Finansijski rizik (eng. Financial risk) je bilo koji od različitih tipova rizika povezanih sa finansiranjem, uključujući finansijske transakcije koje podrazumevaju kredite preduzeća sa rizikom neispunjavanja obaveza. Često se podrazumeva da uključuje samo negativan rizik, koji znači potencijal za finansijski gubitak i neizvesnost njegovog obima.
Nauka se razvila oko upravljanja tržišnim i finansijskim rizikom pod opštim nazivom moderne portfolio teorije koju je pokrenuo dr. Heri Markovic (eng. Harry Markowitz) 1952. godine svojim člankom, „Selekcija portfolia" (eng. "Portfolio selection"). U modernoj teoriji portfolia, varijansa (ili standardna devijacija) portfolia se koristi kao definicija rizika.
Tipovi Rizik sa imovinskim pokrićem Rizik sa imovinskim pokrićem (eng. Asset-backed risk) je rizik kod kojeg će promene imovine koja je uzeta u obzir kao pokriće značajno uticati na vrednost samog pokrića. Rizici uključuju kamatnu stopu, modifikaciju termina i rizik prevremene otplate pozajmice.
Hartija od vrednosti sa imovinskim pokrićem (eng. Asset-backed security) je osigurana gotovinom koja pristiže sa raznih strana. Finansijski, hartije od vrednosti sa imovinskim pokrićem su osigurane studentskim dugovima, lizinzima, kreditima za automobile, dugovima za kreditne kartice i još mnogo čime. Tipično, imovina koja je pokriće za hartije od vrednosti nije likvidna i ne može se stvarno prodati samostalno. Međutim, sekuritizacija (eng. securitization) je proces udruživanja sredstava radi stvaranja garancije koja omogućava vlasniku imovine da ih učini tržišnim. Stvaranje hartija od vrednosti počinje kada zajmodavci prodaju svoje zajmove sa kolateralizacijom velikoj finansijskoj instituciji koja zatim kreira i stavlja kredite u fond. Novčani tok zatim ulazi u fond jer se krediti otplaćuju, dok se gotovinom isplaćuju investitori koji su kupili hartije od vrednosti iz tog fonda.
Podrazumeva mnoge prednosti i za zajmodavce i za investitore. Na primer, dozvoljava zajmodavcima da ostvare profit povećanjem kreditiranja i istovremeno ohrabruje investitore da ulože svoj novac u različita sredstva od kojih će imati koristi. Zajmodavci su u mogućnosti da spajaju slične kredite i da njih prodaju u paketima, dok bi to pojedinačno bilo dosta teže. Hartije od vrednosti sa imovinskim pokrićem su sredstva sa fiksnim prihodima čiji se rizik i povraćaj mogu prilagoditi potrebama različitih investitora.
Nedostaci hartija od vrednosti sa imovinskim pokrićem podrazumevaju da su precenjene u odnosu na druga tržišta na kojima se može trgovati hartijama od vrednosti. Investitori moraju preduzeti visoke mere predostrožnosti pri odabiru pomenutih hartija od vrednosti u koje će ulagati. Takođe, jako su podložne rizicima prevremenog isplaćivanja pozajmica, kamatnim stopama i modifikaciji termina. Na primer, pad kamatnih stopa može dovesti do toga da dužnici refinansiraju svoje kredite po povoljnijim stopama. Još jedan nedostatak je mogućnost gubitka zajma u slučaju da dužnik podnese zahtev za bankrot.
Upravljanje kreditnim rizikom Upravljanje kreditnim rizikom (eng. Credit risk management) je profesija koja se fokusira na smanjenje i sprečavanje gubitaka kroz razumevanje i merenje verovatnoće tih gubitaka. Upravljanje kreditnim rizikom koriste banke, kreditni zajmodavci i druge finansijske institucije za ublažavanje gubitaka koji se prvenstveno povezuju sa neisplaćivanjem kredita. Kreditni rizik nastaje kada postoji mogućnost da dužnik bankrotira ili propusti ratu koja je navedena u ugovoru sklopljenom između finansijske institucije i dužnika.
