Италијанско заузимање Британског Сомалиланда одиграло се у августу 1940. током Другог светског рата. Италијанске снаге под командом генерала Г. Назија, око 35.000 бораца, заузеле су августа 1940. Британску Сомалију и принудиле британске снаге на повлачење у Аден.

Позадина Британска Сомалија обухватала је северни део данашње Сомалије. После повлачења Египћана због Махдијевог устанка у Судану, Велика Британија је 1884. заузела луке Зајла, Булхар и Бербера, а 1888. основан је протекторат Британска Сомалија на челу са британским гувернером, који је имао потпуну извршну и законодавну власт. Исте године потписан је споразум о разграничењу са Француском Сомалијом, а 1894. са Италијанском Сомалијом и Етиопијом. Споразуми су 1906. потврђени посебним англо-француско-италијанским уговором о подели интересних сфера у Сомалији.

Године 1899. Мухамед бен Абдулах Хасан ал-Махди (назван у британским изворима Сомалијски Махди, за разлику од познатијег Суданског Махдија) подигао је сомалијска племена у унутрашњости земље на устанак, који је трајао све до 1920.

Британска Сомалија се на истоку граничила са Италијанском Сомалијом, а на југу са Етиопијом. Италијанска Сомалија, основана 1889. са престоницом у Могадишу, обухватала је јужни и источне део Сомалије, око 5/6 њене територије. После италијанског освајања Етиопије и Еритреје, Сомалија је ушла у састав Италијанске Источне Африке, којом је управљао вицекраљ са седиштем у Адис Абеби. Са почетком Другог светског рата, 1. септембра 1939, Британска Сомалија била је окружена италијанским поседима са свих страна изузев уског појаса на западу, према Француској Сомалији.

Након италијанске окупације Етиопије, у земљи се развио веома активан покрет отпора. Због тога су Италијани држали у Италијанској Источној Африци велике снаге. Улазак у рат пружио је прилику Италијанима да искористе слабост Британаца у источној Африци. Главни командант италијанских снага, Алесандро Савоја, одлучио је да заузме британска гранична упоришта у Судану и Кенији. Са знатно већим снагама Италијани су 4-14. јула заузели Касалу (Kassala), Галабат (Gallabat), Курмук и Кејсан (Qeissan) у Судану, на суданско-етиопској граници. Од 15. до 19. јула заузели су и сва британска упоришта на етиопско-кенијској граници. Италијанска офанзива није се наставила према долини Нила нити унутрашњости Кеније, ограничивши се на то да одсеку устанике у Етиопији од британске помоћи из Судана и Кеније.

Ратне операције Након пада Француске (22. јуна 1940) и приступања Вишијевске Француске и њених колонија (укључујући и Француску Сомалију) Осовини, Британска Сомалија остала је једини савезнички посед у источној Африци. После краћих припрема, Италијани под командом генерала Назија () су 3. августа 1940. из етиопских области Огаден и Харар ушли у Британску Сомалију у три колоне, укупне јачине око 35.000 војника, са циљем да што пре заузму једине две британске луке - Зејлу (Zeila') и Берберу. Британци су у Сомалији имали свега 5 пешадијских батаљона и одред камилара (око 4.500 људи), који се нису могли одупрети много надмоћнијим италијанским снагама. Штитећи повлачење преко луке Бербера, Британци су пружили отпор само у средњем делу Сомалије, коју су њихови последњи одреди напустили 16. августа и пребацили се у Аден. После окупације овог британског поседа, Италијани су у источној Африци остали пасивни до краја године.

Последице Италијанска окупација била је кратког века. У офанзиви из Кеније и Адена британске снаге су у марту 1941. протерале Италијане из целог подручја Британске и Италијанске Сомалије.

Референце

Литература

Категорија:Други светски рат Категорија:Источноафричка кампања Категорија:Сомалиленд у 1940.