Дејвид Херберт Ричард Лоренс познатији као Д. Х. Лоренс (; Иствуд, 11. септембар 1885 – Ванс, Француска, 2. март 1930) био је енглески писац. Писао је песме, приче, романе, драме, есеје, психолошко-филозофске студије и путописе, али је најзначајнији по својим романима и приповеткама у којима се бави психологијом људских односа, њиховом нагонском основом и индустријализацијом Енглеске и њеним утицајем на друштво. Његово најпознатије дело је роман Љубавник леди Четерли које је захваљујући отвореном тематизовању људске сексуалности и прељубе доспело на суд и дуго било цензурисано све док није 30 година након Лоренсове смрти коначно објављено у свом интегралном облику. И у другим својим делима Лоренс се није либио да отворено проговори о мушко-женским односима и репресивним друштвеним нормама енглеског друштва због чега се читав живот борио са цензуром. Уз Џејмса Џојса и Вирџинију Вулф данас се сматра једним од највећих писаца модернизма који су писали на енглеском језику. Бавио се и сликарством.
Биографија мини|десно|200п|Д. Х. Лоренс 1906. године. Д. Х. Лоренс је рођен у Иствуду у средњој Енглеској у породици рудара као четврто од укупно петоро деце Артура Лоренса и Лидије Бирдсол. Отац му је био алкохоличар и готово неписмен, али је мајка, иначе учитељица која је радила као чипкарка да би издржавала породицу, много полагала на његово образовање, нарочито пошто је Лоренсов старији брат умро. У тринаестој години је пошао у вишу школу у Нотингему али је напустио пошто се запослио у фабрици хируршких помагала. Упознао је Џеси Чејмберс са којом је заједно читао и разговарао о прочитаним књигама. Она га је инспирисала да почне да пише. Похађао је разне курсеве и напослетку стекао диплому учитеља. Мајка му умире од рака 9. децембра 1910. и убрзо после тога Лоренс се верио са Луи Бароуз, пријатељицом са колеџа. Радио је као учитељ све док није објавио свој први роман Бели паун 1911. године. Након тога, живео је од свог књижевног рада.
Две године је провео на пропутовању кроз Немачку и Италију. Вративши се у Енглеску, јула 1914. оженио се Немицом Фридом Викли која је због њега напустила мужа, Лоренсовог професора Ернеста Виклија и троје деце. Био је прогањан због сумње да је био немачки шпијун за време Првог светског рата и дуго није могао да добије пасош. Године 1919, Лоренс је са Фридом напустио Енглеску и живео потом у Италији, Немачкој, Аустралији, Цејлону, Новом Зеланду, Тахитију, Француској, Сједињеним Државама, Мексику и Новом Мексику. У Таосу у Новом Мексику стекао је круг ученица чије свађе око његове пажње су постале основа легенде о њему.
Цео живот је био болешљив и умро је у 44. години од туберкулозе у Вансу у француским Приморским Алпима. Многи су га тада сматрали порнографом који је проћердао свој таленат. Књижевни углед му је порастао након позитивних мишљења значајних књижевних критичара попут Е. М. Форстера и нарочито Ф. Р. Ливиса. Његов пријатељ и поштовалац његовог дела Олдос Хаксли издао је 1932. избор Лоренсових писама, која дају живописну слику Лоренсовог луталачког живота и његовог односа са својим пријатељима и познаницима.
Књижевни рад Лоренс је био плодан писац који је за двадесетак година свог књижевног рада написао око 30 томова различитих књижевних дела неједнаког квалитета. Најпре је писао песме под утицајем Езре Паунда и имажиста, објавивши их први пут у часопису English Review 1909. године, али је одбио Паундов позив да се придружи његовом књижевном кружоку одлучивши да остане независтан. Његова поезија црпи инспирацију из природе, пева о унутрашњем животу биљака и животиња, док с друге стране изражава отворено негативан став према конзервативном енглеском друштву и његовом пуританском моралу те индустријализацији која доводи до отуђења којима Лоренс супротставља нагонски живот, сексуалност, подсвесно и природу. Пошто је критиковао политичаре, Први светски рат и империјалистичку политику, цензура је толико уништила његове песме да су биле готово нечитљиве, а то је био само почетак његових борби са цензуром. Две његове најпознатије песме које су присутне у свим антологијама су "Snake" и "How Beastly the Bourgeoisie is" а његова најзначајнија збирка песама је Birds, Beasts and Flowers која је објављена 1923.
