Japanski kalendar

Јаpanski kalendar obuhvata opseg zvaničnih i nezvaničnih sistema. Dana 1. januara 1873. godine Japan je prihvatio gregorijanski kalendar. Pre toga se Japan služio kineskim lunisolarnim kalendarom još od 7. veka. National Diet Library, Japan "The Japanese Calendar" - Calendar History 2"Calendar" at Japan-guide.com; Bramsen, William. (1880). Japanese chronological tables, p. 25. Japanske ere su još uvek u upotrebi.Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō, pp. 32.

Sistemi brojanja godina

Tri sistema računanja godina su bila na snazi u Japanu otkad je u Japanu prihvaćeno računanje po gregorijanskom kalendaru: carska godina (jap. 皇紀, kōki), kojoj su osnove na mitskom osnivatelju Japana, cara Džinma 660. p. n. e. japanska razdoblja (jap. 年号, nengō), kojima je osnova vladanje trenutnog japanskog cara, čime je sadašnja godina Heisei . gregorijanski kalendar (-{Anno Domini}-) (jap. 西暦, seireki)

Od ta tri, dva su danas ostala na snazi.

Carski sistem brojanja godina (koki) ostao je u od 1872. do Drugog svetskog rata. Carska godina 1. (Koki 1) bila je godina kad je mitski car Džinmu osnovao Japan, što je prema gregorijanskom kalendaru bilo 660. p. n. e. U smislu nacionalne svesti, koki obuhvata dugu istoriju Japana i carske porodice jer prikazuje veću brojku nego hrišćansko brojanje godina od Hristovog rođenja. Koki 2600 (odnosno 1940) je bila posebna godina. Za tu su obletnicu bile planirane Letnje olimpijske igre 1940. i Svetska izložba u Tokiju, ali bilo je neophodno da se odlože zbog izbijanja Drugog kinesko-japanskog rata. Japanski avion Zero dobio je ime po ovoj godini. Nakon drugog svetskog rata kad su SAD okupirale Japan prekinule su upotrebu kokija u službenim krugovima. Danas se koki retko koristi, osim u nekim pravnim kontekstima.

Prestupne godine

Zakon iz 1898. koji je odredio koje će godine biti prestupne godine閏年ニ關スル件 (Edikt japansko cara br. 90, 11. 5. 1898) službeno je utemeljen na računanju godina po kokiju: ako je broj godine od ustoličenja cara Džinmua deljiv sa četiri, godina je prestupna. Ako se među godinama koje su deljive sa 100 kad se oduzme 660 od godine po kokiju (odnosno godina posle Hristovog rođenja), ako količnik nije deljiv sa četiri, onda to nije prestupna godina.

Tako je na primer godina po kokiju 2560 (=1900. po Hristovom rođenju) deljiva sa 4. 2560 umanjen za 660 je 1900 što je deljivo sa 100. Ali, 1900/100 = 19 koje nije deljivo sa 4, tako da koki 2560 nije prestupna godina, kao i u većem delu ostatka sveta. Stoga su prestupne godine u Japanu iste kao one u gregorijanskom kalendaru.

Dani u mesecu

Svaki dan u mesecu ima polusustavno ime. Imena generalno sadrže japansko čitanje ( kun ) brojeva do broja deset te kinesko čitanje (on) za dalje brojeve, uz nekoliko izuzetaka. Donji prikaz pokazuje pisanje datuma tradicionalnim brojevima, mada je većina arapskih cifara (１日, ２日, ３日, etc.) vrlo uobičajena u svakodnevnom pisanju, praktično na nivou norme.

