Супкортикална васкуларна деменција (скраћено СКВаД) један је од најбоље дефинисаних медицинских ентитета из области васкуларне деменције. Главни патофизиолшки механизми су исхемијско оштећења мозга, макроваскуларна тромбоемболија, хипоперфузиона хипоксија и микроваскуларна артериосклероза са лакунама и екстензивним променама беле масе или леукоарајозом.
Етиопатогенеза Настаје као последица болести малих крвних судова (БМКС), са оклузијом најмањих крвних судова – артериола, величине до 400–500 микрона,и стенозе и оклузије дубоких медуларних артерија, крвних судова који међусобно не формирају анастомозе и стање продужене хипоперфузије можданог ткива, која доводе до настанка лакунарних инфаркта и/или исхемијских лезија беле масе (ЛБМ) у виду изолованих или спојених плажа исхемијских поља, смештених у дубокој белој маси великог мозга, уз мождане коморе или у можданом стаблу, доминантно понсу.Супкортикална васкуларна деменција У: Александра Павловић, Драган Павловић, Вук Алексић, Надежда Штернић, Васкуларна деменција: истине и контроверзе Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 2013 Mar-Apr;141(3-4):247-255 р. 252.
Као последица наведених оштећења односно исхемијских лезија, настаје прекид у паралелним везама од пре фронталног кортекса до базалних ганглија, односно таламокортикалне везе.Pavlović AM. Patologija bele mase. In: Niške sveske. II Jugoslovenski simpozijum o moždanom udaru. Niš: Klinika za neurologiju, Klinički centar Niš; 2001. p.64-71 Фактори ризика Главни фактори ризика су: узнапредовала старост, хипертензија, шећерна болест, пушење дувана, хиперхомоцистеинемија, хиперфибриногенаемија, друга стања која могу изазвати хипоперфузију мозга су — опструктивна апнеја у сну, конгестивна срчана инсуфицијенција, срчане аритмије и ортостатска хипотензија. Генетска основа болести су: церебрална аутосомално доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима, леукоенцефалопатијом, неки облици церебралне амилоидне ангиопатије.
Клиничка слика Клиничка слика супкортикалне васкуларне деменција укључује следеће знаке и симптоме: моторно и когнитивно успоравање, дисегзекутивни синдром, заборавност, дизартрију, измене расположења, ургентну микцију и инконтиненцију мокраће, ходање ситним корацима..
Дијагноза Дијагноза се поставља на основу: анамнезе и историје болести, клиничке слике, неуролошког преглед и сликовних тестова пре свега магнетне резонантна ангиографије (која је најчешће пресудна за постављање дијагнозе).
Терапија и превенција Лечење је симптоматско а превенција захтева контролу фактора ризика који се могу доста успешно лечити. Вазоактивне и неуропротективне терапије су и даље прилично контроверзне. Користе се ницерголин, винпоцетин, пентоксифилин и пропентофилин. Остали лекови из ове групе нису показали никакву ефикасност.
Инхибитори холинестеразе, донепезил, ривастигмин и галантамин, показали су се ефикасним код ВаД. Мемантин је неконкурентни антагонист глутаматергичних рецептора и користи се у неколико врста деменције.
Стандардизовани препарат Гинкго билоба ЕГб 761 показао је позитивне ефекте на ВаД.
Као антиоксидативна терапија дају се витамин Е, ЕГб 761, ликопен, гилињи, витамин Ц, коензим К10.
У лечењу психозе код пацијената са ВаД користе се атипични неуролептици: рисперидон у малим дозама, оланзапин и други. Венлафаксин, сертралин, есциталопрам и флуоксетин се користе у лечењу васкуларне деменције са депресијом и васкуларном депресијом.
Примарна превенција Примарна превенција се састоји од лечења артеријске хипертензије, примене статина и контроле других фактора ризика. Секундарна превенција Секундарна превенција укључује примену лекова као што су антихипертензиви, статини, ацетилсалицилна киселина, комбинација ацетилсалицилне киселине и дипиридамола, клопидогрел, антикоагулантна терапија, њихове комбинације, каротидна ендартеректомија, стентирање сужених фактора ризика церебралне артерије.
Прогноза ВаД је делимично излечива деменција, због чега је потребно добро познавање њене превенције и терапије.
Исхемијска лезија беле мождане масе повећава ризик за настанак спонтаног интрацеребралног крварења, на исти начин као и уколико је болесник на антикоагулантној терапији или прима тромболитичку терапију због акутног исхемијског можданог удара (МУ).
Референце
Категорија:Неурологија Категорија:Когнитивни поремећаји