Милета Лесковац (Лалић, 1924 – Нови Сад, 2014), био је сценограф Српског народног позоришта и сликар. Током радног века извео је преко 200 сценографија за драмске, балетске и оперске представе.

Биографија Рођен је у Лалићу, у Бачкој, 1924. године. Од најранијих дана показивао је склоност ка цртању и сликању.ВАСИЉЕВИЋ, Драгослав. Милета Лесковац сценограф, Нови Сад, Српско народно позориште и Стеријино позорје, 1997.Године 1948. уписао је Школу примењених уметности у Новом Саду, где му је сценографију предавао професор Владимир Маренић.ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада. Књ. 13, Лес-Мап / главни уредник Душан Попов, Нови Сад, Новосадски клуб и Прометеј, 1999. стр. 11-13 Како у ово прво време академија није имала своје просторије, практична настава се одржавала у позоришним радионицама, што је умногоме допринело примењеном знању студената који су дане проводили на предавањима и вежбама, а вечери на позоришним представама. Милета Лесковац завршава студије 1953. године у првој генерацији студената. Исте године започео је рад у Српском народном позоришту, у којем је провео цео радни век, до 1989. године. У почетку је радио као сликар-извођач, а одмах потом као сценограф. Прва сценографија коју је извео била је за представу Покондирена тиква у режији Боривоја Ханауске, (1954). године. Два пута је био технички директор СНП-а од 1978—1980. и 1982. године.

Био је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ-а).

Примењена уметност

Милета Лесковац је у Српском народном позоришту извео око 170 сценографија за драме, опере и балет и још око шездесет на другим сценама. У матичној кући је израдио и четири костимографије. Сценографије му се одликују маштовитошћу, прегледношћу и ефектним решењима простора и углавном су доследно реалистичке или са благим степеном стилизације.

Сценографијом је био у стању да изрази свакојака расположења и у том смислу је сматрао да се до стила представе и сценографије долази кроз кохезију самог дела, затим деловања његовог аутора као и редитеља представе, а у том пољу сценограф треба да истражује и пронађе најбоље сценографско решење.

О стилу и начину рада овог сценографа, Драгослав Васиљевић, аутор књиге о Милети Лесковцу, наводи:

Као одличан сликар-извођач и даровити сценограф, проникао је у законитости и тајне позоришног сликарства и сценографије и смело примењивао нове материјале и технологије, увек коректно сарађујући са редитељима. Његове сценографије одишу различитим изазовима, а лирски су доминантни; импресивни су и пуни драматског набоја.

Запажена сценографска остварења

У опусу од преко 200 сценографија, као најбоље се издвајају следеће: +ПредставаАуторРежијаГодинаПокондирена тиква, комедијаЈован Стерија ПоповићБоривоје Ханауска1954, 1958Љубав је свему крива, комедијаЈован КоњовићМиленко Шуваковић1954Путујуће друштво, комедијаСтеван СремацРадослав Веснић1954Нора, драмаХенрик ИбзенЈован Коњовић1955Кројцерова соната, драмаЛав Н. ТолстојЈован Коњовић1956Војводина, поетска панорамаБорислав Михајловић МихизЈован Коњовић1956Да се насмејемо, драмаАрман СалакруРадослав Веснић1956Оптимистичка трагедија, драмаВсеволод В. ВишњевскиДимитрије Ђурковић1957Тишина шума, драмаЖика ГавриловићДимитрије Ђурковић1958Власт, комедијаБранислав НушићБоривоје Ханауска / Лука Дотлић1958Парастос у белом, драмаМирослав АнтићБоривоје Ханауска1959Дванаест гневних људи, драмаРеџиналд РозЛука Дотлић1959Аутобиографија, комедијаБранислав НушићДушан Родић1960Три луда дана, комедијаЖиворад Живуловић СерафимСлавољуб Стевановић Раваси1960Лаждипажди, панорамаЈован Јовановић ЗмајДејан Мијач1960Избирачица, комедијаКоста ТрифковићБоривоје Ханауска / Димитрије Ђурковић1960Квадратура круга, комедијаВалентин П. КатајевИштван Варга1962Господин ловац, водвиљЖорж ФејдоМихаило Васиљевић1962Кир Јања, комедијаЈован Стерија ПоповићБоривоје Ханауска1965Поп Ћира и поп Спира, комедијаСтеван СремацДејан Мијач1965Џандрљиви муж, весело позорјеЈован Стерија ПоповићДејан Мијач1967Пошто-пото посланик, комедијаКоста Трифковић, Богдан ЧиплићМиодраг Гајић1969Богојављенска ноћ, комедијаВилијам ШекспирДејан Мијач 1969Лажа и паралажа, комедијаЈован Стерија ПоповићРадослав Лазић1971Награжденије и наказаније, весела играЈоаким ВујићЖелимир Орешковић1973Бела кафа, драмаАлександар ПоповићБранко Плеша1990Сумњиво лице, комедијаБранислав НушићДејан Мијач1994и др.

