мини|250px|десно|Domestikovane biljke
Usev ili poljoprivredna kultura je naziv za biljke (ono što je posejano i izniklo-{Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.}-) koje su uzgajane u svrhu proizvodnje hrane za ljude ili stoku, goriva, industrijskog materijala ili u neku drugu svrhu. Proizvod, koji se dobija žetvom se naziva prinos. Usev se može odnositi na delove biljke koji se ubiraju ili na žetvu u prerađenom stanju. Većina useva se uzgaja putem poljoprivrede ili akvakulture. Pojam useva se obično proširuje tako da obuhvata makroskopske gljive (npr. pečurke) i alge (algokultura).
Većina useva se ubira kao hrana za ljude ili krmno bilje za stoku. Neki usevi se sakupljaju iz divljine (uključujući intenzivno sakupljanje, npr. ženšen).
Važne neprehrambene kulture uključuju hortikulturu, cvećarstvo i industrijske useve. Hortikulturni usevi obuhvataju biljke koje se koriste za druge useve (npr. voćke). Cvetne kulture uključuju rasadne biljke, sobne biljke, cvetnice u vrtu i cveće u saksijama, rezane kultivisane biljke i rezano cveće. Industrijske kulture se proizvode za odećú (vlaknasti usevi), biogorivo (energetski usevi, gorivo iz algi), ili medicinu (lekovito bilje).
Važni prehrambeni usevi мини|десно|250px|Sušenje useva u domaćinstvu u Pandžabu, Indija.
Značaj useva znatno varira od regiona do regiona. Na globalnom nivou, sledeći usevi najviše doprinose snabdevanju namirnicama (vrednosti -{kcal}-/osoba/ dan za 2013. godinu date su u zagradama): pirinač (541 -{kcal}-), pšenica (527 -{kcal}-), šećerna trska i ostali šećerni usevi (200 -{kcal}-), kukuruz (147 -{kcal}-), sojino ulje (82 -{kcal}-), ostalo povrće (74 -{kcal}-), krompir (64 -{kcal}-), palmino ulje (52 kc-{}-al), tapioka (37 -{kcal}-), mahunarke (37 -{kcal}-), suncokretovo ulje (35 -{kcal}-), ulje uljane repice i senfa (34 -{kcal}-), ostalo voće (31 -{kcal}-), sirak (28 -{kcal}-), proso (27 -{kcal}-), kikiriki (25 -{kcal}-), pasulj (23 -{kcal}-), slatki krompir (22 -{kcal}-), banane (21 -{kcal}-), razni orašasti plodovi (16 -{kcal}-), soja (14 -{kcal}-), pamučno ulje (13 -{kcal}-), ulje kikirikija (13 -{kcal}-), jam (13 -{kcal}-). Mnogi od globalno naizgled manjih useva regionalno su veoma važni. Na primer, u Africi dominiraju korenasti i lukovičasti usevi dominiraju sa 421 -{kcal}-/osoba/dnevno, a sirak i proso doprinose sa 135 -{kcal}- i 90 -{kcal}-, respektivno.
U pogledu proizvedene težine, najvažniji su sedeći usevi (globalna proizvodnja u hiljadama metričkih tona):FAO 2015. FAO Statistical Pocketbook. Usev 2000 2013 Šećerna trska1,256,3801.877.110 Kukuruz592,4791.016.740 Pirinač599,355745.710 Žito 585,691713.183 Krompir327,600368.096
Vidi još
Opšte teme i ekonomija Spisak najvrednijih useva i stočnih proizvoda Profitablni usevi Pomoćni usev Međukulture Uzgoj višestrukih useva Permanentni usev Prinos useva Zanemareni i nedovoljno korišćeni usevi Osnovna hrana Rasadnik Voćke Cvećarski usevi Praksa upravljanja Pokrovni usev Uništavanje useva Ostatak useve Plodored Korov Jesenji usevi Zimski usevi Genetička raznolikost Raznolikost useva Divlji srodnici useva Banka semena Poreklo Prvi neolitski usevi Gerilsko baštovanstvo
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Food and Agriculture Organization United States Department of Agriculture Agriculture material from the World Bank Group