podred obuhvata srodnu grupu, a zamenio je širokoj upotrebljavani, a sada zastareli, naziv podreda -{Prosimii}- („polumajmuni”), koji je uključivao mokronosce i avetnjake (tarzijuse). Grupiranje se zasniva prvenstveno na zajedničkim anatomskim osobenostima. Danas su iz mokronosaca isključeni avetnjaci, koji su sada klasifikovani u drugi velikim podred primata: -{Haplorrhini}-, zajedno s repatim majmunima i antropoidima. Strepsirine se često neprimereno nazivaju „živi fosili”. Umesto toga, potrebno je shvatiti da su oni nezavisno evoluirali milionima godina pod uticajem prirodnog odabiranja i da su divergirali popunjavanjem mnogih ekoloških niša. Neke od njihovih osobenosti mogu se izvesti iz simpleziomorfnih predačkih primata, dok su ostale jedinstvene za mokronosce. Strepsirine su definisane mokrim nosem (-{rhinarium}-). Oni takođe imaju manji mozak od simija uporedive veličine, velike olfaktorne (mirisne) režnjeve, a posebni vomerskononi organ (u korenu nosne pregrade) za registrovanje feromona, dvorge maternice sa epitelohorionskom placentom.
Oči ove grupe primata sadrže reflekcijski sloj koji poboljšava noćno gledanje, a anatomija njihovih očnih duplji uključuje okoloočnu prstenastu kost, ali im nedostaje zid tankih kostiju iza toga. Ovi primati proizvode vlastiti vitamin C, dok ga haplorini primati moraju pribaviti iz hrane. Lemuriformne primata odlikuje „zubni češalj“, specijalizovani set prednji zuba, a donji deo usta se uglavnom koristi za češljanje krzna pri osobnom doterivanju. Gusti češalj se često pogrešno koristi za karakterizaciju svih mokronosaca. Umesto toga, lemuriformni primati su jedinstveni i ne mogu se uvrštavati među adapiformne. Lemuriformi se, kao i bonoboi, uređuju i ustima, a takođe imaju i kandže za doterivanje na drugom prstu svakog stopala, za grebanje u oblastima koje su nedostupne ustima i jeziku. Nejasno je da li su ovakve kandže imali i adapiformni primati.
Taksonomija mokronosaca je kontroverzna i ima komplikovanu istoriju. Konfuznu taksonomsku terminologiju i pojednostavljenje anatomskih poređenja stvorili su zablude o filogenetici primata i strepsirina. To ilustruje i medijska pažnja koja okružuje jednostavni „Ida” fosil u 2009. godini. Mokronosci su se izdvojili od suhonosnih primata u blizini početka adaptacijske radijacije primata, pre između 55 i 90 miliona godina. Datiranja divergencije na starije periode su bazirana na genetičkoj analizi tzv. molekularni sata, dok su mlađi datumi zasnovani na oskudnim fosilnim tragovima. Lemuriformni primati su možda evoluirali iz oblika potporodice -{Cercamoniinae}- ili porodice -{Sivaladapidae}-, od kojih su obe bile adapiformne grupe, koji možda potiču iz Azije. Nekada se mislilo da su evoluiral iz porodice -{Adapidae}-, specijaliziranijeg i mlađeg ogranka adapiformnih primata, prvenstveno iz Evrope.
Lemuri su na Madagaskar „dosplavarili” pre između 47 i 54 miliona godina, dok su se lori oblici, od afričkog galagoa, odvojili pre oko 40 miliona godina, a kasnije su kolonizovali Aziju. Svi, živi i izumrli, mokronosci su eološki raznoliki, iako su svi su prvenstveno drvo-stambeni („arborealni“). Većina dnevnik lemuriformnih primata su noćne životinje, dok je većina izumrlih adapiformnih bile dnevne. I recentne i izumrle grupe prvenstveno se hrane voćem, lišćem i insektima. Mnogi od današnjih su ugrožene vrste, zbog uništavanja staništa lova na divljać, u potrazi za „mesom iz žbunja“ (-{bushmeat}-) i hvatanja živih primeraka za trgovinu egzotičnim kućnim ljubimcima.
Klasifikacija мини|лево|upright|Podred -{Strepsirrhini}- je opisao E. Žofroj 1812.
Primati -{Strepsirrhini}- su prvi put grupirani u rod -{Lemur}-, što je uradio švedski takonom Karl fon Line u 10. izdanju -{Systema Naturae}-, objavljenom u 1758. U njegovo vreme, samo tri vrste su bile priznate, od kojih se jedna (kolugo) više ne priznaje kao primat. U 1785. godini, holandski prirodnjak Piter Bodert podelio je rod -{Lemur}- u dva roda: -{Prosimia}- (lemuri, kolugo i tarzijusi (avetnjaci) i -{Tardigradus}- za lorise). Deset godina kasnije, E. Žofroj i Žorž Kivje grupisali su tarzijuse i galagoe zbog njihovih morfoloških sličnosti, što je podržao i nemački zoolog Johan Karl Vilhelm Iliger, koji ih stavlja u porodicu -{Macrotarsi}-, dok lemure i tarzijuse svrstava u grupu prosimija (-{Prosimii}-)1811. godine. Uvažavanje tarzijusi-galago klasifikacije nastavljeno je dugi niz godina, sve do 1898. godine, kada je holandski zoolog Ambrosius Hjubreht, u ove dve grupe, uočio dva različita oblika formiranja posteljice, na osnovu čega izdvaja dve grupe.
