Папуанска харпија или новогвинејска харпија () је врста птице грабљивице из породице јастребова, једина је врста монотипичног рода -{Harpyopsis}-. Насељава острво Папуа (или Нова Гвинеја).
Једна је од три врсте орла из потпородице -{Harpiinae}-. Друге две, насељавају Јужну Америку и то су харпија и гвајанска харпија или ћубасти орао.
Опис мини|лево|Илустрација папуанске харпије Папуанска харпија је велика птица која достиже дужину од 75–90 cm, распон крила од 157 cm и тежину од 1.600–2.400 g.del Hoyo, J. Elliott, A. and Sargatal, J.(1994) "Handbook of the Birds of the World." Volume 2:New World Vultures to Guineafowl. Lynx Edicions, Barcelona. Боја перја је са горње стране тела смеђа, а са доње прљаво бела, на глави има ћубу, крила су широка и на њима су по три пруге, има дугачак обли реп, кљун је јак, а зенице велике. Ноге су дуге и јаке, а канџе оштре. Полови су сличног изгледа, с' тим што је женка нешто већа од мужјака.
Распрострањеност и станиште Папуанска харпија је ендемит нетакнутих тропских кишних шума острва Папуе (или Нове Гвинеје), где представља главног грабљивца, након изумирања локалних џиновских варана (-{Varanus}-) и могуће врста из рода торбарских лавова (-{Thylacoleo}-). Најбројнија је на планинама, гнезди се у шумама на високом дрвећу, али јавља се и на нижим надморским висинама до нивоа мора, у пределима где су шуме остале нетакнуте.
Исхрана Највећи део њене исхране чине сисари торбари из породице Phalangeridae. Храни се и другим сисарима, као и птицама и змијама. Новогвинејски пси певачи (новогвинејски певајући пси) јој понекад краду плен, истовремено и они некад постају њен плен..
Угроженост Због смањивања станишта, мале величине популације, лова због перја, које се користе у церемонијама, папуанска харпија на црвеној листи -{IUCN}--а има статус рањиве врсте. Налази се у Прилогу II „CITES” конвенције.
Референце
Категорија:Harpiinae Категорија:Птице описане 1875. године