мини|Sociolog i ekonomista T. Veblen skovao je termin ,, izražena potrošnja" i bio je suocnivač institucionalnog ekonomskog pokreta. Izražena potrošnja je trošenje novca za nabavku luksuznih dobara i usluga kako bi se javno pokazala ekonomska moć-prihoda ili stečenog bogatstva kupaca. Izraženom potrošaču, takvo javno prikazivanje neograničene ekonomske moći predstavlja sredstvo za postizanje ili održavanje određenog društvenog položaja., Third Edition, Alan Bullock, Stephen Trombley, Eds., 1993, .
Torsten Veblenova razvojna sociologija o izraženoj potrošnji proizvela je pojam zavidne potrošnje, razmetljiva potrošnja dobara koja treba da izazove zavist kod drugih ljudi; i pojam izraženo saosećanje, namerno korišćenje dobrotvornih novčanih donacija kako bi se povećao društveni prestiž donatora, s prikazom superiornijeg socio-ekonomskog statusa.
Istorija i evolucija Ekonomista i sociolog Torštakm Veblen (1857–1929) uveo je izraz „izražena potrošnja“ 1899. godine u svojoj knjizi Teorija slobodnog vremena: ekonomska studija u evoluciji institucija. Veblen je opisao karakteristike ponašanja nove društvene klase, koja je nastala kao rezultat akumulacije kapitala tokom Druge industrijske revolucije (oko 1860-1914 godine).. 400 also: 1994 Dover paperback edition. Penguin Classics edition. . U tom društvenom i istorijskom kontekstu devetnaestog veka, pojam "uočljiva potrošnja" usko je primenjen u vezi sa muškarcima, ženama i porodicama više klase koji su primenjivali svoje veliko bogatstvo kao sredstvo javnog ispoljavanja svoje društvene moći i prestiža, stvarni ili opaženi.
U dvadesetom veku značajno poboljšanje životnog standarda u društvu i posledični rast srednje klase videlo se da se izraz "izražena potrošnja" široko primenjuje na muškarce, žene i domaćinstva koji su imali diskretan dohodak koji im je omogućio da praktikuju obrasce ekonomske potrošnje - dobara i usluga - koje su bile motivisane željom za prestižom, javnim prikazivanjem društvenog statusa, a ne unutrašnjim, praktičnim korišćenjem dobara i usluga. Tokom 1920-ih ekonomisti, kao što je Pol Nistrom (1878–1969), predložili su promene stila života, koje je ostvarila ekonomija industrijskog doba, u masi društva izazvale "filozofiju uzaludnosti" koja bi se povećala. Potrošnja dobara i usluga kao društvena moda - tj. aktivnost koja se radi za sebe. U tom kontekstu, komentatori raspravljaju o "izraženoj potrošnji" ili kao zavisnosti od ponašanja ili kao narcističko ponašanje, ili kao oboje, naglašavajući psihološke uslove izazvane konzumerizmom - želju za neposrednim zadovoljenjem hedonističkih očekivanja.
Sociološki gledano, uočena potrošnja smatrana je da obuhvati društveno-ekonomsko ponašanje koje su praktikovali bogati ljudi; ipak , ekonomska istraživanja su pokazala da je uočljiva potrošnja društveno-ekonomsko ponašanje koje je zajedničko siromašnim socijalnim klasama i ekonomskim grupama, a koje je zajedničko društvima zemalja u razvoju. Među takvim ljudima, pokazatelji bogatstva koriste se za psihološku borbu protiv utiska siromaštva, obično zato što takvi muškarci i žene pripadaju društveno-ekonomskom klasnom društvu koje doživljava kao siromašne.Virginia Postrel, "Inconspicuous Consumption", The Atlantic, July/August 2008. "Conspicuous consumption, this research suggests, is not an unambiguous signal of personal affluence. It's a sign of belonging to a relatively poor group." U Komšija milioner: Iznenadne tajne američkih bogataša (1996), Tomas Stenlei i Villiam Danko izvestili su da će Amerikanci sa neto vrijednošću od više od milion dolara verovatno izbeći izraženu potrošnju, a da milioneri teže praktikuju štedljivost - na primer, preferiraju kupovinu polovnih automobila sa gotovinom umesto novih automobila sa kreditom, kako bi se izbegla materijalna amortizacija i plaćanje kamate za kredit za kupovinu novog automobila.Thomas J. Stanley, William D. Danko, , Simon and Schuster, 1998.
