У средњем веку, трговачки пут Волгом је повезивао северну Европу и северозападну Русију са Каспијским морем, преко Волге. Русија је користила овај пут да тргује са муслиманским земљама на јужној обали Каспијског мора, понекад продирући све до Багдада. Траса је истовремено функционисала са трговачком рутом Дњепар, познатијим као трговачки пут од Варјана до Грка која је изгубила свој значај у 11. веку.

Настанак thumb|upright=1.3|Народ Рус тргује робовима са Хазарима Трговачки пут Волга успоставили су Викинзи који су се населили у северозападној Русији почетком 9. века. Око 10 км јужно од улаза у реку Волхов у језеро Ладога, успоставили су насеље под називом ЛадогаBrøndsted (1965), ст. 64–65. Археолошки докази упућују на то да је крајем 8. века Русија трговала трговином дуж Волге. Најранији и најбогатији налази арапских кованица у Европи откривени су на територији данашње Русије, посебно дуж Волге, у Тимереву у округу Јарослављ. Ризница кованица пронађена у Петергофу, у близини Санкт Петербурга, садржи двадесет новчића са графитима на арапском, турском рунском, грчком и старо нордијском писму, који чине више од половине укупног броја. Проучавајући главне налазе арапских кованица у источној Европи, Валентин Јанин је коначно показао да је најранији монетарни систем у раној Русији био заснован на раном типу дирхама који су ковали у АфрициДенежно-весовые системы русского средневековья: домонгольский период, 1956.

Функционисање Од насеља Лагоде, Руси су могли да путују уз Волхов реку до Новгорода, затим до Илменског језера и даље уз реку Ловат. Узевши своје бродове око 3 километра преко Вишњи Волочока, стигли су до извора Волге. Трговци су доносили крзна, мед и робове кроз територију коју су држала финска и пермска племена до земље Волге. Одатле су наставили путем Волге, до Хазара, чији је главни град Атил био важна лука на обали Каспијског мора. Од Атила, Руси су путовали морем да би се прикључили караванским путевима који су водили до Багдада.

thumb|upright=2|Мапа показује Варјанске руте: трговачки пут Волгом (црвено) и трговачки пут од Варјана до Грка (плаво)

Око 885-886. године, Ибн Хордадбех је писао о руским трговцима који су доносили робу из северне Европе и северозападне Русије у Багдад:

У опису Ибн Хордадбеха, Руси су описани као "нека врста Сакалиба", термин који се обично користи за означавање Словена а анти-норманистички научници тумаче овај одломак као индикацију да су Руси Словени а не Скандинавци. У тумачењу норманистичких научника, реч Сакалиба се често примењивала на сву плавокосу популацију централне, источне и североисточне Европе, тако да је овде Ибн Хордадбех двосмислен у смислу спора између норманиста и антинорманиста).

Модерни научници такође су се сукобили око тумачења извештаја Ибн Хордадбеха да је Рус народ користио Саклаб тумаче. Антинорманисти су овај пасус протумачили као доказ да су Рус народ и њихови преводиоци делили заједнички словенски матерњи језик. Словенски је у то време био лингва франка у источној Европи.

Персијски географ Ибн Рустах описао је руске заједнице које живе уз Волгу:

Око 921-922. године, Ибн Фадлан је био члан дипломатске делегације послате из Багдада у Поволшкој Бугарској и оставио је увид у своја лична запажања о руској области Волге и трговином која се бавила крзном и робовима. Јоханнес Брондстед је тумачио Ибн Фадланов коментар као показатељ да су ти Руси задржали скандинавске обичаје у вези са оружјем, казнама, сахрањивањем бродова и верским жртвамаBrøndsted (1965), ст. 267. Ибн Фадланов извештај садржи детаљан опис Руса који се моли и жртвује за успех у трговини: Brøndsted (1965), ст. 266

С друге стране, Руси су често своје жене даривали накитом о чему сведочи извештај Ибн Фадлана: Brøndsted (1965), ст. 265

Губљење значаја Трговачки пут Волга изгубио је свој значај у 11. веку због пада производње сребра у абасидском калифату а тиме и трговинског пута од Варјана до Грка, који се спуштао низ Дњепар до Црног мора и Византијског царстваBrøndsted (1965), ст. 117.

Референце

Референце Johannes Brøndsted|Brøndsted, Johannes . (transl. by Kalle Skov). Penguin Books. Peter Benjamin Golden|Golden, P.B. (2006) "Rus." Encyclopaedia of Islam (Brill Online). Eds.: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill. Routledge. Thomas Schaub Noonan|Noonan, Thomas Schaub (1987–1991). "When Did Rus/Rus' Merchants First Visit Khazaria and Baghdad?" Archivum Eurasiae Medii Aevi 7, pp. 213–219.

Категорија:Привреда Русије Категорија:Волга