Соломон Елиот Аш (; Варшава, 14. септембар 1907 — Хаверворд, 20. фебруар 1996) био је пољско−амерички гешталтиста, психолог и пионир социјалне психологије. Он је створио значајне радове у формирању утисака, престижном сугестији, усклађености и многим другим темама у социјалној психологији. Његов рад прати заједничку тему гешталт психологије да целина није само већа од збира њених делова, већ природа целине у основи мења делове. Аш је изјавио: „Већина друштвених чинова мора бити схваћена у њиховом окружењу и губи значење ако је изолована. Ниједна грешка у размишљању о друштвеним чињеницама није озбиљнија од неуспеха да се види њихово место и функција" (Аш, 1952, стр. 61).Asch, Solomon E. Social Psychology. . Он је најпознатији по својим експериментима конформизма, у којима је демонстрирао утицај групног притиска на мишљења. Истраживање Прегледа опште психологије, објављено 2002. године, сврстало је Аша као 41. најпожељнијег психолога 20. века.
Детињство и младост Аш је рођен у Варшави, Пољска, 14. септембра 1907. у пољско-јеврејској породици. Одрастао је у малом граду Лович у централној Пољској.
1920. године Аш је емигрирао са 13 година, са породицом, у САД. Живели су на Доњој источној страни Њујорка, густој области многих јеврејских, италијанских и ирских имиграната.Rock, Irvin. The Legacy of Solomon Asch: Essays in Cognition and Social Psychology, Lawrence Erlbaum, 1990.
Образовање Аш је био стидљив када се преселио у Сједињене Државе и није говорио течно енглески језик због тога што је одрастао у Пољској. Отишао је у јавну школу, П.С. 147, да похађа 6. разред. Као резултат језичке баријере, Аш је имао веома тешко разумевање на часу. Учио је енглески читајући Чарлса Дикенса. Аш је касније похађао врло селективну средњу школу. По завршетку средње школе похађао је Градски колеџ у Њујорку, смер књижевност и науку. Постао је заинтересован за психологију на крају своје дипломске каријере након што је прочитао рад Вилијама Џејмса и неколико филозофа.
Аш је наставио са дипломским степеном на Универзитету Колумбија. У почетку је био заинтересован за антропологију, а не за социјалну психологију. Уз помоћ Гарднера Марфија, Лоис Марфи, Франца Боаса и Рута Бенедикта, добио је летњу стипендију и истражио како деца постају чланови њихове културе. Његова магистарска теза била је статистичка анализа резултата 200 тестова. Аш је магистрирао 1930. Његова докторска дисертација је испитивала да ли све криве учења имају исти облик; Х. Е. Гарет му је доделио тему. Докторирао је 1932.
Аш је био изложен Гешталт психологији преко Гарднера Марфија, тада младог професора на Колумбији. Постао је много више заинтересован за гешталт психологију након сусрета и блиске сарадње са својим саветником на Колумбији, Макс Вертхајмер-ом, једним од оснивача гешталт психологије. Аш је касније постао близак пријатељ са Вертхајмер-ом.
Породични живот Аш је упознао Флоренс Милер у библиотеци у Њујорку. Оженио ју је 1930. године. Њихова веза је описана као „лака, доброћудна" (Рок, стр. 5). Аш је остао у браку са њом целог свог живота. Имали су једног сина, Петра, 1937. Петар Аш је постао професор економије на Универзитету Рутгерс, оженио се и имао два сина, Ерика и Давида. Петар је умро од срчане инсуфицијенције у 52. години живота (пре оба родитеља и његове жене).
Каријера Аш је започео каријеру на Колеџу у Бруклину. 1947. године прелази на Колеџ у Свортмору, где остаје 19 година (1947–1966). Свортмор је био главни центар за ученике гешталт психологије у то време у Сједињеним Државама. Волфганг Келер, немачки имигрант и Ханс Волак су у то време били и чланови факултета.