Upadljivo sažaljenje, praksa javnog davanja velikih suma novca u dobrotvorne svrhe kako bi se povećao društveni prestiž donatora, ponekad se opisuje kao vrsta izražene potrošnje. Takvo ponašanje je odavno prepoznato i ponekad napadnuto - na primer Lekcije novog zaveta o udovičinom novčiću, koja kritikuje bogate ljude koji daju velike donacije pretenciozno dok izdižu siromašnije ljude koji doniraju manje ali komparativno mnogo teze donacije privatno.
Teorija konzumerizma Kao što je predložio Torsten Veblen u 19. veku, izražena potrošnja (trošenje novca za kupovinu dobara i usluga za sebe) objašnjava psihološki mehanizam potrošačkog društva i povećanje broja i vrsta roba i usluga koje ljudi koriste i smatraju neophodnim za svoj život u razvijenom društvu.
Tumačenja koja podržavaju i objašnjavaju savremenu izraženu potrošnju prikazana su u delima Kultura potrošača (1996) C. Luri, Kultura potrošača i savremenost (1997) D. Slater, Razmena dobara i dugovanje (1998) Žan Bodrijer, i Trošenje: Pol, Evolucija i Tajne potrošnje (2009) Džefri Miler. Štaviše, u delu Skrivajući se u svetlu (1994) D. Hebdi, ukazao je na to da je izražena potrošnja oblik prikazivanja ličnog identiteta, i posledična funkcija reklame, kako je predloženo u Oglasi, Privremena moda i Potrošačka kultura (2000), A.A. Berger .
Svaka varijanta tumačenja i komplementarnog objašnjenja su izvedeni iz originalne sociološke teorije Torstena Veblena Teorija bogate elite: da izražena potrošnja sama po sebi ima psihološku svrhu, iz koje praktikant (muškarac, žena, porodica) pokazuju kako imaju čast pripadanja superiornom društvenom statusu .
Odlike tipova Definicija - Termin ,,izražena potrošnja" označava postupak kupovine mnogih stvari, posebno skupih stvari ,koje nisu neophodne za život i stvorene su samo da ljudi primete da je kupac kupio robu.Longman American Dictionary, . U članku ,, Veblen, Burdije i izražena potrošnja“ (2001), A. Trig je definisao izraženu potrošnju kao ponašanje pomoću koga muškarci i žene mogu pokazivati veliko bogatstvo, besposlenošću- trošiti mnogo vremena na slobodne aktivnosti i trošiti mnogo novca na luksuznu robu i usluge. Samopoštovanje - U knjizi ,, Prihodi, štednja i teorija potrošačkog ponašanja“ , J.S. Dusenberi je predložio da izražena potrošnja čoveka psihološki ne zavisi samo od stvarnog nivoa potrošnje, ali zavisi od stepena njegove ili njene potrošnje, u poređenju sa potrošnjom drugih ljudi. Izraženi potrošači su motivisani značajem koje mišljenje socijalnih i ekonomskih referentnih grupa, koje su model izraženih potrošača, ima njemu ili njoj., Cambridge, MA. Agresivna razmetljivost - U televizijskom izveštaju „ Agresivna razmetljivost“ (2009), Dik Mejer je rekao da je izražena potrošnja oblik besa prema društvu, ,, agresivna razmetljivost“ je asocijalno ponašanje, koje je proizašlo iz društvenog otuđenja koje trpe muškarci, žene i porodice koji osećaju da su postali anonimusi svojim društvima ,a taj osećaj otuđenosti je pogoršan propadanjem komunitarizma bitnog za osobu koja sebe smatra delom celokupnog društva. Stambeni prostor i prevoz - U Sjedinjenim Američkim Državama, trend građenja kuća koje su veće od onih koje trebaju, za savremene porodice, pocele su od pedesetih godina 20. veka. Deceniju kasnije, ta praksa izražene potrošnje proizvela je među ljudima kupovinu kuća koje su bile dvostrusko veće od prosečne veličine neophodne za udobno stanovanje jedne savremene