300px|мини|Алхамбра, утврђење Насрида у Гранади.
Династија Насрида била је последња муслиманска династија у Шпанији. Владали су Емиратом Гранадом од 1238. до 1492. године.
Историја Насриди су доживели свој успон након чувене битке код Лас Навас де Толосе у којој су Алмохади поражени од стране хришћана. Први насридски владар, Мухамед I бин Наср (1238-1272), био је вазал хришћанског краља Фердинанда III од Кастиље, а касније и Алфонса X. Он је отпочео изградњу Алхамбре и поставио темеље за просперитет Гранаде, примајући муслиманске избеглице из Севиље, Валенсије и других области. Насридски владари, наследници Мухамеда, слабе моћ државе услед династичких и фракцијских сукоба. Деле се између покорности хришћанској Кастиљи и савезништва са Маринидима из Феза у данашњем Мароку. Савез са Маринидима показао се као велика грешка. Довео је до пораза Јусуфа I (1333-1354) на реци Саладо 1340. године од стране Алфонса XI. Хришћанска Шпанија се 1469. године ујединила браком Фердинанда II Арагонског и Изабеле Кастиљске. Управо у то време отпочео је сукоб око насридског престола. Хришћани су немире у Гранади искористили да је заузму 1492. године. Тиме је окончана реконкиста и освојена последња муслиманска таифа.
Насриди XIII век
XIV век
XV век
Референце
Референце Насриди, Енциклопедија Британика.
Категорија:Историја Шпаније у средњем веку