мини|Рушевине катедралне црква Светог Николе на Новом Брду Рушевине катедралне црква Светог Николе на Новом Брду су остаци средњовековног српског православног храма из 14. века, који је био седиште новобрдских и грачаничких епископа Српске православне цркве.
Храм је подигнут средином 14. века и био је дограђен у време деспота Стефана Лазаревића и након 1455. године. Саграђена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место. Касније је под османском влашћу претворен у џамију, да би био срушен у земљотресу и остао у рушевинама до данашњих времена, као и остаци града Ново Брдо који је убрзо запустео.
Године 1897. српски генерални конзул Тодор П. Станковић је обилазећи српске старине посетио Ново Брдо. Ту је затекао џамију стару око 140 година, а на југо-источној страни рушевина Новог Брда наишао је на остатке православне цркве Св. Николе. Становништво српско се ту на црквишту до средине 19. века сабирало једном годишње. Близу цркве је био стари топоним „Марков крст”.Тодор П. Станковић: „Путне белешке по Старој Србији 1871—1898. године”, Београд 1910.
Црква Св. Николе истраживана је 60-их година прошлог века и ту су пронађени бројни натписи и елементи камене пластике који јасно указују на порекло храма и његов стил. У оквирима храма пронађени су и бројни српски гробови.
Недалеко од остатака овог храма налазе се остаци градске римокатоличке цркве тзв. Сашке цркве, која је добила назив по рударима Саксонцима (Сасима), који су поред дубровачких трговаца и домаћег српског становништва чинили део богатог и разноликог културног и верског мозаика средњовековног Новог Брда, као једног од најзначајнијих градова средњовековне Србије.http://jedinstvo.rs/eparhija-zabrinuta-zbog-najave-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-crkve-sv-nikole-u-novom-brdu/ 07.06.2019. Јединство Епархија забринута због најаве неовлашћених радова на локалитету цркве Св. Николе у Новом Брду https://gracanicaonline.info/2019/06/08/saborna-crkva-svetog-nikole-u-novom-brdu-mesto-gde-se-krsti-sa-tri-prsta/ Саборна црква Светог Николе у Новом Брду, место где се крсти са три прста Грачаница онлајн За ту „Шашку цркву” се каже да је 1466. године узеше Турци, а следеће 1467. године раселили су нобобрдске рударе у Цариград и приморске пределе.„Гласник друштва србске словесности”, Београд 1855. Турци су цркву 1466. године претворили у џамију.„Отаџбина”, Београд 1. јануар 1880.
У књизи "Србија у дубровачким тестаментима 1414-1436" се наводе подаци да је Црква Светог Николе у Новом Брду у овом периоду била католичка. Неки Дубровачки трговци су у својим тестаментима остављали прилоге и овом храму. Тако је овој цркви Теодор Мласканић (1415.) оставио 30 перпера за калеж (путир, пехар) , Стипан Живковић (1426.) - једну либру сребра , Влахо Куделиновић (1433.) - десет либара сребра , Павле Андрије Соркочевић (1434.) - три либре сребра и Стефан Андреја (1434.) - велико завештање.
Надбискуп барски и примас Србије Марин Бици 1610. године у свом путопису о Новом Брду пише да има 40 латинских (католичких) кућа, 60 шизматичких (православних) и 100 што Јевреја, што Турака. Турци су ту велику цркву, која је припадала деспотима Србије, претворили у џамију. Наводи да је била у мозаицима и изграђена у вештој архитектури. Католици су ту тада имали једну цркву у предграђу, која је могла да прими 1000 људи.
Референце
Литература
Спољашње везе Манипулација идентитетом материјалног наслеђа Новог Брда (Одељење историјских наука САНУ, 8. јул 2019)
Категорија:Косово и Метохија у уметности Категорија:Епархија рашко-призренска Категорија:Рушевине средњовековних цркава у Србији Категорија:Грађевине на Новом Брду