Реформа сектора безбедности је процес изградње, обнове или поновне изградње сектора безбедности. Као процес вођен од стране држава, реформа сектора безбедности треба да допринесе одговорности, ефикасности и делотворности институција сектора безбедности. Демократија, поштовање људских права и међународних стандарда непходни су предуслови за успех читавог процеса.
Промене које су се десиле у међународним односима по завршетку Хладног рата довеле су и до еволуције појма реформе сектора безбедности. Нови начин промишљања безбедности поткрај двадесетог века поставио је појединца – грађанина у средиште. Тако се и реформа сектора безбедности усмерава на питање државне безбедности једнако као и на питање заштите људске безбедности.
Порекло појма Појам реформе сектора безбедности почео је да се користи деведесетих година двадесетог века, у оквиру академске и донаторске заједнице.Ejdus, Filip. „Concept of Security Sector Reform“ , u: 2008 Yearbook of Security Sector Reform in Serbia. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2008. Убрзо је, под утицајем англоамеричког научног круга, ова синтагма прерастала у засебан теоријски концепт. Иако нема општеприхваћене дефиниције реформе сектора безбедности, у најопштијем смислу она одражава укупност промена у мишљењу и практиковању безбедности унутар појединачне државе.Hadžić, Miroslav. Timotić, Milorad. Milosavljević, Bogoljub. Smisao reforme sektora bezbednosti. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2004.
У тренутку настанка, концепт реформе сектора безбедности упућивао је првенствено на централноевропска и источноевропска друштва. Чинило се да транзиција постконфликтних друштава на овом простору није могућа без реформе политичког и безбедносног сектора. Након слома социјалистичког поретка, државе Централне и Источне Европе биле су одлучне у примени концепта реформе сектора безбедности, настојећи да се демократизују и унапреде свој привредни развој по узору на државе Западне Европе.
Под утицајем западних сила, концепт убрзо почиње да се примењује и на тлу транзицијских и постконфликтних друштава Азије, Африке и Латинске Америке. Како се ради о регијама у којима су оружане снаге дуго времена држале друштва под контролом, успостављање мира и демилитаризација били су први захтеви реформе сектора безбедности на овим просторима.
Другачији контекст реформе сектора безбедности у евроатлантском подручју означио је и другачију употребу самог концепта. Синтагма реформа сектора безбедности требало је да објасни на који начин се економски развијена друштва Запада прилагођавају на новонастале безбедносне претње попут тероризма.
Елементи појма Под реформом сектора безбедности подразумева се ефикасно и делотворно пружање људске и државне безбедности у оквирима демократске владавине. Овакво одређење концепта садржи неколико основних елемената:
Ефикасност и делотворност Ова два елемента односе се на склад између употребљених средстава и остварених резултата с једне, као и баланс између остварених резултата и постављених циљева са друге стране.Hänggi, Heiner. „Conceptualizing Security Sector Reform and Reconstruction“, u: Alan Bryden, Heiner Hänggi, Reform and Reconstruction of the Security Sector. Berlin: Lit Verlag, 2004.
Људска безбедност Људска безбедност представља слободу од страха и претњи по живот, сигурност и људска права појединца. Безбедност човека у односу на хроничне претње попут убиства, глади или болести нису искључиви аспект људске безбедности. Она подразумева безбедност човека у односу на хроничне претње попут убиства, глади или болести, али и заштиту човека од изненадних и тешких поремећаја у свакодневном животу – било да су у питању недаће у пословном, кућном или пак социјалном окружењу.United Nations Human Development Report 1994. United Nations Development Programme. Pristupljeno: 23.05.2019.
Државна безбедност Територијални интегритет, независност и суверенитет једне државе, као и политичка стабилност њених институција сматрају се саставним елементима државне безбедности.Buzan, Barry. States and Fear: an agenda for international security studies in the post-cold war era. London: Prentice Hall, Harvester Wheatsheaf, 1991.
Демократска владавина У контексту реформе сектора безбедности демократска владавина подразумева управљање сектором безбедности у складу са универзалним демократским принципима. Такав вид управљања почива на сагласности и учествовању грађана, као и на легитимитету оних који владају. Критеријум управљања сектором безбедности у складу са демократским принципима указује да реформа сектора безбедности није вредносно неутралан концепт. Вредности либералне демократије као што су транспарентност, законитост и одговорност институција саставни су део замисли реформе сектора безбедности.Edmunds, Timothy. „The process of Security Sector Reform“, u: Antologija tekstova sa škola reforme sektora bezbednosti. Beograd: ISAC Fund, 2007.
Међународне организације и реформа сектора безбедности Иако су државе носиоци реформе сектора безбедности, многе од њих рачунају на подршку међународних актера. Државама су на располагању финансијска средства, техничко знање и стручна помоћ међународних организација заинтересованих за питања безбедности. Правни основ за овакву међународну подршку јесте глава VIII Повеље УН, која предвиђа могућност регионалних организација да суделују у одржању међународног мира и безбедности.Povelja Ujedinjenih nacija . Glava VIII. Ujedinjene nacije. Pristupljeno: 23.05.2019.
У пракси се показало да ови међународни актери негују различите приступе када је у питању подршка реформе сектора безбедности у заинтересованим државама. УН као универзална међународна организација у највећој мери развијају секторски приступ реформи, идентификујући стратешке приоритете и стављајући на располагање своје агенције, фондове и програме широм света.Enhancing Multilateral Support for Security Sector Reform. Geneva: Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces (DCAF), 2018.
