Ана Карењина () амерички је историјски драмски филм из 1997. године, који је написао и режирао Бернард Роуз, а у којем главне улоге тумаче Софи Марсо, Шон Бин, Алфред Молина, Миа Киршнер и Џејмс Фокс. Заснован на истоименом роману Лава Толстоја из 1878. године, филм говори о младој и лепој удатој жени која упознаје привлачног грофа у којег се заљубљује. Сукоб између њених страствених жеља и сурове друштвене стварности на крају је доводи до депресије и очаја.

Филм је прва америчка екранизација романа снимљена у целини на локацијама у Русији, у Санкт Петербургу и Москви.

Радња

Ана Карењина је млада и отмена супруга Алексеја Карењина, богатог руског племића који је двадесет година старији од ње. Несрећна је и живи само за њиховог сина Серјожу. Током једног бала у Москви упознаје привлачног грофа Алексеја Вронског. Вронски се одмах заљубљује у њу и прати је у Санкт Петербург, где је упорно удвара. Ана се на крају препушта својим осећањима према њему и постаје његова љубавница. Иако су срећни заједно, њихова веза убрзо почиње да се распада након што Ана изгуби њихово дете. Карењин је дубоко дирнут њеним болом и пристаје да јој опрости. Међутим, Ана остаје несрећна и, на скандал угледног друштва, отворено напушта мужа због Вронског.

Посредством свог брата, Ана очајнички моли мужа да јој да развод. Карењин, под погубним утицајем Анине пријатељице грофице Лидије Ивановне, огорчено одбија да се разведе и ускраћује јој сваки приступ Серјожи. Сломљена због губитка сина, Ана пада у тешку депресију и почиње да користи лауданум за ублажавање тегоба. Убрзо постаје зависна од њега. Са Вронским добија још једно дете, али је он такође растрзан између љубави према Ани и искушења да склопи угледан брак прихватљив очима друштва. Ана постаје уверена да ће је Вронски напустити и оженити се млађом женом. Одлази на железничку станицу и извршава самоубиство бацивши се под воз.

Вронски је емоционално сломљен њеном смрћу и добровољно се пријављује за самоубилачку мисију у рату на Балкану. Путујући да се придружи свом пуку, на железничкој станици сусреће Константина Љевина. Љевин се оженио Вронскијевом некадашњом и неузвраћеном љубављу, кнегињом Кити Шчербацком. Љевин покушава да убеди Вронског у вредност живота. Вронски је очајан и може да говори само о томе како је Анино тело изгледало на железничкој станици када је стигао да је види. Растају се, а Љевин посматра како воз одлази, уверен да Вронског више никада неће видети.

Љевин се враћа својој породици. Код куће записује све што се догодило и потписује свој рукопис: Лав Толстој.

Улоге

Продукција

Продукција филма започета је уз помоћ Мела Гибсона, којем се обратила Софи Марсо, а главни део буџета, од око 20 милиона долара, обезбедила је његова компанија Icon Productions. Избор глумаца обавила је Мерион Дагерти, директорка кастинга у студију Warner Bros. Studios. Сценарио је написао британски писац и редитељ Бернард Роуз. Филм је био заједничка продукција компанија Icon Productions и Warner Bros. Pictures, уз учешће студија Lenfilm у Санкт Петербургу и Trite Studios у Москви.

У филму наступа међународна глумачка постава: Францускиња Софи Марсо, Британци Шон Бин, Алфред Молина и Џејмс Фокс, Американац Дени Хјустон, Канађанка Миа Киршнер и други. Неколико руских глумаца ангажовано је у споредним улогама. Већина чланова филмске екипе дошла је из Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава, док су поједини додатни чланови екипе ангажовани из студија Trite Studio и Lenfilm у Санкт Петербургу. Снимање је у целини обављено у Русији између фебруара и августа 1996. године.

Главне локације за снимање биле су у Санкт Петербургу, у палатама руских царева и историјским вилама руског племства, међу којима су били Зимски дворац, Петерхоф, Меншиковљева палата, Јусуповски дворац, Невски проспект и друге знаменитости. Две мање сцене снимљене су у Москви. Постпродукција

Постпродукција је делимично обављена у Европи, док је монтажа студијске верзије завршена у Сједињеним Америчким Државама. Првобитна редитељска верзија није објављена; филм је скраћен са 140 на 108 минута и дистрибуиран на међународном нивоу преко компаније Warner Bros.. Америчка биоскопска премијера одржана је у априлу 1997. године, а европска премијера уследила је у мају исте године. Неколико европских издања на DVD-у представља варијанте овог филма под насловима Толстојевa Ана Карењина и Ана Карењина Лава Толстоја, а њихово трајање може да варира од 104 до 108 минута.

Музика

Музика Петра Иљича Чајковског, Сергеја Рахмањинова и Сергеја Прокофјева снимљена је у извођењу Санктпетербуршке филхармоније, под диригентском палицом сера Ђорђа Солтија. Снимци су настали у Санктпетербуршкој филхармонијској дворани, где је први пут изведена Шеста симфонија Чајковског, позната као Патетична. Управо ова симфонија најизраженије прати поједине кључне сцене у филму. Редитељ Бернард Роуз и сер Ђорђ Солти сматрали су да симфонија има паралеле са причом о Ани Карењиној, пре свега због њеног изразито трагичног тона и Анине меланхолије. Оригиналну филмску музику компоновао је Стјуарт Коупленд.Коментари сера Ђорђа Солтија и Бернарда Роуза у издању звучне подлоге за филм Ана Карењина, Icon Records.

Пријем

Rotten Tomatoes је филму доделио оцену од 26% на основу 19 критичарских рецензија, са просечном оценом 4,70/10.

Роџер Иберт из Chicago Sun-Times оценио је филм са од 4 звездице, наводећи да Толстојевој причи недостаје много тога у овој беживотној и површној адаптацији. Похвалио је Бернарда Роуза као редитеља талента, али је оценио да је, снимајући на изузетним локацијама, изгубио осећај за своје ликове. Према његовом мишљењу, филм делује као сценаријска табла за Ану Карењину, којој тек треба додати живот и суптилност.

Стивен Холден из The New York Times описао је филм као углађену, скраћену верзију ремек-дела и критиковао га због тога што је на површини раскошан и визуелно беспрекоран, док је изнутра празан.

Тод Мекарти из часописа Variety написао је да филм изгледа импресивно захваљујући изузетним локацијама, нарочито онима у Санкт Петербургу и његовој околини, раскошним костимима и привлачној глумачкој постави. Међутим, сматрао је да му недостају драмска напетост и снажнији емоционални одјек, што је приписао заједничком утицају адаптације, режије и избора глумаца. Референце

Спољашње везе

Petr Shelokhonov, Russian actor. "Anna Karenina", Petr Shelokhonov, Russian actor. "Anna Karenina", Petr Shelokhonov, Russian actor. "Anna Karenina", Petr Shelokhonov, Russian actor. "Anna Karenina"

Категорија:Амерички филмови Категорија:Филмови 1997. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Филмске драме Категорија:Романтични филмови Категорија:Филмови студија Warner Bros. Категорија:Филмови студија Icon Productions Категорија:Филмови за које је музику компоновао Стјуарт Копеланд Категорија:Филмови снимљени у Русији Категорија:Амерички љубавно-драмски филмови