Љубомир Дурковић Јакшић (Врела, 12. децембар 1907 — Београд, 16. март 1997) био је српски богослов и историчар. Био је један од најбољих познавалаца лика и дјела владике Петра II Петровића Његоша, о коме је објавио неколико капиталних радова, а такође је био и један од највећих стручњака за историју Српске православне цркве у Црној Гори, остваривши значајан научни допринос у области проучавања историје Црногорско-приморске митрополије.
Биографија Рођен је у селу Врела код Жабљака, у области Старе Херцеговине, на подручју тадашње Књажевинe Црне Горе.
Основно образовање стекао је у завичају, а потом је завршио нижу гимназију у Пљевљима и богословију на Цетињу (1930). Високо образовање стекао је у Београду, где је студирао на Теолошком факултету, а потом је на Филозофском факултету стекао докторат у области историјских наука (1937). Додатно образовање из области канонског права стекао је на Правном факултету у Варшави.
По повратку у отаџбину, био је управник Патријаршијске библиотеке у Београду (1940—1947), а затим је као доцент предавао историју Српске православне цркве на Православном богословском факултету у Београду (1947—1954). Затим је прешао у Универзитетску библиотеку, где је остао до одласка у пензију 1977. године.
Бавио се проучавањем књижевне, културне, црквене, правне и политичке историје српског народа, са посебним тежиштем на проучавању нововјековне и савремене историје Црне Горе, од почетка 18. до средине 20. вијека. Посебну област његовог истраживачког рада представљало је проучавање српско-пољских односа у 18. и 19. вијеку.
Одабрана дела
Види још Списак српских историчара
Референце
Литература
Спољашње везе Историјска библиотека: Љубомир Дурковић-Јакшић
Категорија:Рођени 1907. Категорија:Умрли 1997. Категорија:Жабљачани Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Српски теолози Категорија:Српски историчари Категорија:Доктори историје