Slavia Orthodoxa, односно Православна Славија, стручни је славистички назив за специфичну етнорелигијску и културноисторијску заједницу православних Словена, која је настала након примања хришћанства, односно православља, а затим се развила на темељима које су поставили Ћирило и Методије, креирањем старословенског језичког стандарда и основног црквенословенског књижевног корпуса. На тим основама, развила се током средњег века заједничка културна традиција, чију су окосницу представљале православна вера и црквенословенско књижевно наслеђе. Тиме је створен цивилизацијски образац који је постао доминантно обележје културног развоја међу свим Источним Словенима и делимично међу Јужним Словенима (првенствено међу Србима и Бугарима), а трагови раних утицаја очувани су и међу Западним Словенима.
Појам су средином 20. века формулисали италијански слависта Рикардо Пикио и руски слависта Никита Толстој, а усвојили су га потом и многи савремени слависти. Упоредо са Православном Славијом, постојала је Slavia Latina, односно Slavia Romana, која је у историјском и културном контексту окупљала римокатоличке Словене.
Види још
Старословенски језик Црквенословенски језик Словенски језици Словенски народи
Референце
Литература
Категорија:Словени Категорија:Православље Категорија:Српска књижевност у средњем веку Категорија:Ћирилометодијевске студије