Глигор Станојевић (Велестово, 23. јануар 1919 — Београд, 28. мај 1989) био је српски историчар. Станојевић је био један од највећих стручњака за историју Срба у раздобљу од 16. до 18. века, са тежиштем на раној нововековној историји Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације.
Биографија Школовање је започео на Цетињу, а гимназију је завршио у Скопљу. Његове студије, започете на Филозофском факултету у Београду, прекинуло је избијање Другог светском рата (1941). Током рата, би је ухапшен од стране окупатора и заточен у концентрационим логорима у Италији. Након италијанске капитулације у јесен 1943. године вратио се у отаџбину, укључивши се у борбу против окупатора. По завршетку рата вратио се студијама. Дипломирао је 1949. године на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Потом се запослио у Историјском институту, где је провео цео радни век. Докторирао је 1953. године са тезом: Црна Гора у доба владике Данила. Пензионисао се 1984. године, као научни саветник.
Као добар познавалац латинског и италијанског језика, проучавао је историјску грађу у архивским установама Котора, Дубровника, Задра и Венеције. Непосредан увид у историјске изворе из раздобља од 16. до 18. века, који су великим делом били непроучени и необјављени, омогућио му је да у својим научним радовима расветли многа кључна питања из ране нововековне историје српског народа у областима Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације. Био је један од највећих стручњака за историју Црне Горе у раздобљу од 16. до 18. века. захваљујући непосредној утемељености на архивској грађи, његови научни радови су задржали трајну вредност.
Одабрана дела
Види још Списак српских историчара
Референце
Литература
Спољашње везе Историјска библиотека: Глигор Станојевић
Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Цетињани Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Српски историчари Категорија:Доктори историје