мини|Хрватски харамија из 16-17. века, воштана фигура из музеја у Чаковцу. Харамиja () или Арамија (у Србији) је турцизам у језику јужних Словена. У областима под турском влашћу (Србија, Босна, Херцеговина, Црна Гора) од 15. до 19. века реч харамија је означавала разбојника, а од ње је изведена и реч харамбаша. У Хрватској и Славонији под Хабсбуршком монархијом у 16. веку означавала је лаку пешадију, мускетаре у народном оделу, како православне ускоке на Војној крајини тако и најамнике хрватског бана и Сабора и приватне војнике хрватских великаша.
Етимологија Харамија је највероватније турска реч арапског порекла, потиче од арапске речи харам, што значи грех, и означава грешника пред исламским верским законом, лопова или разбојника. Сличну етимологију имала је и реч харамилук, која је означавала пљачкашки поход више од 100 акинџија (поход мање групе звао се чета). Половином 15. века речи харамија и харамбаша појављују се у словенским балканским земљама под турском влашћу (Србија, Босна) као назив за разбојнике (хајдуке) и њихове вође. Често су у српским епским песмама терминолошки мешани изрази харамија и хајдуци.Turcizmi u srpskom jeziku - slovo H, h - srpski rečnik porekla i značenja reči i izrazaharamija - značenjeharami - Wiktionary
У Хрватској и Славонији Очигледно под утицајем избеглица (ускока) из Босне и Србије, реч харамије је усвојена у 16. веку у Хрватској и Славонији за лаку пешадију наоружану ватреним оружјем. При томе, униформисана пешадија називала се немачке слуге или мушкетири, док је пешадија у народном оделу називана најпре мартолосима (по турском узору), а касније харамијама. Реч харамије коришћена је и за православне ускоке у Хрватској и Славонској војној крајини, и за домаће хрватске војнике наоружане по узору на мартолосе и ускоке. У Хрватској и Славонској војној крајини било је 1553. око 1.000 плаћених и још око 2.000 неплаћених харамија, који су у замену за војну службу добили слободу и мале земљишне поседе у опустошеним пограничним областима. Неки од њих били су православни ускоци, а неки ослобођени хрватски кметови. Сво становништво Војне крајине било је ослобођено феудалних намета и подељено у војводства, која су у случају узбуне давала 30-40 чета неплаћене народне војске - око 2.000 харамија и 500 хусара. Било је харамија и у остатку Хрватске и Славоније, непокореном од Турака. Банска чета састојала се 1546-1567. од 600 хусара и 400 харамија, а затим је сведена на половину тог броја. Од 1574. постојале су и хрватске државне харамије (најпре 240, затим 300), који су чували речне и планинске прелазе од Турака и плаћани су о трошку хрватског Сабора.
Референце
Литература
Категорија:Арабизми Категорија:Турцизми Категорија:Војна терминологија Категорија:Историја Хрватске у новом веку