За разлику од УН, организације регионалног карактера делују на знатно ужем простору. Тако Афричка унија делује као стожер мира и безбедности на подручју афричког континента, мада располаже знатно ограниченијим капацитетима у односу на УН. Мањак ресурса спречава развој свеобухватне подршке за реформу сектора безбедности на овом простору.
Европска унија негује различит приступ утолико што развија мрежу представништава и оперативних мисија на тлу својих држава чланица, али и европских држава које претендују на чланство у овој међународној организацији.
Попут Афричке уније, Организација за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) своју подршку пружа искључиво на територији држава чланица. Дуготрајно присуство експерата на терену, свеобухватни приступ и осетљивост на широк опсег безбедносних питања одликују делатност ове организације регионалног карактера.
Различитост приступа реформи сектора безбедности осликава и употреба различитих назива за овај процес: транзиција сектора безбедности, реформа сектора безбедности и правосуђа, трансформација сектора безбедности, управљање и реконструкција сектора безбедности, реформа система безбедности.
Димензије концепта Разноврсност услова, актера и области политика које покрива реформа сектора безбедности чине овај концепт вишедимензионалним.Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi. Upravljanje i reforma sektora bezbednosti: smernice za zaposlene u OEBS-u. Beč: Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi, 2016. Реформа сектора безбедности је:
Политички процес Без обзира на контекст у којем се одвија реформа сектора безбедности, уопштено се могу издвојити три основна циља процеса: увећање безбедносних капацитета, демократизација и економски развој. Како ови циљеви могу бити међусобно супротстављени, пред сваким друштвом које спроводи процес стоји одговоран задатак приоритизације циљева. Избор између алтернативних области јавних политика нужно ствара губитнике и добитнике процеса реформе сектора безбедности.
Холистички процес Иако је појам безбедности традиционално везиван за војну и полицијску компоненту, савремени развој међународних односа довео је до другачијих тенденција на овом плану. Ширење појма новим компонентама попут људске, економске и социјеталне безбедности утицало је и на схватање саме реформе сектора безбедности. Један од стубова савременог схватања процеса јесте и демократска контрола оружаних снага. Самим тим, осим државног апарата силе, значајну улогу у креирању и спровођењу реформе играју и парламент, правосуђе или независне институције.Eckhard, Steffen. „The Challenges and Lessons Learned in Supporting Security Sector Reform“. Friedrich Ebert Stiftung and Global Policy Institute, 2016.
Технички процес Велики опсег тема које обухвата, организациони системи и захтеви управљања чине процес реформе сложеним и у техничком смислу.
Актери реформе сектора безбедности Актери реформе сектора безбедности су организације одговорне за безбедност државе и друштва. У њих се убрајају како институције које пружају безбедност држави и грађанима (војска, полиција, службе безбедности, итд), тако и институције односно актери задужени за управљање (министарства), контролу (парламент), проверу (правосудни систем) и надзор над сектором безбедности (независни државни органи, грађани и њихова удружења, медији, итд).
Могу се поделити у четири групе и то у зависности од тога да ли се ради о државним или недржавним актерима, као и да ли у вршењу својих функција користе силу или не. На тај начин издвајају се следећи актери: I. Државни актери који користе силу -
тзв. "тврдо језгро" сектора безбедности II. Недржавни актери који користе силу III. Државни актери који не користе силу -
демократска цивилна контрола и надзор државних апарата силе IV. Недржавни актери који не користе силу -
јавни надзор и обликовање дискурса о безбедности У државне актере који користе силу спадају војска, полиција, службе безбедности и други државни органи који имају полицијска овлашћења, попут царинских служби. С друге стране, у државне актере који не користе силу убрајају се: извршна власт (надлежна министарства), законодавна власт (парламент), правосуђе (судови и тужилаштва) и независне државне институције задужене за спољни надзор над сектором безбедности (омудсмани, институције за приступ информацијама од јавног значаја, институције за заштиту података о личности, ревизорске институције и анти-корупцијска тела). Ови актери су уједно и задужени за демократску цивилну контролу сектора безбедности. Недржавни актери који користе силу су приватне организације које у вршењу својих овлашћења легитимно примењују силу - приватне безбедносне, војне и обавештајне компаније, док у групу недржавних актера који не користе силу спадају сви субјекти цивилног друштва који врше надзор над радом сектора безбедности - организације цивилног друштва, академске установе, медији, синдикати, итд.
Контекст реформе сектора безбедности Како свака држава има различите карактеристике и процесе који се у њој одвијају, не постоји универзалан начин спровођења реформи. Самим тим, разумевање контекста реформе сектора безбедности је од велике важности. Сектор безбедности требало би да функционише у складу са принципима доброг управљања, као што су одговорност, транспарентност и демократска партиципација. Услед непостојања или мањкавог спровођења ових принципа, јавља се потреба за реформисањем система безбедности. Сектор безбедности је дисфункционалан уколико не може да гарантује безбедност државе и људи који живе у њој, или уколико он сам представља узрок несигурности. Историјски услови, ниво економског развоја, природа политичког система и безбедносно окружење утичу на то како ће изгледати реформа. Контекст реформе је важан зато што свака држава има различите полазне тачке.