postoje мини|десно|Усташки стражари убијају затворенике у логору Јасеновац. Независна Држава Хрватска (1941-1945) проглашена је 10. априла 1941. након уласка њемачких окупационих трупа у Загреб. Током прве године постојања НДХ почињени су неки од најмасовнијих злочина усташа над српским, јеврејским и ромским цивилима и комунистима.
Идеологија усташког покрета била је темељена на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи, особито оне најутицајније - у Италији и Њемачкој, на основу чега овај покрет убрајамо међу фашистичке покрете. Основна тенденција усташке политике тицала се стварања етнички хомогеног простора у коме неће бити мјеста за припаднике српског, јеврејског и ромског народа, као и за политичке неистомишљенике, особито када је ријеч о комунистима. Оваква политика резултирала је масовним уништавањем српског, јеврејског и ромског становништва, као и политичких противника без обзира на етничко поријекло. Оваква пракса била је карактеристична за све дијелове НДХ.
Први масовни злочини Независне Државе Хрватске и усташког покрета отпочињу већ у другој половини априла 1941. Злочини усташког покрета и НДХ трају до окончања Другог свјетског рата.
Избијањем партизанског устанка у Хрватској и Босни и Херцеговини смањен је интензитет усташких злочина у појединим регионима на подручју НДХ. Ово је нарочито карактеристично за источну Херцеговину, Лику, Кордун и Босанску крајину, гдје од друге половине августа 1941, услијед избијања устанка, усташки походи све мање резултирају покољима, а уједно губе на интензитету. Бољом организацијом партизанског покрета и масовнијим приливом бораца омогућени су активнији отпор фашистичким формацијама и стварање слободне територије. Јачањем партизанског покрета крајем 1941. и особито наредних година, у већини региона у Босни и Херцеговини и Хрватској смањен је интензитет усташких злочина, иако је 1942. такође била обиљежена бројним злочинима.
Од краја априла до почетка јуна 1941. усташе врше убиства одабраног мушког становништва, али најчешће не свих мушкараца у оквиру појединих заједница и насеља која су била изложена њиховим упадима, иако је у овом раздобљу било значајних изузетака (Гудовац, Хрватски Благај). Од почетка јуна до почетка августа врше истребљења свих мушкараца у оквиру насеља која нападају, мада је у овом раздобљу било примјера колективног истребљења читавих породица и заједница (околина Доњег Лапца и околина Гацка). Од почетка августа усташе врше колективна истребљења читавих насеља и заједница, без обзира на пол и узраст. Оваква пракса умногоме је осујећена стварањем слободне партизанске територије у љето и јесен 1941, али су усташе у овом раздобљу наставиле да депортују читаве заједнице у логоре, нарочито када је ријеч о јеврејском становништву.
Бољом организацијом партизанског покрета омогућен је активнији отпор фашистичким снагама и стварање слободне територије. Усташе сада морају ангажовати велике снаге како би продрле у српска насеља, док им је током љета 1941. полазило за руком да са мањим снагама похватају велик број становника које би потом ликвидирали. Међутим, у појединим регионима у којима су услови организовања антифашистичке борбе били отежани (Срем, Славонија, градска насеља, итд.) или у регионима који су били изложени офанзивама усташких и њемачких снага (Козара, Кордун, итд.) забиљежени су масовни злочини и масовне депортације локалног становништва у логоре, што је подразумијевало изузетно високе људске губитке. Такође, током 1942. запажа се масовније уништавање ромског становништва него претходне године. Ово се односи на колективне депортације ромских заједница у логор Јасеновац. Исто тако, током 1942. (нарочито од априла до септембра 1942) учестале су колективне депортације становништва српских села Босанске крајине, Славоније, Баније, Кордуна и Срема, као и масовне депортације из других региона, у логор Јасеновац, а настављене су и депортације јеврејског становништва у логоре, као и претходне године.
Почев од друге половине 1942. партизанске борбене активности преносе се на подручја настањена хрватским становништвом (сјеверозападна Хрватска, итд., претходно Далмација) и на тај начин се Оружане снаге НДХ везују за далеко шири простор што доводи до смањења усташких упада на подручја настањена српским народом. Заједничка борба српског и хрватског народа против фашизма омогућила је војно сламање НДХ.