1.一日cuitači (može se čitati i kao ičiniči, posebno u pravnoj i poslovnoj komunikaciji)16.十六日juroku-niči17十七日jušiči-niči2.二日fucuka18.十八日juhači-niči3.三日mika19.十九日juku-niči4.四日joka20.二十日hacuka5.五日icuka21.nijuiči-niči6.六日muika22.二十二日nijuni-niči7.七日nanoka23.二十三日nijusan-nili8.八日joka24.二十四日nijujoka/nijujon-niči9.九日kokonoka25.二十五日nijugo-niči10.十日toka26.二十六日nijuroku-niči11.juiči-niči27.二十七日nijušichi-niči12.十二日juni-niči28.二十八日nijuhachi-niči13.十三日jusan-niči29.二十九日nijuku-niči14.十四日jujoka/jujon-niči30.三十日sanju-niči15.十五日jugo-niči31.三十一日sanjuiči-niči

Cuitači je sažeti oblik od cuki-tači, koji znači „početak meseca”. Zadnji dan u mesecu zove se cugomori, što znači „skriveni Mesec”. Ova klasična reč dolazi iz tradicije lunisolarnog kalendara. Trideseti dan u mesecu još se naziva imenom misoka, a 20. dan u mesecu se naziva imenom hacuka. U današnje vreme su uobičajeniji nazivi po obrascu broj od 28 do 31 + niči. Ipak, misoku se više koristi u ugovorima i slično, naglašavajući time da bi plaćanje trebalo biti na ili do zadnjeg dana u mesecu, bez obzira na koji datum pada zadnji dan. Zadnji dan u godini zove se omisoka ( 大晦日, „veliki 30. dan”). Ta se reč koristi i danas.

Postoji tradicija upotrebe reči kičijitsu („dan koji je dobar” ili „srećan dan”) za ceremonijalne priredbe kao što su dan sastavljanja pozivnice za svadbu ili dan izgradnje spomen-ploče. On nije priznat kao zakonski pokazatelj valjanog datuma. Tako na primer oporuka koja sadrži reč kičijicu kao njen datum sastavljanja nije zakonski valjana.

Godišnja doba Ime Japansko ime Latinično Tradicijski nadnevciproleće 春 haru 4. februar - 5. majleto 夏 nacu 6. maj - 7. avgustjesen 秋 aki 8. avgust - 6. novembarzima 冬 fuјu 7. novembra - 3. februar

Posebni datumi godišnjih doba thumb|bottom|250п|Ovaj mural na zidu stanice Šinu-Očanomizu podzemne željeznice u Tokiju slavi hazuki, „osmi mesec”.

Određeni datumi imaju posebna imena radi označavanja promene godišnjih doba. Seki (jap. 二十四節気, nijūshi sekki, kineski: jieqi) su dani koji dele solarnu godinu na četiri jednaka dela. Zasecu (雑節) je kolektivni izraz za sve ostale dane godišnjih doba, dane koji nisu seki. Ko (jap. 七十二候, šičijuni ko) su dani koji se dobijaju daljim deljenjem sekija na tri dela. Oni su dobili ime prema redovnoj promeni vremenskih prilika u severnoj Kini, tako da imena ne odgovaraju promenama svojstvena klimi japanskih ostrva. Neka od tih imena kao šunbun, risšu i toji su još česta u svakodnevnom životu u Japanu.

Ime Današnje japansko ime Staro japansko ime januar 一月 (ičigacu)mucuki, 睦月 februar 二月 (nigatsu)kisaragi, 如月 ili kinusaragi, 衣更着 mart 三月 (sangatsu)jajoi, 弥生 „novi život” april 四月 (šigacu)uzuki, 卯月 "mesec u-no-hane". U-no-hana (卯の花) je cvet iz roda -{Deutzia}-. maj 五月 (gogacu)sacuki, 皐月 ili sanaecuki, 早苗月 jun minacuki, 水無月, „mesec vode”. Znak 無 koji obično znači „izočan” ili „nema”, ovdje znači ateji, koji se koristi samo za zvuk „na”. U ovom imenu na ima prisvojno značenje, tako da minazuki znači „mesec vode”, a ne „mesec bez vode”, što je u vezi s poplavljivanjima rižinih polja, koja zahtevaju mnogo vode. jul fumizuki, 文月 avgust hazuki, 葉月. U starom je japanskom je nazivan 葉落ち月 (haočizuki). septembar 九月 (kugacu)nagacuki, 長月 oktobar 十月 (jugacu)kanazuki ili kaminazuki, 神無月 novembar šimocuki, 霜月 decembar 十二月 (junigacu)šivasu, 師走

Istorija thumb|250px|Japanski kalendar (drvorez, 1867)

Tokom vekova, Japan je koristio do četiri sistema za označavanje godina:Clement, Ernest W. (1902). "Japanese Calendars", in Transactions of the Asiatic Society of Japan, Vol. 30-31, p. 3, kineski seksagenarni ciklus, sistem, i sistem. U 21. veku, međutim, sistem ere (gengo) i zapadni sistem (seireki) su jedini koji se još uvek koriste.

