Кипчачки или северозападнотуркијски језици, су огранак туркијских језика. Ови језици су у употреби углавном у средњој Азији, али су у мањој мери присутни и у источној Европи и југозападном Сибиру. Кипчачким језицима говори око 12 милиони људи.
Карактеристике Појединачни кипчачки језици деле велики број заједничких особина, због чега су и сврстани у једну подгрупу. Неке од ових особина деле са другим обичним туркијским језицима, а неке су присутне само у кипчачким језицима.
Заједничке особине прелазак пратуркијског *d у /j/ губљење почетног *h
Јединствене особине изражена лабијална хармонија самогласника учесталост сибиларизације почетног (нпр. *jetti > ʒetti „седам”) присуство дифтонга и на крају слога (нпр. *taɡ > taw „планина”, *sub > suw „вода”)
Језици
кипчачки 100px кипчачки (изумро)западни кипчачкииликипчачко-куманскиилипонтско-каспијски кумански (изумро) кумички карачајско-балкарски кримскотатарски урумски кримчачки караимскисеверни кипчачкииликипчачко-прабугарскиилиуралско-каспијски татарски башкирскијужни кипчачкииликипчачко-ногајскиилиаралско-каспијски казашки каракалпачки сибирскотатарски ногајски киргиски кипчачкоузбечки или ферганскокипчачки (изумро)
Референце
Литература
Категорија:Аглутинативни језици