porodice. Negativne posledice bilo kupovine ili gradnje prevelikih kuća bilo je ili gubljenje ili smanjenje domaćeg porodičnog rekreativnog prostora – dvorišta; trošenje starosnih penzijskih fondova za plaćanje prevelike kuće; i dugačka putovanja, od kuće do posla, i obrnuto, jer je trazena zemljišna parcela bila nedostupna u blizini grada. Prevelike kuće su olakšavale druge vidove izražene potrošnje, kao što su prevelike garaže za velike porodične automobile ili kupovina više odeće za popunjavanje većih garderobera. Izražena potrošnja postaje samogenerišući ciklus trošenja novca radi društvenog prestiža. Analogni potrošačkom trendu, za prevelike kuće je trend kupovine ogromnih pikapova, konkretno terenskih vozila (karavana), kao oblika psihološke utehe, jer takva velika motorna vozila obično kupuju ljudi koji stanuju u gradu, u savremenoj urbanoj porodici. Prestiž- U članku ,, Status potrošnje u ponašanju potrošača: skala razvoja i validacije“ (1999), J.K. Istman je istakao da se potrošnja statusa zasniva na izraženoj potrošnji; ipak, literatura savremenog marketinga ne utvrđuje definitivna značenja za termine potrošnje statusa i izražene potrošnje. Štaviše, u članku ,, Brendovi statusa: Ispitivanje uticaja društva nevezanih za brendove na statusu i izraženoj potrošnji“ (2002), A. O’Kas i H.Frost su rekli da sociolozi često pogrešno koriste termine „potrošnja statusa“ i ,,izražena potrošnja“ kao međusobno zamenljive i ekvivalentne termine. U kasnijoj studiji, O’Kas i Frost su utvrdili da, termini ,,potrošnja statusa“ i ,, izražena potrošnja“ označavaju različita sociološka ponašanja, kao i sociološki konstrukti. O dvosmislenosti označavanja i konotacije termina „izražena potrošnja“, u članku „Izražena potrošnja: Pregled literrature“ (1984), R. Mason je rekao da klasične, opšte teroije procesa odlučivanja potrošača ne prihvataju lako konstrukciju „izražene potrošnje“, jer priroda navedenih socio-ekonomskih ponašanja varira u zavisnosti od društvene klase i ekonomske grupe koja se proučava. Motivacije- U članku ,, Potrošnja statusa u međunacionalnom kontekstu: Socio-psihološki, brend i situacione prednosti!“(2010), Paurav Šukla je to rekao, dok istraživači marketinga i prodaje prepoznaju važnost društvenog i psihološkog okruženja kupca- definicija termina statusno usmerene potrošnje ostaje dvosmislena, jer da bi se razvila sveobuhvatna opšta teorija, društveni naučnici moraju prihvatiti dve osnovne pretpostavke, koje se obično ne slažu. Prvo, iako ,,racionalni“(ekonomski) i ,, iracionalni“(psihološki) elementi potrošačkih odluka često utiču na odluku osobe da kupi određene robe i usluge, istraživači marketinga i prodaje obično smatraju da je racionalni element dominantan u odluci osobe da kupi određenu robu ili uslugu. Drugo, potrošač opaža korisnost proizvoda(robe,usluge), kao prevashodno, u proceni njegove korisnosti ,tj razloga za kupovinu proizvoda. Ove pretpostavke, potrebne za razvoj opšte teorije odabira brenda i kupovine brenda, su problematične , jer rezultirajuće teorije imaju tendenciju da pogrešno razumeju ili ingorišu ,,iracionalne „ elemente u ponašanju kupca-potrošača; i zato je izražena potrošnja ponašanje koje je pretežno „psihološko” u motivaciji i izražavanju. Stoga bi sveobuhvatna, opšta teorija izražene potrošnje zahtevala zaseban konstrukt za psihološki(iracionalni) element socio-ekonomskog fenomena koji je „izražena potrošnja”.
Kritika