Независна Држава Хрватска (1941-1945) проглашена је 10. априла 1941. након уласка њемачких окупационих трупа у Загреб. Током прве године постојања НДХ почињени су неки од најмасовнијих злочина усташа над српским, јеврејским и ромским цивилима и комунистима, међу којима је највише било припадника хрватског народа.
Идеологија усташког покрета била је темељена на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи, особито оне најутицајније - у Италији и Њемачкој, на основу чега овај покрет убрајамо међу фашистичке покрете. Основна тенденција усташке политике тицала се стварања етнички хомогеног простора у коме неће бити мјеста за припаднике српског, јеврејског и ромског народа, као и за политичке неистомишљенике, особито када је ријеч о комунистима. Оваква политика резултирала је масовним уништавањем српског, јеврејског и ромског становништва, као и свих политичких противника без обзира на етничко поријекло. Оваква пракса била је карактеристична за све дјелове НДХ.
Избијањем партизанског устанка током 1941. у Хрватској и Босни и Херцеговини, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регионима на подручју НДХ. Бољом организацијом партизанског покрета и масовнијим приливом бораца омогућен је активнији отпор фашистичким формацијама и стварање слободне територије. Усташе сада морају ангажовати велике снаге како би продрле у српска насеља, док им је током љета 1941. полазило за руком да са мањим снагама похватају велик број становника које би потом ликвидирали. Међутим, у појединим регионима у којима су услови организовања антифашистичке борбе били отежани (Срем, Славонија, градска насеља, итд.) или у регионима који су били изложени офанзивама усташких и њемачких снага (Козара, Кордун, Фрушка гора, итд.) забиљежени су масовни злочини и масовне депортације локалног становништва у логоре, што је подразумјевало изузетно високе људске губитке. Такође, током 1942. запажа се масовније уништавање ромског становништва него претходне године. Ово се односи на колективне депортације ромских заједница у логор Јасеновац. Исто тако, током 1942. учестале су колективне депортације становништва српских села Босанске крајине, Славоније и дијела Баније, као и масовне депортације из других региона, у логор Јасеновац, а настављене су и депортације јеврејског становништва у логоре, као и претходне године.
Поједини региони настањени српским становништвом, пре свега у Босни, били су 1942. поштеђени усташких покоља и масовнијих депортација у логоре захваљујући споразумима о сарадњи са органима НДХ локалних четничких одреда. Ипак, ови споразуми, ако и непосредна сарадња четника са НДХ, омогућили суоружаним формацијама НДХ да се више усредсреде на подручја под контролом партизана, што је резултирало масовних страдањима цивилног становништва и бораца НОВЈ. Јануар Јануар 1945: Као одмазду за саботажу на прузи у близини Коњшчине у Хрватском загорју усташе су у Коњшчини код жељезничке станице објесиле 40 талаца доведених из Загреба.
Фебруар
Март мини|Грађани Сарајева обешени од усташа 2. априла 1945. 29. март 1945: У Сарајеву је по пресуди "Пријеког ратног суда стожерника Лубурића", стрељано 41 лице бошњачке, хрватске и српске националности. Тог дана је на Маријин двору објешено 55 грађана Сарајева. Данас испред зграде Филозофског факултета у Сарајеву постоји спомен-обиљежје у знак сјећања на овај догађај.www.historija.ba, 27.3.2014 Број жртава усташког терора под командом пуковника Макса Лубурића над грађанима Сарајева од 18. фебруара до 4. априла 1945. износи најмање 783 лица. Послијератна комисија за ексхумацију жртава усташког злочина у дворишту виле "Фолкерт" (познатој и као вила "Берковић"), у којој је столовао Макс Лубурић, пронашла је 23 плитко закопана леша. Комисија је утврдила да су све жртве убијене тупим предметима или клањем.
Април
7. април 1945: Хапшење 3 лица хрватске националности у селу Драгањац покрај Дуге Ресе. Усташе су ухапшенике спровеле у затвор у Карловцу гдје су их убили истог дана.
Мај
Референце
Литература
Amulić, Marijana; Huber, Čedomil: Otpor u logoru Stara Gradiška, Jasenovac, 1980. Aralica, Đuro, Ustaški pokolji Srba u glinskoj crkvi, Beograd, 2010. Baić, Dušan: Kotar Vrginmost u NO borbi 1941-1945, Vrginmost 1980. Bulajić, Milan: Ustaški zločin genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986, II, Beograd, 1988. Cvetković, Dragan: "Stradanje civila Nezavisne države Hrvatske u logoru Jasenovac", Tokovi istorije, 4/2007, Beograd, 2007.
Dragić, Mile: Tragedija sela Mlake i Jablanca, Novska, 1989. Horvatić, Franjo: "Koncentracioni logor 'Danica'", Sjeverozapadna Hrvatska u NOB, Varaždin, 1976.