Већ у свом првом роману Бели паун предочио је све теме које ће касније развијати. Његов други роман Синови и љубавници објављен је 1913. То је аутобиографско дело које се ослања на традицију енглеског реалистичког романа инспирисано Лоренсовим односом са мајком те се може тумачити као психолошка студија о борби сина да се одвоји од мајке и, напослетку, о Едиповом комплексу. 1915. излази његов први велики роман Дуга на који се 1920. наставља роман Заљубљене жене. У првом роману Лоренс слика утицај постепене индустријализације на енглеску породицу чију историју прати кроз три генерације. Други роман је приказ већ индустријализоване Енглеске и њен утицај на Лоренсу савремено друштво. Историјске прилике су у оба дела основа на којој писац даје психолошки изнијансирану слику мушко-женских односа, подсвесно и инстинктивно у човеку и однос човека и природе.
Роман Аронова палица из 1922. показује утицај Ничеа, а у Кенгуру који је изашао 1923. Лоренс је приказао своју идеју натчовека.
Кад се појавио роман Љубавник леди Четерли, то је умногоме уздрмало пуританске слојеве енглеског друштва због отвореног тематизовања људске а нарочито женске сексуалности због чега је ово дело постало предмет оштре цензуре као пре њега Дуга у нешто мањем обиму. Роман је најпре изашао 1928. у Фиренци у Италији, а следеће године у Француској и Аустралији. Прво енглеско нецензурисано издање изашло је тек 1960. Када га је објавила, издавачка кућа Penguin Books је оптужена за опсценост. Главни тужилац Мервин Грифит Џонс питао је у току суђења: „Да ли бисте одобрили својим младим синовима, младим ћеркама - јер девојке могу да читају као и дечаци - да читају ову књигу? Да ли је то књига коју би оставили у вашој кући? Да ли је то књига коју бисте пожелели да ваша жена или ваше слуге прочитају?" Ипак, издавач је добио случај, и то једногласном одлуком пороте која се састојала од три жене и девет мушкараца. Овај судски процес је изазвао огроман публицитет због којег се роман продао у 3 милиона примерака. Судска одлука да дозволи објављивање интегралног романа сматра се прекретницом у историји слободе изражавања и отворене дискусије о сексу у популарној култури.
Дела Романи The White Peacock (1911) The Trespasser (1912) Sons and Lovers (1913) The Rainbow (1915) Women in Love (1920) The Lost Girl (1920) Aaron's Rod (1922) Kangaroo (1923) The Boy in the Bush (1924) The Plumed Serpent (1926) Lady Chatterley's Lover (1928) The Escaped Cock (1929), касније преименовано у The Man Who Died Збирке прича The Prussian Officer and Other Stories (1914) England, My England and Other Stories (1922) The Horse Dealer's Daughter (1922) The Fox, The Captain's Doll, The Ladybird (1923) St Mawr and other stories (1925) The Woman who Rode Away and other stories (1928) The Rocking-Horse Winner (1926) Mother and Daughter (1929) The Virgin and the Gipsy and Other Stories (1930) Love Among the Haystacks and other stories (1930) The Lovely Lady and other tales (1932) The Tales of D.H. Lawrence (1934) – Heinemann Collected Stories (1994) – Everyman's Library
Поезија Love Poems and others (1913) Amores (1916) Look! We have come through! (1917) New Poems (1918) Bay: a book of poems (1919) Tortoises (1921) Birds, Beasts and Flowers (1923) The Collected Poems of D H Lawrence (1928) Pansies (1929) Nettles (1930) The Triumph of the Machine (1930) Last Poems (1932) Fire and other poems (1940) The Complete Poems of D H Lawrence (1964), ed. Vivian de Sola Pinto and F. Warren Roberts The White Horse (1964) , ed. Keith Sagar Snake and Other Poems Есеји Movements in European history (1921) Psychoanalysis and the unconscious (1921) Fantasia of the unconscious (1922) Studies in classic American literature (1923) Reflections on the death of a porcupine and other essays (1925) Pornography and obscenity (1929) Assorted articles (1930) Apocalypse (1931) Phoenix: the posthumous papers of D H Lawrence (1936) Phoenix II: uncollected, unpublished and other prose works by D H Lawrence (1968) Путописи (1916) (1921), edited by Mara Kalnins. (1927), edited by Virginia Crosswhite Hyde. . (1932), edited by Simonetta de Filippis. Писма . . Boulton. . . . . Lacy. . . , Compiled and edited by James T. Boulton. Преводи
