Stenice ili raznokrilci (-{Heteroptera}-) podred su malih do velikih većinom sploštenih insekata reda riličara kojima su prednja krila gornjim delom hitinizovana, donjim opnasta i čine tzv. polupokrilje (otuda naziv polukrilci).
Izgled Ispod prednjih krila su opnasta stražnja, u mirovanju presložena po dužini. Rilce je člankovito, kad se ne koristi podvinuto pod prsa. Usni je aparat prilagođen bodenju i sisanju. Mnoge stenice imaju karakteristične smrdljive žlezde koje se otvaraju između stražnjih nogu. Neke stenice imaju i organe za stridulaciju. Hrane se biljnim sokovima, love druge insekte, a parazitski oblici se hrane krvlju životinja i čoveka.
Larve Larve su prilično slične odraslima, razvijaju se nepotpunom preobrazbom. Sišu biljne sokove ili su grabežljivci ili nametnici.
Taksonomija
Neke porodice i vrste
Poznato je oko 40 000 vrsta. U porodici vodenih štipavica (-{Nepidae}-) najpoznatija je vrsta vodena štipavica (-{Nepa rubra}-), u porodici -{Belostomidae}- najpoznatija je golema štipavica (-{Belostoma niloticum}-), duga 11 cm, zabeležen je u rečnim uščima u Jadranskom moru. Iz porodice vodenih stenica (-{Naucoridae}-), česta je obična vodena stenica (-{Ilyocoris cimicoides), u porodici nauznačarke (-{Notonectidae}-) najrasprostranjenija je modra nauznačarka (-{Notonecta glauca}-), koja pliva „leđno”. Od kopnenih porodica najpoznatije su smrdljive stenice (-{Pentatomidae}-) s vrstama smrdibuba ili smrdljivi listar (-{Pentatoma rufipes}-), porodica vatrene stenice (-{Pyrrhocoridae}-) nema krila, a česta vrsta je vatreni opančar (-{Pyrrhocoris apterus}-). Na površini voda stajaćica zadržavaju se barske skakalice (-{Hydrometridae}-), poput obične skakalice (-{Hydrometra stagnorum}-), koje se širokim dlakavim stopalima drže na površini vode. One love i isisavaju insekte.
Parazitske vrste (-{Cimicidae}-)
Od parazitskih je oblika najpoznatija obična stenica (-{Cimex lectularius}-) koja siše ljudsku krv u svim stadijima razvoja. Danju se zavlači u skrovita mesta a noću napada (krevetska stenica), bez hrane može da izdrži i pola godine, a na temperaturama nižim od 15 °C miruje. Ne uzrokuje i ne prenosi nikakvu bolest. Raširena je po čitavom svetu. U lastavičja gnezda zavlači se -{Cimex hirundinis}-, a šišmiše napada -{Cimex pipistreli}-.Ivo Matoničkin, Ivan Habdija, Biserka Primc-Habdija, Beskralješnjaci, biologija viših avertebrata, Školska knjiga, Zagreb. Hrvatska opća enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav krleža, Zagreb.
Galerija
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
-{Heteropteran Systematics Lab at University of California, Riverside}- -{Identification guide to UK Hemiptera}- -{Bugs – Hemiptera}-