Kineski kalendar

Lunisolarni kineski kalendar uveden je u Japan preko Koreje sredinom šestog veka. Nakon toga, Japan je izračunao svoj kalendar koristeći različite procedure kineskog kalendara, a od 1685. koristeći japanske varijacije kineskih procedura.See the page on the history of the calendar at the National Diet Library site: .Bramsen, pp. 5-11. Njegov seksagenarni ciklus se često koristio zajedno sa nazivima epoha, kao u gore prikazanom Ise kalendaru iz 1729. godine, koji je za „14. godinu Kioho, cu;i-no-to no tori“, i.e., .

U modernim vremenima, stari kineski kalendar se praktično ignoriše; proslave lunarne nove godine su stoga ograničene na kineske i druge azijske imigrantske zajednice. Međutim, njegov uticaj se i dalje može osetiti u ideji o „srećnim i nesrećnim danima“, tradicionalnom značenju imena svakog meseca i drugim karakteristikama modernih japanskih kalendara.

Imena era (gengō)

Sistem (ili, striktno govoreći, ) je takođe uveden iz Kine, i u stalnoj je upotrebi od 701. godine.Bramsen, pp. 2–5. Vladajući car bira ime povezano sa njihovim epohama vladavine; pre 1868. godine, višestruka imena su birana tokom iste careve vladavine, kao što su sećanje na veliki događaj.See list of nengō with the reasons for the changes in Rekishi Dokuhon, January 2008 ("Nihon no Nengo Tokushuu"), pp. 196–221. Na primer, vladavina cara Komeja (1846–1867) bila je podeljena na sedam epoha, od kojih je jedna trajala samo godinu dana. Počevši od Komejevog unuka, cara Tajša 1912. godine, postojao je samo jedan gengo po caru koji predstavlja celu njihovu vladavinu.

Nengo sistem je i dalje u širokoj upotrebi, posebno na zvaničnim dokumentima i obrascima vlade. Takođe je u opštoj upotrebi u privatnom i ličnom poslu.

Sadašnja era, Reiva, je zvanično počela 1. maja 2019. godine. Naziv nove ere objavila je japanska vlada 1. aprila 2019, mesec dana pre Naruhitovog nasleđa na prestolu. Prethodna era, Heisei, završila je 30. aprila 2019, nakon što je bivši japanski car Akihito abdicirao sa prestola. Reiva je ime prve ere čiji likovi potiču iz japanskog korenskog izvora; Imena prethodnih epoha preuzeta su iz kineske klasične književnosti.

Reference

Literatura

Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland.

Spoljašnje veze

Tablice japanskog kalendara Povijest japanskog kalendar u knjižnici Nacionalnog parlamenta Mjesečev kalendar u Japanu Japanski mjesečev kalendar Mehanika japanskog mjesečevog kalendara i naputci za uporabu NengoCalc-a (vidi ispod) Koyomi no Koyomi no hanashi Kalkulator rokuyōa Kalendar rokuyōa Pretvaranje kršćanskih godina u japanske godine Pretvaranje gregorijanskih kalendarskih godina u godine era japanskih careva (nengo) Japanese Year Dates Potanko objašnjenje godina vladanja, era, cikličnih godina, zapadnih godina, carskih godina NengoCalc (alat za preračunavanje japanskih nadnevaka u zapadne ekvivalente) Ova godina u Japanu Prikazuje trenutnu godinu u Japanu Preračunava kršćansku godinu u japansku godinu (sci.lang.Japan ČPP)

Категорија:Јапанска култура Категорија:Календари

Japanski kalendar

Źródło i licencja