Jevrejska bolnica u Beogradu bila je specijalizovana zdravstvena ustanova osnovana 1941. godine u okupiranom Beogradu, u zgradi Jevrejskog ženskog društva, u ulici Visokog Stevana 2. Cilj njenog osnivanja je bio organizacija zdravstvenog zbrinjavanja pripadnika ovog naroda za vreme Drugog svetskog rata, nakon donošanje odluke Vermahta da se Jevrejima zabrani lečenje u javnim zdravstvenim ustanovama Srbije.Novo Vreme. broj 73, od 29. VI i 1941. Rad bolnice bio je pod stalnom kontrolom organa Gestapoa, SS-poručnika Fritzstraka, koji je stalno forsirao osoblje bolnice da se bolesnici što pre otpuste sa lečenja i upute u logor „Sajmište”.

Istorija Bolnica je u okupiranom Beogradu osnovana 1. juna 1941. u zgradi Jevrejskog ženskog društva, (danas ulici Visokog Stevana 2. u kojoj se nalazi Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju) i radila je sve do 23. marta 1942. kada je zverski ubijen i poslednji njen bolesnik. Za njenog načelnika izabran je dr Bukić Pijade.Isak Eskenazy, Doživljaji za vreme nacizma, JIM k.22-76-1, str. 8–10; rukopis Moric Marci Levi, JIM, fond pokloni Holokaust; AJ, 110–593–166, 171, 175. Snabdevanje sredstvima za rad Zahvaljujući dr Sergeju Ramzinu, direktoru saniteta beogradske opštine, kao i „Srpskom crvenom krstu“, bolnica je povremeno snabdevena najosnovnijom opremom potrebnom za rad: gvozdenim krevetima, lekovima i sanitetskim materijalom. Ostala medicinska sredstva neophodna za rad obezbedili su sami lekari, koji su u bolnicu doneli svoj lični inventar, odnosno medicinske instrumente, električne aparate, dva rentgenska aparata, i druga sredstva iz svojih predratnih privatnih ordinacija. Tkođe, Jevreji apotekari u bolnicu su doneli lekove koje su mogli da na vreme spasu iz svojih apoteka apoteka. Specijalistička odeljenja i lekarske komisije Pored određenih specijalističkih odeljenja koja su imale i ostale tadašnje bolnice, u Jevrejskoj bolnici postojale su i specijalne lekarske komisije koje su preuzele rad privremene ambulante na Tašmajdanu.

Jedan od konspirativnih zadataka lekara bolnice bio je da izdaju potvrde o bolesti sasvim zdravim ljudima određenim za prinudni rad, kako bi im obezbedili vreme neophodno za organizovanje bekstva iz Beograda. Kapacitet bolnice i organizacija rada Bolnica je imala oko 100 bolesničkih kreveta. Mešutim zbog teških uslova života Jevreja koji su često poboljevali, kao i činjenice da je bolnica postala „azil za fizičke i duševne invalide, starce i nemoćne“, iako dobro organizovana, morala je ubrzo da proširi kapacitete.

Potreba za novim kapacitetima postala je još veća kada su polovinom avgusta 1941. godine, iz Banata prtoterani svi Jevreji i deportovani u Beograd. Tog meseca je u bolnicu smešten izvestan broj bolesnih ili starih banatskih Jevreja, dok su ostali bili smešteni prvenstveno u staroj sinagogi u Avramovoj ulici i u zgradi „Oneg Šabata“, kao i po privatnim jevrejskim kućama.

Novi porst broj ležaja na 800, dogodio se početkom januara 1942. kada je usledio veći priliv pacijenata, naročito žena i dece iz logora „Sajmište”, kada je nekoliko stotina njih prebačeno u bolnicu.Milan Koljanin, Nemački logor na Beogradskom sajmištu, Beograd, 1992, str. 121–122

Tokom 1942. godine bolnica nije bila samo zdravstvena ustanova već po rečima jedinog preživelog bolničara Morica Marcija Levija, koji je radio u bolnici i u uspeo da se spasi pre likvidacije,

Uslovi rada Radni i preventivno-medicinski uslovi u bolnici bili su teški i epidemiološki nesigurni, naročito posle dolaska Jevreja iz Banata. Hrane je bilo nedovoljno, a bolesnici su bili smeštani i po hodnicima.

Iako ispred jevrejske bolnice nije bila straža, Nemci su vršili svakodnevnu kontrolu u bolnici, tokom koje su izdvajali bolesnike za koje su smatrali da se moraju vratiti u logor, iako ih nisu medicinski pregledali.

Tokom postojanja logora Topovske šupe i iz logora Sajmište, nemačke vlasti su u bolnicu prebacivale teške bolesnike (najviše stare žene i decu), uglavnom obolele od zapaljenja pluća ili uva, izgladnelih, promrzlih, punih kožnih infekcija.

U bolnicu su prebačeni i oni bolesnici koji su još ležali u državnim bolnicama, kao na primer u „duševnoj“ bolnici. Tako da je polovinom marta 1942. godine, pred početak konačne likvidacije Jevreja u Srbiji, u bolnici bilo oko 700 — 800 ljudi, što bolesnika, što osoblja, što njihovih porodica.Jaša Romano, Jevreji Jugoslavije 1941–1945. Žrtve genocida i učesnici Narodooslobodilačkog rata, Beograd, 1980, str. 65–66 Prestanak rada Iako je većina bolesnika i osoblja bolnice bilo ubeđeno da neće biti straljano već transportovano negde u Poljsku, sledila je likvidacija svih bolesnika i zdravstvenog osoblja jevrejske bolnice 18. marta 1942.Ženi Lebl, Do konačnog rešenja. Jevreji u Beogradu, 1521–1942, Beograd, 2005, str. 309–310. мини|250п|U dušegupki, prvo su ugušeni a potom u Jajincima pokopani svi bolesnici i osoblje Javrejske bolnice 18. marta 1942. Likvidacija bolnice počela je tako što je kraj oko nje prvo bio blokiran od strane nemačkih stražara i ljotićevaca, a zati po pričanju jednog od preživelih bolničara i očevidaca, Morica Marcija Levija... Prenamena bolnice Posle likvidacije svih bolesnika i osoblja Jevrejske bolnice, u ovoj zgradi je do kraja Drugog svetskog rata bila stacionirana jedna nemačka vojna bolnica. Spomen obeležje Posle gotovo osam decenija u Beogradu je 2018. godine postavljena spomen-ploča na zgradi nekadašnje Jevrejske bolnice iz koje je marta 1942. godine okupatorska nacistička vojska u smrt poslala blizu 800 Jevreja.

Postavljanjem spomen ploče na zgradi Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, na Dorćolu, u kojoj je tokom Drugog svetskog rata bila Jevrekjska bolnica, ovaj objekat konačno propisno obeležen, kao mesto od istorijskog značaja za grad Beograd i Jevrejski narod koji je u njemu stradao.

Vidi još Zdravstvena zaštita Jevreja u okupiranom Beogradu Holokaust u okupiranoj Srbiji Stradanja jevrejskih zdravstvenih radnika tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji Reference

Literatura

Spoljašnje veze Бојан Ђокић, Нумеричка анализа списка јеврејских здравствених радника - жртава фашистичког терора - током Другог светског рата у Југославији

Ј Категорија:Јевреји у Србији Категорија:Историја српске медицине Категорија:Београд у Другом светском рату Категорија:Историја Старог града (Београд) Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)