мини|Најсевернији врх Суве планине висок 1389 m је Дивна Горица Дивна Горица је најсевернији врх Суве планине висок 1389 m, и представља крај његовог бочног крака, који се од главног планинског венца одваја на Пасарелу (1522 m). Да је овај најсевернији врх Суве планине, не само један од већих већ и један од њених најлепших врхова, говори његово помало необично име — Дивна Горица. Заштита Овај врх је у Специјалном резервату природе „Сува планина” у режиму заштите првог степена, који обухвата две одвојене целине: Мосор, Соколов камен - Трем - Смрдан - Дивна Горица.

Положај и прилаз Дивна Горица као завршетак бочног крака Суве планине од главног планинског венца одваја се на око 5 км удаљеном Пасарелу. Северно од Пасарела, споредни гребен Суве планине се са Рженца (1459 m) спушта на седло по имену Преслап (око 1165 m), а затим се стрмо уздиже до Дивне горице. После ње, и нешто севернијег Боговог врха (975 m), убрзо се завршава изнад белопаланачког Новог Села и Вргудинца.

Административно масив око врха, као и сам врх припадају општини Нишка Бања.

Успон на Дивну Горицу обично креће на надморској висини од 465 m, почев од од раскрнице на асфалтном путу који од села Мокра води у правцу дечјег одмаралишта код Дивљане — на удаљености од око 1,5 кm, од Мокре, 4 кm од центра Беле Паланке и на неких 500 m испред скретања за Видово, односно Мокрањско равниште. До превоја Преслап иде се деоницом са тврдом земљаном подлогом у дужини од око 5,5 кm, до испод превоја Преслапа, где следи деоница тврдог земљаног пута просеченог кроз падину обраслу ниским дрвећем и жбуњем, у дужини од око 5,5 кm. Непосредно пред Преслапом крајолик се мења, а пут пролази кроз букову шуму. Након изласка на Преслап, пут наставља по тешком каменитом терену, све до Дивне Горице, где се и завршава, јер се испод ње, на западу, уздиже готово вертикалан стеновит одсек, висине око 500 m. Иако се траса пута не одржава и у лошем је стању, она је ипак употребљива за аутомобиле са подигнутом шасијом и искусне возаче.

Од скретања са асфалта изнад Мокре, до Дивне Горице просечном планинару потребно је око два сата и двадесет минута хода. 600п|мини|центар|Положај Дивне Горице на мапи

Географске карактеристике Језгро Дивна Горица, као и највећи део Суве планине граде силур-девонске и карбонске стене откривене углавном у Првокутинској и Сићевачкој клисури, у извориштима и врелима Јелашничке клисуре, на простору Црвене Реке и испод Куновице. Њихови представници су лидити, нагорели гвожђевити шкриљци, кречњаци, аргилошисти, силификовани филити, кварцити и пешчари. Изнад њих леже моћне наслаге пермских пешчара, карактеристичних по својој црвеној боји.Николић, Р. (1912). Сумњиви глечерски трагови на Сувој планини. Гласник српског географског друштва, св. 2, БеоградПешић L. 2001. Општа геологија — Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет.Петковић К., (1930а): Геолошки састав и тектонски склоп Суве планине. Посебна издања СКА, 76, Београд.

Дивну Горица чине скоро искључиво кречњаци титон-валендинске старости.Марковић M., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Нешто мање заступљени су и други одељци из периода доње (отрив и барем) и горње (сантон) креде; први на ободу према Коритничкој, а други ка Островичкој котлини. Код села Присјана, Грнчара, Топонице, Сићева и Свете Петке јављају се још и магматити, тј. базалт, микрогранит и дацит.Жујовић, Ј.(1889). Основи за геологију Србије. Геолошки анали Балканског полуострва, књ. 1, Београд

Од терцијарних вулканита заступљени су дацити и андезити, као и алкалне габроидне стене. Амфиболски андезити и њихови туфови се налазе у миоценским седиментима, а агломерати дацита у миоплиоценским, сто одредује и њихову старост. Остали вулканити пробијају старије седименте, али им се претпоставља миоценска старост.

Кречњаци су вишеструко убирани, навлачени разламани, тако да су испресецани бројним раседним и другим пукотинама које полазе од површине, а завршавају се на дну кречњачке масе. Појаве угља указују да су за време трајања неогеног језера Дивна Горица биле под шумским биоценозама. На кратко трајање шумских заједница у овој области сведочи мала дебљина лигнита (угља) на северним падинама Суве планине.

Туристичке знаменитости мини|Поглед са врха Дивна Горица на врхове Трем и Соколов камен. За планинаре и друге туристе Дивна горица је место са најлепшим погледом на тај део Суве планине. То овај врх сврстава у групу ванредно лепих видиковаца на такозваној „Нишкој трансверзали”, која повезује највише врхове на Сврљишким планинама и Сувој планини.

Почев од Преслапа отвара се прелеп поглед ка главном гребену Суве планине са Ђордином чуком (1735 m), Тремом (1809 m), превојем Девојачки гроб и Соколовим каменом (1523 m).

На запад, поглед сеже до Ниша, на не тако високи, али за алпинисте најатрактивнији врх - тешко приступачни Мосор (984 m).

Са источне стране, пружа се прелеп поглед на Белу Паланку (ваздушном линијом удаљену око 7 км), Дивљанско језеро и Шљивовички врх.Петровић, Б., Ј. (1998). Природа Беле Паланке и средњег Понишавља, Институт за географију, ПМФ, Нови Сад.

Види још Сува планина

Референце

Спољашње везе Сува планина (Трем)

Категорија:Планине у Србији Категорија:Географија Ниша Категорија:Резервати природе Србије Категорија:Нишавски управни округ Категорија:Градска општина Нишка Бања