Jakovljević, Danilo: "O prvim zločinima nad stanovništvom u okolini Sarajeva", Sarajevo u revoluciji, II, Sarajevo, 1977. Jelić-Butić, Fikreta: Ustaše i NDH, Zagreb, 1977. Jovanović, Nenad, "Dragan Cvetković: Jasenovac je paradigma stradanja", Novosti, 699, Zagreb, 11.5.2013. JUSP Jasenovac - Stara Gradiška (2007) Kokot, Jovan: Dvanaesta proleterska slavonska brigada, Beograd, 1987. Korać, Dušan: Kordun i Banija u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji, Zagreb, 1986. Konjhodžić, Mehmed: Kronika ljubuškog kraja, Ljubuški, 1974. Kovačević, Pero; Bojčić, Cvjetan: Dereza - rađanje i umiranje, Beograd, 2002. Lengel-Krizman, Narcisa: "Sabirni logori i dječja sabirališta na području sjeverozapadne Hrvatske 1941-1942.", Sjeverozapadna Hrvatska u NOB-u, Varaždin, 1977. Lazić, Dušan: Sremsko krvavo leto 1942, Sremska Mitrovica, 1982. Leković, Mišo: Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942, Beograd, 1965. Maslić, Miljkan: Početak i razvoj ustanka naroda IV. rajona Korduna, Zagreb, 2010. Miletić, Antun: Koncentracioni logor Jasenovac, 1941-1945. Dokumenta, knjiga I, Beograd, 1987. Mirković, Jovan, "Hronologija zločina (april-avgust 1941. godine) - prilog dokazima o genocidnom karakteru NDH", Prilozi istraživanju zločina genocida i ratnih zločina, Beograd, 2009. Obradović, Milan: "Zločini u kotaru Donji Lapac od 1941. do 1945.", Kotar Donji Lapac u NOR-u 1941-1945, Karlovac, 1985. Madžar, Božo,: "Ljudske i materijalne žrtve Sarajeva u toku Drugog svjetskog rata", Sarajevo u revoluciji, IV, Sarajevo, 1977. Peršen, Mirko: Ustaški logori (prošireno i dopunjeno izdanje), Zagreb, 1990. Požar, Ana, "Stradanje sela Strmen, Crkvenog i Ivanjskog Boka od ustaša tzv. NDH", Jasenovac, Zbornik radova Četvrte međunarodne konferencije o Jasenovcu, Banja Luka-Donja Gradina, 30-31. maj 2007, Banja Luka, 2007. Romano, Jaša: Jevreji Jugoslavije 1941-1945: žrtve genocida i učesnici NOR-a, Beograd, 1980. Tomasevich, Jozo, Rat i revolucija u Jugoslaviji, 1941-1945. Okupacija i kolaboracija, Zagreb, 2010. Samardžija, Dušan: Bosanskodubičko područje u NOR-u i socijalističkoj revoluciji 1941-1945, Bosanska Dubica, 1984.
Savez antifašističkih boraca Hrvatske, Rušenje antifašističkih spomenika u Hrvatskoj 1990-2000, Zagreb, 2002. (skraćeno: SABH) Škiljan, Filip: "Genocid nad Srbima, Romima i Židovima u kotaru Nova Gradiška tijekom Drugog svjetskog rata", Tokovi istorije, 3/2009, Beograd, 2009.
Vezmar, Gojko: "Uz popis palih boraca, žrtava fašističkog terora i umrlih od tifusa na području općine Titova Korenica", Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR-u i socijalističkoj izgradnji, Karlovac, 1979. Zatezalo, Đuro: Radio sam svoj seljački kovački posao: Svjedočanstva o genocidu, Zagreb, 2005. Zatezalo, Đuro: Jadovno, I, Kompleks ustaških logora 1941. godine, Beograd, 2007. "Žrtve fašističkog terora i rata s područja kotara Slunj i kotara Veljun 1941-1945", Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR i socijalističkoj izgradnji, II, Karlovac, 1988. (skraćeno: ŽFT Slunj-Veljun) "Žrtve fašističkog terora i rata s područja kotara Korenica i kotara Udbina 1941-1945", Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR-u i socijalističkoj izgradnji, Karlovac, 1979. (skraćeno: ŽFT Korenica-Udbina) "Žrtve fašističkog terora sa područja sadašnje općine Duga Resa 1941-1945.", Duga Resa: radovi iz dalje prošlosti, NOB-e i socijalističke izgradnje, Karlovac, 1986. (skraćeno: ŽFT Duga Resa, 1986)
Категорија:Злочини усташа у Другом светском рату Категорија:Ратни злочини у Југославији у Другом светском рату Категорија:Југославија у 1945.