Април 1941.
10. април 1941: Прва хапшења у Госпићу спроведена су у вечерњим часовима 10. априла 1941, на дан проглашења НДХ. Први ухапшеници били су мушкарци српске националности. Публикована су имена 20 лица српске националности ухапшених у овим околностима. Током априла и маја 1941. у Госпићу је ухапшено неколико десетина лица српске националности, укључујући неколико жена. Хапшења су настављена и наредних дана, након 10. априла, када је ухапшена група од 22-23 госпићких комуниста и лијевих ХСС-оваца, хрватске националности. Публикована су имена 19 ухапшеника хрватске националности, заточених у усташком затвору у Госпићу, априла 1941, укључујући и имена појединих комуниста из Перушића. Ухапшеници српске националности ликвидирани су почетком маја 1941, највјероватније покрај Мацолине јаме на Јанчу. Један број ухапшеника хрватске националности пуштен је из затвора. Позната је структура извршилаца хапшења и починилаца наведених убистава. Публикована су њихова имена. 11. април 1941: Хапшење око 30 српских мушкараца у Новој Градишки. Ухапшеници су у затвору у Новој Градишки остали до 6. маја 1941, када су спроведени у казнионицу у тврђави Стара Градишка. Двојица ухапшеника убијена су у затвору у Новој Градишки, прије 6. маја. Из казнионице у Старој Градишки 16 заточеника пуштено је 2. јула 1941, под условом да се преселе у Србију. Остали ухапшеници страдали су у усташким логорима.Škiljan (2009), 37-38. Према појединим истраживањима, 11. априла 1941. у Новој Градишки ухапшено је 57 лица, од чега 7 дјеце и 13 жена. За хапшења у Новој Градишки одговоран је Мирко Етеровић. 13. април 1941: Припадници Хрватске сељачке заштите опколили су шест села у сеоској општини Новиград Подравски (котар Копривница) и похапсили већи број српских мушкараца (према тврдњама свједока ријеч је о око 500 ухапшеника). Од њих је 40 задржано у притвору, а остали су пуштени. Од 40 лица која су задржана у заточеништву, рат су преживјела само 2 лица. Остали су страдали током љета 1941.Škiljan (2010a), 95. 13-14. април 1941: Хапшење 12 комуниста хрватске националности у Перушићу. Ухапшени комунисти су спроведени у усташки затвор у Перушићу. Истовремено у перушићком затвору изоловано је 5 мушкараца српске националности. У сличним околностима, 13-14. априла 1941, хапшења су вршена у Горњем Косињу и Доњем Косињу. У Косињу је ухапшено најмање 8 комуниста (4 хрватске и 4 српске националности) и најмање 4 мушкарца српске националности који нису били комунисти. Публиковани су поименични подаци о ухапшеним лицима. Међу ухапшенима је био и Душан Брујић, члан Окружног комитета КПЈ/КПХ за Лику. Ухапшеници српске националности су убијени крајем априла 1941. и бачени у јаму Думан покрај Личког Лешћа. Према другим, прецизнијим, подацима, дио ухапшених Срба са подручја Косиња, који су лишени слободе 13-14. априла 1941, убијен је покрај јаме Думан 10. јула 1941.ŽFT Gospić-Perušić (1989), 1034, 1151. 14. април 1941: Хапшење 12 српских становника Топуског. Публикована су имена 7 ухапшеника. Ова лица су страдала током љета 1941. у логорима у Лици.Zatezalo (2005), 114-115. 14-15. април 1941: Хапшење 20 лица хрватске националности, чланова и симпатизера КПЈ/КПХ и лијевих ХСС-оваца у Пазаришту покрај Перушића у Лици. Међу ухапшенима био је и шпански борац Миле Буторац из Доњег Пазаришта. Публикована су имена ухапшених лица. Од 20 ухапшеника усташе су априла 1941. убиле 4 комуниста у близини села Кланац. Међу убијенима били су шпански борац Миле Буторац и предсједник сеоске општине Пазариште, Вицко Милинковић. Већина ухапшеника пуштена је након извијесног времена, али су многи од њих поново ухапшени у другој половини маја 1941.ŽFT Gospić-Perušić (1989), 1174-1175. 