Д. Х. Лоренс у преводима на српски и хрватски језик Романи Lady Chatterley i njezin ljubavnik / D. H. Lawrence ; preveo s engleskoga Iso Velikanović. - Синови и љубавници. Св. 1-2 / Д. Х. Лоренс ; [превео с енглеског оригинала Михаило Р. Стојовић]. - Београд : Космос. Sinovi i njihove ljubavi. Knj. 1-2 / D. H. Lawrence ; preveli Mira Jurkić-Šunjić i Mirko Jurkić ; uvod napisao Josip Torbarina. - Заљубљене жене. [Књ. 1-2] / Д. Х. Лоренс ; [превео с енглеског оригинала Ненад Јовановић]. - Београд : Омладина. Duga / David Herbert Lawrence ; [preveo Zlatko Gorjan]. - Sinovi i ljubavnici / D. H. Lawrence ; [prevela s engleskog Tatjana Blažeković]. - Rijeka : "Otokar Keršovani". Ljubavnik lady Chatterley / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : "Otokar Keršovani". Bijeli paun / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Mladen Car]. - Rijeka : "Otokar Keršovani". Prekršitelj / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : "Otokar Keršovani". Aronova palica / D.H. Lawrence ; preveo s engleskog Omer Lakomica. - Rijeka : "Otokar Keršovani". Синови и љубавници : роман / Д. Х. Лоренс ; [превео с енглеског Михаило Р. Стојовић]. - Београд : Просвета. Izgubljena devojka. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Kaliopa Nikolajević]. - Duga / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskoga Zlatko Gorjan]. - Rijeka : "Otokar Keršovani". Prva Lady Chatterley : (prva verzija romana "Ljubavnik Lady Chatterley") / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; predgovor Frieda Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Zaljubljene žene. Knj. 1-2 / D. [David]H. H. [Herbert] Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Duga / David Herbert Lawrence ; preveo Zlatko Gorjan. - Ljubavnik Lady Chatterley / D. H. Lawrence ; preveo s engleskog Milivoj Mezzorana. - Zaljubljene žene / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; preveo s engleskog Milosav Popadić ; predgovor Ivo Vidan. - Sarajevo : Veselin masleša. Ljubavnik ledi Četerli / D. H. Lorens ; prevod i predgovor Svetozar Ignjačević. - Beograd : Nolit. Ljubavnik ledi Četerli : roman, prva verzija / D.H. Lorens ; preveo Branko Vučićević. - Љубавник леди Четерли : роман : прва верзија / Дејвид Херберт Лоренс ; превео Бранко Вучићевић. - Београд : Драганић. Прва леди Четерли / Д. Х. Лоренс ; [превод Марија Јанић]. - Београд : Политика : Народна књига. Ljubavnik lejdi Četerli / Dejvid Herbert Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Podgorica . Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Политика : Narodna knjiga. Sinovi i ljubavnici. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Политика : Narodna knjiga. Sinovi i ljubavnici. knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Политика : Narodna knjiga. Beli paun. Knj. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Политика : Narodna knjiga. Duga. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Политика : Narodna knjiga. Duga. Knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Политика : Narodna knjiga. Љубавник леди Четерли / Дејвид Х. Лоренс ; превод Светозар Игњачевић. - Београд : Новости. Sinovi i ljubavnici / D. H. Lorens ; [preveo Branislav Stanojević]. - Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevod Ana Peković]. - 2. izd. - Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjatović [i. e. Ignjačević]. - Novi Sad : Kuća dobre knjige.