1966. године Аш је отишао да оснује Институт за когнитивне студије на Универзитету Рутгерс (1966–1972). 1972. године Аш се преселио на Универзитет Пенсилваније. Предавао је тамо као професор психологије док се није пензионисао 1979. године, и био је емеритус до 1996. Аш је такође имао посете на Харварду и МИТ-у.
Формирање утиска Аш је био заинтересован за то како људи формирају утиске других људи. Био је заинтересован како смо у стању да лако формирамо утиске о људима иако имамо тако сложене структуре. Посебно га је занимало како су успостављени утисци других људи и да ли постоје неки принципи који регулишу ове утиске. Аш је закључио да је „познавање особе да има одређену структуру". Он је својим експериментима показао да формирање утиска има следеће елементе:(1946): 258.
организован је процес карактеристике се перципирају другачије у односу на друге карактеристике откривају се централне особине које узрокују разлику између њих и периферних особина поштују се односи хармоније и контрадикције
Аш је спровео многе експерименте у којима је тражио од учесника да створе утисак о хипотетичкој особи на основу неколико карактеристика за које се каже да им припадају.
Централне карактеристике формирања утиска У једном експерименту, две групе, А и Б, биле су изложене листи тачно истих карактеристика осим једне, хладне и топле. Листа карактеристика датих свакој групи је наведена у наставку:
Група А: интелигентна-вешта-марљива-топла-практична-опрезна
Група Б: интелигентна-вешта-марљива-хладна-одлучна-практична-опрезна
Једној групи људи речено је да је особа топла, а другој групи људи речено је да је особа „хладна". Од учесника је затражено да напишу кратак опис утиска који су створили након што су чули ове карактеристике. Експериментатори су такође направили контролну листу која се састојала од пара супротних особина, као што су великодушни / неподобни, лукави / мудри итд. Ове речи су се односиле на прву листу карактеристика које су чули. Од учесника је тражено да наведу која од ових особина се подудара са хипотетичком особом која им је управо описана.
Аш је установио да су на основу ове карактеристике на листи пронађени веома различити утисци. Генерално, „А" утисци су били много позитивнији од „Б" утисака. На основу резултата писаних описа хипотетичке особе, чинило се да се значење других карактеристика на листи мења, у односу на то да ли је хипотетичка особа описана као „топла" или „хладна" особа.
Ова реч није променила све квалитете. Речи као што су „поштени", „јаки", „озбиљни" и „поуздани" нису били погођени. Показало се да су речи „топло" и „хладно" од већег значаја за формирање утисака учесника од других карактеристика. Сматрало се да су они основни за разумевање особе, док се друге карактеристике сматрају секундарним. Дакле, ако је друга карактеристика у овој листи промењена између два субјекта, као што је манипулисање речима „уљудно" и „тупо", уместо речи „топла" и „хладна", то не би утицало на утисак особе као и „топло" и „хладно". Аш је назвао „топлим" и „хладним" „централним" карактеристикама, и „пристојним" и „тупим" периферним карактеристикама.
Остали ефекти на формирање утиска У другом експерименту, Аш је открио да је редослед којим је представио особине хипотетичке особе драстично утицао на утисак који су формирали учесници. На пример, учесници су прочитали једну од следећих листа:
А. интелигентан-марљив-импулсиван-критичан-тврдоглав-завидан Б. завидан-тврдоглав-критичан-импулсиван-марљив-интелигентан.
Серија А почиње са пожељним квалитетима и завршава се нежељеним квалитетима, док је за Серију Б. супротно. Као резултат ове мале разлике, људи перципирају особу А као особу која је „способна особа која поседује одређене недостатке који не чине, међутим, засенио његове заслуге “. Али, људи перципирају особу Б као „проблем, чије способности ометају његове озбиљне потешкоће". Значење других речи у овој листи такође се мења у већини предмета између листе А и листе Б. Речи као што су „импулсивни" и „критични" попримају позитивно значење са А, али негативно значење са Б.