Prikupljanje kvalitetnih podataka o klijentima je bitan faktor za upravljanje kreditnim rizikom. Prikupljanje pravih informacija i izgradnja pravih odnosa sa odabranom klijentelom je ključno za strategiju poslovnog rizika. Radi identifikacije potencijalnih problema rizika koji mogu nastati u budućnosti, kritična je analiza finansijskih i nefinansijskih informacija koje se odnose na klijenta. Potrebno je analizirati rizike kao što su poslovni, investicioni i menadžerski. Upravljanje kreditnim rizikom procenjuje finansijske izveštaje kompanije i analizira njeno donošenje odluka kada su u pitanju finanskijski izbori. Osim toga,upravljanje kreditnim rizicima analizira gde i kako će se kredit koristiti i kada se očekuje njegova otplata, kao i razlog zbog kojeg kompanija potražuje kredit.
Očekivani gubitak (eng. Expected Loss) je koncept koji se koristi za upravljenje kreditnim rizikom za merenje prosečne potencijalne stope gubitaka koje preduzeće obračunava u određenom vremenskom periodu. Očekivani kreditni gubitak je formulisan formulom:
Očekivani gubitak = Očekivana izloženost X Očekivani bankrot X Očekivana ozbiljnost
Očekivana izloženost (eng. Expected Exposure) se odnosi na očekivanu izloženost za vreme kreditnog događaja. Neki faktori koji utiču na očekivanu izloženost uključuju očekivane buduće događaje i vrstu kreditne transakcije. Očekivani bankrot (eng. Expected Default) je rizik izračunat za onoliko puta za koliko će dužnik bankrotirati. Očekivana ozbiljnost (eng. Expected Severity) se odnosi na ukupne troškove nastale u slučaju da dođe do neispunjavanja obaveza. Ovaj ukupni gubitak uključuje princip kredita i kamate. Za razliku od očekivanih gubitaka, organizacije moraju da raspolažu kapitalom i za neočekivane gubitke, koji predstavljaju gubitke u kojima će organizacija morati da predvidi prosečnu stopu gubitka. Smatraju se najbitnijim tipom gubitaka, jer predstavljaju nestabilnost i nepredvidivost istinskih gubitaka koji se mogu dogoditi u datom vremenskom okviru.
Rizik stranih ulaganja Rizik stranih ulaganja (eng. Foreign investment risk) je rizik brzih i ekstremnih promena vrednosti zbog: manjih tržišta; različitih računovodstvenih, izveštajnih ili revizorskih standarda; nacionalizacije, eksproprijacije ili konfiskatorskog oporezivanja; ekonomskog konflikta; ili političkih ili diplomatskih promena. Takođe, pitanja vrednovanja, likvidnosti i regulatornosti mogu doprineti riziku stranih investicija.
Devizni rizik Glavni članak: Devizni rizik
Devizni rizik, poznat i kao rizik deviznog kursa ili valutni rizik (eng. Foreign Exchange Risk, FX Risk, Currency Risk), može nastati prilikom transakcije sa inostranom kompanijom kada je jedna valuta jača od druge, bez obzira na veličinu posla. Sve dok domaća kompanija sarađuje sa nekom inostranom kompanijom, u manjoj ili većoj meri se izlaže deviznom riziku. Postoji nekoliko faktora koji uzrokuju rizik: robne cene, kamatne stope, inflacija i devizni kursevi.
Tri glavna tipa deviznog rizika Prema Šapiru (eng. Shapiro), 2014, postoje tri tipa deviznog rizika:
transakcioni rizik, translacioni rizik i ekonomski rizik.
Transakcioni rizik (eng. Transaction risk) predstavlja rizik novčanog toka, odnosno očekivane gubitke koji nastaju prilikom poslovanja u različitoj valuti, kao što je ranije spomenuto.
Translacioni rizik (eng. Translation risk) nije rizik koji je prouzrokovan različitim jezicima, već bilansom stanja, sredstvima, akcijskim kapitalom i obavezama. Translaciona izloženost riziku naziva se još i računovodstvena izloženost riziku.
Ekonomski rizik (eng. Economic risk) je rizik sa kojim preduzeće mora da se suoči. To mogu biti različite politike, različite regulative između zemalja ili trenutna ekonomska situacija u svetu (npr. Bregzit).
--- Neki ljudi bi pomislili da će devizni rizik prouzrokovati samo problem ili gubitak; međutim, neki zapravo mogu profitirati.---
Kako sprečiti Skoro je nemoguće eliminisati rizik; međutim, kompanija može minimizirati rizik kada posluje sa inostranom kompanijom koristeći dve opcije: pre-hedžing (eng. pre-hedging) i dinamički hedžing (eng. dynamic hedging).
