Počeci valjevskog knjižarstva sežu u poslednje 2-3 decenije -{XIX}- veka i na početak XX veka. Tada su svoje knjižare imali Tasa Stojanović, Jovan J. Molnar, Vojislav I. Andrić, Kosta Popović, Vladimir M. Matić, Živko R. Radovanović, Đurđe Bugarinović i Miloje Žilović-Žile. Državni kalendar Kraljevine Srbije za 1897. beleži pored pomenutih knjižara u Valjevu, i knjižare u Ubu-Dragutina K. Popovića i Kostu H. Petrovića, kao i knjižaru Persa „Stanković i sin” u Obrenovcu. Njima se naredne godine u Mionici pridružuje Vasa Milovanović. U to vreme pominje se i knjižara Sretena Radosavljevića u Belanovici. Čast prvog valjevskog knjižara nesumnjivo pripada Tasi Stojanoviću. On je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, uz prodaju knjiga,prikupljao pretplatu za list Glasonoša, otkupljivao stari novac i bio izdavač nekoliko knjiga,kao i lista Valjevski glas. Družio se sa uglednim piscima, Milovanom Glišićem i Ljubomirom Nenadovićem.
U istoriji valjevske kulture,jedan od istaknutih knjižara bio je i Vladimir Matić. Rođen je 1873.u azbukovačkom selu Gornja Bukovica. Tu je završio osnovnu školu,a knjižarsku struku učio je kod Vojislava Andrića. Ovaj predani pregalac držao je knjižaru u poslednjoj deceniji XIX i prvom desetleću XX veka. Sopstvenu knjižaru otvorio je 1901.godine. Tada je dobio ovlašćenje Kraljevsko-srpske državne štamparije u Beogradu da prodaje njena izdanja. To je u to vreme predstavljalo važnu,mada ne i retku povlasticu. Knjižara je imala obavezu da prodaje Srpske novine, kao i sve knjige društvenog izdanja.
Zabeleženo je da je 1911.objavio Godišnjak-srpski narodni kalendar s pesmama i pripovetkama,a 1912.godine,Katalog knjiga i knjižarskog materijala. Posle Prvog svetskog rata,1920.objavljuje brošuru bečkog profesora Ernesta Fingera,Moral i higijena polnog života.
Vladimir Matić ulazi u istoriju valjevskog knjižarstva i kao izdavač razglednica. Knjižara Vladimira Matića nalazila se u Ulici vojvode Mišića do hotela Grand.
Razvoj knjižarstva u Srbiji vezuje se za razvoj štamparstva. Potrebe za otvaranjem štamparija u Srbiji bile su velike. Zadruga štamparskih radnika u Beogradu počela je 1884.da osniva svoje filijale u unutrašnjosti. Prva takva štamparija osnovana je u Požarevcu,i njom je rukovodio Mihailo Kostić. Iste godine je osnovana i prva štamparija u Valjevu,koja je sa radom počela 13.februara 1885,a za prvog delovođu postavljen je Jovan J. Molnar.
U Valjevu između dva svetska rata radi i povlašćena knjižara Đorđa Koraća.
Početkom tridesetih godina XX veka radi i knjižara Radomira Jokanovića,a uoči Drugog svetskog rata i knjižara Ivana Stepanovića.
Jovan J. Molnar Slovak po krvi i po imenu,odličan Srbin i po osećajima i radu,pošten i dobar čovek-takav je bio Jovan Molnar. Još kao dečko ušao je u štampariju.Da bude slagač,to je želeo.Voleo je posao,i brzo se izvežbao da je stao u red najboljih radnika.