Сличност и разлика утиска У другом централном експерименту, Аш је учесницима представио четири групе карактеристика. Сваки учесник је био изложен групи речи која је наведена испод:
Комплет 1: Брз, вешт, користан Комплет 2: Брз, неспретан, користан Комплет 3: Спор, вешт, користан Комплет 4: Спор, неспретан, користан
Обратите пажњу да је само једна карактеристика, „користан", иста у сва четири комплета. Учесницима је постављено питање:
који од остала три комплета највише подсећају на комплет 1 и који други комплет највише подсећа на комплет 2.
У 87 процената случајева, комплет 1 је највише сличан комплету 3. У само 13 процената од случајева, људи су пријавили да је комплет 1 сличан комплету 2. Такође, за комплет 2 се говорило да личи комплету 4 у 85 процената случајева и само 9 процената случајева је речено да је сличан комплету 1 био је најближи.
Међутим, има више „идентичних елемената" у комплету 1 и 2 и у комплету 3 и 4. Обратите пажњу да су две од три речи исте у комплету 1 и 2 и у комплету 3 и 4. Сличност у комплетима не може бити на основу броја дељених елемената у комплету. Учесници су такође изјавили да је реч „брзи" за комплет 1 најсличнији значењу „споро" од комплетат 3. Слично томе, „брзо" од комплета 2 је перципирано као најсличније у смислу „спорог" комплета 4.
На основу овог експеримента, Аш је дошао до следећих закључака:
Смена значења карактеристике се мења на основу промене у „окружењу" у којем се налази. Дакле, значење речи „брза" и „спора" промена засновано је на томе које друге речи је представљено или повезано са стварним животом. Значење речи „брзи" у групи 1 више је повезано са „једним сигурношћу, глаткоћом кретања", док је у комплету 2 реч повезана са „присилном брзином, у настојању да буде корисна". У свакодневном животу перципирамо брзу, вешту особу да се јако разликује од брзе, неспретне особе. Међутим, ми доживљавамо некога ко је „брз и вешт" и „спор и вешт" као сличан и делимо исти квалитет да буде више стручњак. Промена значења карактеристике одређена је њеним односом према другим карактеристикама. „Комплет 1 је брз јер је вешт; Комплет 2 је неспретан јер је брз"
„У Комплет 3 спорост указује на бригу, поноси се добро обављеним радом. Спорост у Комплет 4 указује на спорост, лошу координацију мотора, одређену физичку ретардацију" Ми опажамо наш укупни утисак интеграцијом односа различитих квалитета особе. Дакле, ми формирамо веома различите утиске када се један од ових квалитета разликује.
„Динамичке последице схватају се у интеракцији квалитета" (Аш, стр. 280). Учесници су сматрали да су „брзи" и „спретни" и „спори" и „вешти" као карактеристике које сарађују, али мисле да су „брзе" и „неспретне" карактеристике које се међусобно поништавају.
Значај предлога Као резултат Другог светског рата 1940-их, Аш и други социјални психолози су били заинтересовани за пропаганду. Питали су се: Како ћете навести људе да верују у оно што желите да верују? Како ћете навести људе да верују да би требало да се жртвују за ратне напоре?
У свакодневном животу, психолози су приметили да су људи уверени у поруке другачије засноване на идентитету аутора. Чинило се да што је аутор/говорник више угледан, вероватније је да ће им особа веровати. Многи социјални психолози пре Аша проучавали су овај феномен. Међутим, Аш се није сложио са многим од њих и критикoвао је њихова тумачења. Његов главни закључак је био да промена у процени захтева промену у садржају и значењу одговора као резултат промене контекста. Према томе, значење поруке се различито тумачи у зависности од тога ко је аутор поруке. Он сугерише да учесници не слeпо прихватају поруку засновану на аутору, већ да дају смисао цитату на основу аутора.
Аш је довео у питање садашњу теорију за психолошки процес у позадини утицаја групних сила на формирање и промену мишљења и ставова. Критикује експериментални приступ многих различитих психолога, укључујући Зилига, Мура, Марпла, Торндајка, Шерифа и Лоргеа, у својим истраживањима о промени евалуације. Истраживање Лорге-а и Шериф-а о ефектима „значаја" на оцену изјава детаљно је истражено у једном од Ашових чланака.