Engleski komparativni anatom Vilijam Henri Flauer je kreirao podred -{Lemuroidea}- 1883. godine razlikujući ove primate od iz simija (majmuna), koje je engleski biolog Sent Džordž Džekson Mivat uvrstio u podred -{Anthropoidea}- (= -{Simiiformes}-). Prema Flaueru, podred -{Lemuroidea}- sadrži porodice -{Lemuridae}- (lemuri, lori i galago), -{Chiromyidae}- (aj-aj polumajmun), i -{Tarsiidae}- (avetnjaci). Naziv -{Lemuroidea}- je kasnije zamijenio -{Illigeru}- podred -{Prosimii}-. Mnogo godina ranije, 1812. godine, E. Žofroj je prvi nazvao podred -{Strepsirrhini}-, u koji je uključivao i tarzijuse. Ova taksonomija je ostala nezapažena sve do 1918. godine, kada je prema strukturi nosa, Pokok vratio u upotrebu naziv podreda -{Strepsirrhini}-, a se tarzijuse i simijske majmune uključuje u novi podred -{Haplorhini}-. To nije bilo primenjivano sve do 1953. Godine, kada je britanski anatom Vilijam Hil napisao celokupni tom o anatomiji strepsirina, pa je Pokokova taksonomska sugestija zapažena i ušla u široku upotrebu. Od tada, taksonomija primata je prešla relacije između -{Strepsirrhini-Haplorhini}- i -{Prosimii-Anthropoidea}- više puta. Glavnina akademske literature daje osnovni okvir za taksonomiju primata, obično uključujući i nekoliko potencijalnih taksonomski okvira. Iako se većina stručnjaka slaže sa modelima filogenije, mnogi se ne slažu oko gotovo svakog nivoa klasifikacije, a preveliki broj revizija samo još usložnjava odavno prisutnu konfuziju u ovoj oblasti.
2 infrareda 3 infrareda Podred -{Strepsirrhini}- Infrared, izumrli: -{Adapiformes}- Superfamilija, izumrli: -{Adapoidea}- Familija, izumrli: -{Adapidae}- Familija, izumrli: -{Notharctidae}- Familija, izumrli: -{Sivaladapidae}- Infrared: -{Lemuriformes}- Superfamilija -{Lemuroidea}- Familija izumrli: -{Archaeolemuridae}- Familija -{Cheirogaleidae}- Familija -{Daubentoniidae}- − Aj-aj Familija -{Indriidae}- Familija -{Lemuridae}- Familija -{Lepilemuridae Familija, izumrli: -{Megaladapidae}- Familija, izumrli: -{Palaeopropithecidae}- Superfamilija -{Lorisoidea}- Familija -{Lorisidae}- Familija -{Galagidae}- Podred -{Strepsirrhini}- Infrared, izumrli: -{Adapiformes}- Superfamilija, izumrli: -{Adapoidea}- Familija, izumrli: -{Adapidae}- Familija, izumrli: -{Notharctidae}- Familija, izumrli: -{Sivaladapidae}- Infrared: -{Lemuriformes}- Superfamilija: -{Lemuroidea}- Familija, izumrli: -{Archaeolemuridae}- Familija -{Cheirogaleidae}- Familija -{Daubentoniidae}- Familija -{Indriidae}- Familija -{Lemuridae}- Familija -{Lepilemuridae}- Familija, izumrli: -{Megaladapidae}- Familija, izumrli: -{Palaeopropithecidae}- Infrared -{Lorisiformes}- Superfamilija -{Lorisoidea}- Familija -{Lorisidae}- Familija -{Galagidae}-
Subordinacijske kontroverze
Rasprave o filogenetskim vezanma i odnosima, najčešće se ponavljaju u primatologiji 1970-ih, 1980-ih i početkom 2000-ih. Neslaganja su posebno uočljiva u pitanju filogenetskog položaj tarzijusa (avetnjaka) u odnosu na simije (majmune) i i druge prosimije (polumajmune). Oni su najčešće smešteni u podred -{Haplorhini}- sa simijama ili u podred -{Prosimii}- sa strepsirinima. Prosimii je jedna od dve tradicionalne podgrupe, a i ne temelje se primarno na evolucijskoj razdeobi. To je grupa koju više vežu anatomske osobine nego filogenetske grane, dok je -{Strepsirrhini-Haplorrhini}- taksonomija zasnovana na evolucijskim odnosima. Ipak, oba sistema i dalje postoje jer -{Prosimii-Anthropoidea}- taksonomija je odavno poznata i često viđena u istraživačkoj literaturi i udžbenicima.