Dinamički hedžing će sprečiti rizik deviznog kursa i omogućiće kompaniji automatsko upravljanje.
Takođe, moguće је izračunati potencijalni gubitak ili kolikom riziku je kompanija izložena gledajući račune. Dovoljno je pogledati u evidenciju i uzеti popis odatle. Pre svega, potrebno je obratiti pažnju na svaku potrošnju novca za inostranu aktivnost. To može biti bilo koji izdatak, kao što je isplata osobe koja radi u inostranstvu ili bilo koja investicija u svetskim obveznicama, fondovima ili akcijama.
Zlato kao instrument zaštite (Hedging)
U okviru upravljanja finansijskim rizikom, zlato se istorijski smatra primarnim instrumentom za „hedžing” (eng. hedging) protiv inflacije i devalvacije valuta. S obzirom na to da fizičko zlato sa LBMA sertifikatom poseduje intrinzičnu vrednost koja ne zavisi od kreditnog rejtinga bilo koje države ili banke, ono služi kao zaštita od „pada dolara” i sistemskih ekonomskih kriza.
Mnogi investitori koriste zlatne bulionske kovanice i poluge kako bi neutralisali rizik pada vrednosti papirne imovine (akcija i obveznica). Uloga zlata u ovom kontekstu je očuvanje kupovne moći, jer cena zlata često raste u periodima kada fijat valute gube svoju vrednost.
Rizik likvidnosti Glavni članak: Rizik likvidnosti (eng. Liquidity risk) Takođe pogledati: Likvidnost
Ovo je rizik gde se data hartija od vrednosti ili sredstva ne mogu dovoljno brzo razmeniti na tržištu kako bi se izbegli gubici (ili stvorio potreban profit). Postoje dva tipa rizika likvidnosti: Likvidnost sredstava – Sredstvo se ne može prodati usled nedostatka likvidnosti na tržištu – suštinski, to je podskup tržišnog rizika. Može se obračunati kao: povećanje marže (eng. Bid-offer spread), stvaranja eksplicitnih likvidnih rezervi i produženje perioda posedovanja sredstava zarad izračunavanja vrednosti izložene riziku (eng. VaR – Value at Risk). Likvidnost finansiranja – Rizik gde obaveze: ne mogu biti isplaćene pre nego što pristignu, mogu samo biti isplaćene po neekonomičnim cenama i mogu biti specifično imenovane ili sistematične.
Tržišni rizik
Četiri standardna faktora tržišnog rizika su rizik akcijskog kapitala, rizik kamatne stope, valutni rizik i robni rizik.
Rizik akcijskog kapitala (eng. Equity risk) je rizik da će se cene akcija uopšteno (koje nisu vezane za određenu kompaniju ili državu) ili očekivana promenljivost izmeniti. Prilikom dugoročnog investiranja, akcijski kapital donosi povraćaj koji premašuje stopu povraćaja bez rizika. Razlika između povraćaja i stope bez rizika je poznata kao premija akcijskog kapitala. Investiranje u akcijski kapital podrazumeva da veći rizik donosi veći povraćaj. Hipotetički, investitor će biti nagrađen za veću sklonost ka riziku i tako će imati veći podsticaj da investira u rizičnije akcije. Značajan udeo rizičnijih/profitabilnijih povratnih investicija dolazi sa tržišta u razvoju koja su prepoznatljiva kao promenljiva.
Rizik kamatne stope (eng. Interest rate risk) je rizik da će se kamate ili očekivana promenljivost izmeniti. Promene na tržištu kamatnih stopa i njenih uticaja na mogućnosti banaka dovode do rizika kamatne stope. Rizik kamatne stope može delovati na finansijsku poziciju banke i dovesti do nepoželjnih finansijskih rezultata. Mogućnost promene kamatne stope u bilo kom trenutku može imati i pozitivne i negativne efekte na banke i korisnike. Ukoliko banka izda hipoteku na 30 godina sa kamatom od 4% i kamata poraste na 6%, banke su na gubitku, a korisnici su na dobitku. Ovo je oportunitetni trošak za banku i razlog zašto banke mogu biti pod finansijskim uticajem.