15. април 1941: Формиран логор Даница у Копривници, као први формирани усташки логор. Први заточеници су у логору изоловани између 18. и 24. априла 1941. Ријеч је о мањој групи локалних становника српске, хрватске и јеврејске националности, ухапшених у граду Копривници и околини. Први управник логора био је копривнички усташа-емигрант Мартин Немец. Већ 4. маја 1941. у логору је било 763 логораша, а 18. маја - 1007, 30. јуна - 2175, а 15. јула 1941. - 2656 логораша. У другој половини јула 1941. долази до пребацивања логораша из логора Даница у усташке логоре у Лици (Госпић, Јадовно), тако да је до краја јула из логора Даница за Госпић упућено 1960 логораша, док их је 76 ослобођено.Dizdar (2006), 94.Horvatić (1976), 869-883. средина априла 1941: Хапшење 2 лица хрватске и 2 лица српске националности у Дугој Реси. Према изворима НДХ провенијенције, један од ухапшеника, радник Јосип Јуран, убијен је 16. априла 1941. Остали ухапшеници су спроведени у усташке затворе и логоре одакле се нису вратили.Ljubić, Lulik, Ludviger (1986), 390-391. 17. април 1941: Први познати масовни злочин усташа над српским становништвом у НДХ, на основу до сада познатих историјских извора, догодио се у близини Старог Петровог Села, на подручју котара Нова Градишка, 17. априла 1941. Ријеч је о убиству око 25 српских становника села Стари Слатиник и Бродски Ступник са подручја котара Славонски Брод (села се налазе између Нове Градишке и Славонског Брода и била су етнички мјешовита, али већински насељена хрватским становништвом). Усташе су у овим селима средином априла ухапсиле око 30 српских становника и 17. априла 1941. спровеле су их према Новој Градишки, али су на путу према градишком затвору одлучили да изврше стријељање ухапшеника у близини Старог Петровог Села. Од око 30 ухапшеника стријељано је око 25, док се за петорицу вјерује да су успјели побјећи.Zločini NDH (1993), 18-19.Škiljan (2009), 38. 18. април 1941: Убиство 39 мушкараца српске националности и једног мушкарца хрватске националности на подручју котара Славонска Пожега. Из града Славонске Пожеге одведена су и убијена двојица мушкараца, један српске, а други хрватске националности. Убиства одраслих мушкараца вршена су у неколико села у Пожешкој котлини. У Аматовцима је забиљежено убиство 5 лица, у Богдашићу 3, у Крушеву 2, у Мијачима 2, у Михајлијама 5, у Сажијама 4, у Каменским Шеовцима 7, у Ратковици 6, у Градским Врховцима 3, у Чечавачком Вучјаку једног лица. Истог дана у селу Стријежевица ухапшена су два мушкарца српске националности који су транспортовани у логор Даница, гдје су убијени непознатог датума. Публиковани су поименични подаци о страдалима. 19. април 1941: Основан усташки логор у Керестинцу. Првих дана постојања логора у Керестинец су депортовани углавном Јевреји и Срби. Први комунисти заточени у логору били су лица која су новоуспостављеним усташким властима предали органи Бановине Хрватске. Процјењује се да је током маја у логору било заточено око 300 лица, од чега је комуниста било око 50. Почетком јула у логору је било око 100 комуниста. Већина српских и јеврејских заточеника премјештена је током маја и јуна у логор Даница и у логоре у Лици, док је већина комуниста убијена током јула 1941. 20-21. април 1941: Неколико стотина мађарских војника и 25 усташа извршили су опкољавање и претрес села Силаш, добровољачког насеља између Осијека и Вуковара. У селу су ухапшена 24 мушкарца. Такође, мања хапшења су вршена и у сусједним селима: Ада (3 мушкарца) и Палача (2 мушкарца). Сутрадан, 21. априла, у близини Ласлова стријељано је 9 становника Силаша, 2 становника Палаче и 3 становника Аде. Међу убијенима 11 је било српске, 2 хрватске и једна особа непознате националности. Публиковани су поименични подаци о страдалима.Lazić, Majski (1977), 44.