Овај списак је преузет из Лексикона драме и позоришта, али је допуњен из Васиљевићеве књиге о Младену Лесковцу.

Костимографије у СНП-у

Иркутска прича / Алексеј Н. Арбузов; режија: Димитрије Ђурковић; 1961; Анђео на станици / Јарослав Абрамов; режија: Дејан Мијач; 1966; Ваљевска подвала / Милован Глишић; режија: Дејан Мијач; 1967. и Кунинско лето / написао и режирао Милан Тодоров; 1985.

Сценографска гостовања Милета Лесковац је као сценограф гостовао у следећим позориштима: Новосадско позориште - Újvidéki Színház; Народно позориште, Сомбор; Народно позориште, Београд; Југословенско драмско позориште, Београд; Атеље 212, Београд; Македонски народен театар, Скопје; Народно позориште, Сарајево; Хрватско народно казалиште, Загреб; Хрватско народно казалиште, Осијек; Хрватско народно казалиште, Сплит; Словенско народно гледалишче, Марибор; Далас опера, САД; Њујорк Сити опера, САД и Позориште младих, Нови Сад.

Поред рада у професионалним позориштима, Лесковац је стално сарађивао и са аматерским позориштима у: Жабљу, Новом Кнежевцу, Врбасу, Бачком Петровцу, Руском Крстуру, Црвенки, Ковачици, Новом Бечеју, Лалићу, Иригу итд.

Изложбе Милета Лесковац је излагао слике и сценографије самостално и на групним изложбама.

Самосталне изложбе:

Изложба слика, уља на платну, Народно позориште, Сомбор, 1957; Изложба сценографија, Културно пропагандни центар, Кула, 1968; Изложба сценографија, Народна библиотека, Нови Сад, 1972; Изложба сценографија: Палета простора и маштања, салон УПИДИВ-а Нови Сад, 1974; Изложба слика, уље и пастел, Народна библиотека, Жабаљ, 1976. и Изложба сценографија, Предворје мале дворане Српског народног позоришта, Нови Сад, 1988.

Групне изложбе:

Изложба УЛУВ-а, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1958; Биненбилд од 1954-1964, Цирих; Изложба: Сценографија и костим у Србији, 1945-1965, Дом ЈНА, Београд; Излоћба ФОРМА, УПИДИВ, Нови Сад 1965, 1981, 1995; Међународно тријенале сценографије и костимографије, Стеријино позорје, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1966, 1969, 1972, 1975, 1978, 1981. и 1984; Изложба сценографије и костимографије, Салон примењених уметника, Београд 1966; Прашки квадријенале сценографије и костимографије, 1967,1971,1975. и 1979; Мајска изложба, Музеј примењених уметности, Београд, 1971; Савремена српска сценографија и костим, Галерија Цвијета Зузорић, Београд, 1977. Сарајевски тријенале примењених уметности, 1978. и Југословенска изложба, Дортмунд, 1978.

Награде и признања

Награда Среског народног одбора Нови Сад, за сценографију представе Избирачица Косте Трифковића, СНП, 1960; Октобарска награда града Новог Сада за изванредну сценографију позоришног комада Награжденије и наказаније Јоакима Вујића, СНП, 1973; Љубљански оперски фестивал, награда за сценографију опере Набуко Ђузепе Вердија у извођењу Народног позоришта, Београд; Стеријина награда за сценографско остварење представе Бела кафа Александра Поповића, СНП, 1991; Награда на Сусрету војвођанских професионалних позоришта у Вршцу за сценографије представа Фишкал Галантон Петра Грујичића, НП Сомбор; и Сумњиво лице Бранислава Нушића, СНП, 1995; Златна форма УПИДИВ, за сценографију, Сумњиво лице Бранислава Нушића, 1994. и Златна медаља Јован Ђорђевић за дугогодишњи успешни рад у Српском народном позоришту, 1988. Добио је више признања на фестивалима аматерских позоришта Војводине и Србије.

Одликовања Медаља заслуге за народ 1947. Орден заслуге за народ са сребрном звездом, 1986.

Референце

Спољашње везе

Милета Лесковац на сајту ИМДб'' Преминуо Милета Лесковац (РТВ, 7. октобар 2014) Милета Лесковац

Категорија:Оџачани (Србија) Категорија:Српски сценографи Категорија:Српско народно позориште