I Molnar je bio u redu onih mladih radnika štamparskih,koji su osnovali Zadrugu štamparskih radnika. U idejama socijalističkim vaspitan,Molnar je s najvećom predanošću radio za Zadrugu. Verovao je da će se zadrugarstvo brzo proširiti na sve privredne redove i da će tim biti postavljene osnove socijalističkoj državi.Lepe želje idealiste Molnara sudarale su se s grubom stvarnošću. Molnar je odbolovao krnjenje svojih ideala. Prilikom decentralisanja Zadruge štamparskih radnika,Molnar je poslan u Valjevo s jednim tiglom i nešto slova.Da podmiruje lokalnu potrebu,štampajući afiše,reklame i najsitnije štamparijske poslove-to je bio zadatak Molnarove štamparije.Nedovoljno školovan,Molnar je dopunjavao svoje maleno znanje štampanjem odabranih knjiga. Danju na radu,noću nad knjigom,Molnar je daleko izmakao iznad mnogih štamparskih radnika,starijih od njega. Učtiv i uglađen,odavao je dobro vaspitana mladića. U Valjevu Molnar ubrzo dođe u dodir s Ljubom P.Nenadovićem.Kako se razvio nežan odnos između ova dva čoveka,toliko različna po godinama,po socijalnom položaju,po prirodnim darovima!Sličnost karaktera,podjednake težnje-to ih je bližilo i sprijateljilo.Sporazumeše se Čika Ljuba i Molnar da pokrenu jedan listić,obaveštajni i zabavni. -Glasonoša (Valjevci ga u šali zvahu :Abronoša),tako se zvao taj zanimljivi listić valjevski,bio je isključivo list ove dvojice ljudi.Molnar je bio i slagač,i štampar, i ekspeditor. Ponešto je i pisao,ili prevodio,kad Čika Ljuba ne postigne da pripremi dovoljno rukopisa. Dolazak na državnu upravu liberala u savezu s radikalima,1887.godine,izaziva potrebu političkog lista u Valjevu.Mesto Glasonoše pojavi se radikalni list Valjevske novine. Na malome tiglu Molnar štampa Valjevske novine, dvaput nedeljno,provlačeći kroz mašinu svaku stranu posebice.Sav u znoju radio je ovaj vredni čovek bez odmora. Još uvek Molnar je i slagač,i štampar,i ekspeditor,i saradnik lista koji izlazi pod njegovim uredništvom. Priznanje sa vrhova partijske uprave bila je jedina nagrada čestitome Molnaru za neumorni rad njegov. Malaksao na radu,s poremećenim zdravljem,Molnar see ne odaje odmoru,već se prihvata novog posla: otvara knjižaru u Valjevu. Zadržao je i štampariju koju je otkupio na javnoj prodaji,kad je Zadruga štamparskih radnika likvidirana. Malu knjižaru svoju Molnar je umeo da sortita,odabirajući knjige za narod. Svakoj knjizi,koju je uneo u svoju knjižaru,on je znao stvarnu vrednost. Svaku je pročitao i procenio korist koju će čitalac imati od nje,pa onda je nabavljao i unosio u rafove svoje knjižare. Pored knjiga za narod, u Molnarovoj knjižari mogle su se nabaviti sve školske knjige,kancelarijski i školski materijal. Malim mušterijama svojim,učenicima,Molnar nije poklanjao sličice,već im je davao: jednome pisaljku,ili uvlaku;drugome gumu ili dva-tri pera;nekome kalendarčić,ili dopisnu kartu s lepom slikom.S njima on vodi razgovore kao s malom braćom. Za učenike osnovne škole i gimnazije,Molnar nije samo trgovac već dobar čovek koji ih voli i kojega oni vole.Njegovi saveti nisu suvoparni,koji se svode na fraze: „Budi dobar đak,pa ćeš dobiti nagradu...Slušaj,pa ćeš biti srećan".... Molnar zna i geografiju i prirodopis,i istoriju.... pa o tome govori s njima, daje im lepa objašnjenja. Lepa radnja Molnarova ugasila se rano,ugasila se kad se ugasio život njegov. Radio je s velikom marljivošću;radio je samo za druge,a gotovo nikad za sebe.
мини|Jovan J.Molnar