Njorka je ptica iz familije -{Alcidae}- u redu -{Charadriiformes}-. Familija njorki obuhvata, među ostalima, rodove -{Uria}-, -{Aethia}-, -{Fratercula}- i -{Brachyramphus}-.
Osim izumrle velike njorke, sve njorke su karakteristične po njihovoj sposobnosti da „lete” ispod vode, kao i u vazduhu. Iako su odlični plivači i ronioci, njihovo hodanje izgleda nespretno. Nekoliko vrsta ima različita uobičajena imena u Evropi i Severnoj Americi.
Rasprostranjenost -{Alcidae}- su rasprostranjene na području Grenlanda i severne Kanade, u zalivu St. Lovrenca i Novoj Škotskoj, Islandu, severnoj Skandinaviji, severnoj Rusiji, Irskoj i severozapadnoj obali Francuske.
-{Alle alle}- ili mala njorka živi na obalama Islanda, Svalbarda i Grenlanda. Tupik ili -{Fratercula arctica}- na Severnom ledenom moru. Vrsta poznata kao -{Pinguinus impennis}- ili velika njorka istrebljena je u 19. veku.
Habitat Stanište ili habitat tokom leta nalazi se na stenovitim liticama severnog Atlantika i severne Europe. Gnezde se u golemim jatima (Plosnatokljuna njorka -{Alca torda}- na Helgolandu). Ribe i rakovi su im glavna hrana.
Evolucija i distribucija thumb|250px|Njorke kako ih je naslikao Arčibald Torburn
Tradicionalno, verovalo se da su njorke jedna od najranijih različitih haradriformnih linija zbog njihove karakteristične morfologije, ali genetske analize su umesto toga pokazale da su ove osobenosti proizvod snažne prirodne selekcije; za razliku od, na primer, pljukavica (mnogo starija loza šaradijuma), njorke su se radikalno promenile od obalskih ptica močvarica u način života morskih ptica koje rone. Tako danas njorke više nisu izdvojene u sopstveni podred (Alcae), već se smatraju delom podreda Lari, koji inače sadrži galebove i slične ptice. Sudeći po genetskim podacima, smatra se da su njihovi najbliži živi rođaci pomorci, a ove dve loze su se razdvojile pre oko 30 miliona godina (Mya). Alternativno, njorke su se možda odvojile mnogo ranije od ostatka Larija i prošli kroz jaku morfološko, ali sporu genetsku evoluciju, koja bi zahtevala veoma visok evolucioni pritisak, zajedno sa dugim životnim vekom i sporom reprodukcijom.
Najraniji nedvosmisleni fosili njorki su iz kasnog eocena, pre oko 35 miliona godina. Rod Miocepphus, (iz miocena, 15 miliona godina) je najraniji poznati od dobrih primeraka. Dva veoma fragmentarna fosila se često pripisuju porodici Alcidae, iako to možda nije tačno: Hydrotherikornis (kasni eocen) i Petralca (kasni oligocen). Poznato je da većina postojećih rodova postoji od kasnog miocena ili ranog pliocena (pre oko 5 miliona godina). Fosili iz miocena pronađeni su i u Kaliforniji i u Merilendu, ali veća raznolikost fosila i plemena u Pacifiku navodi većinu naučnika na zaključak da su oni prvi put evoluirali tamo, i u miocenskom Pacifiku su pronađeni prvi fosili postojećih rodova. Rano kretanje između Pacifika i Atlantika se verovatno dogodilo na jugu (pošto nije postojao severni otvor za Atlantik), sa kasnijim kretanjima preko Arktičkog okeana. Potfamilija Mancallinae koja ne leti, koja je očigledno bila ograničena na obalu Pacifika južne Severne Amerike i izumrla u ranom pleistocenu, ponekad je uključena u porodicu Alcidae prema nekim definicijama. Jedna vrsta, Miomancalla howardae, je najveći haradriform svih vremena.
thumb|right|250px|Oštrokljune njorke su prave njorke koje se nalaze samo u Atlantskom okeanu. Porodica sadrži 25 postojećih ili nedavno izumrlih vrsta koje su podeljene u 11 rodova. Postojeće njorke (potporodica Alcinae) podeljene su u dve glavne grupe - obično visokokljune pafine (pleme Fraterculini) i auklete (pleme Aethiini), za razliku od vitkokljunih i pravih njorki (pleme Alcini), i mareleti i gulemoti (plemena Brachyramphini i Cepphini). Plemensko uređenje je prvobitno bilo zasnovano na analizama morfologije i ekologije. Sekvence mtDNK citohroma b i studije alozima potvrđuju ove nalaze osim da bi Synthliboramphus mareleti trebalo da se odvoje u zasebno pleme, jer su u većoj meri srodni Alcinima; u svakom slučaju, pretpostavka o bližoj vezi između prvih i pravih guilemota bila je samo slabo podržana ranijim studijama.
Sistematika
Rodovi
-{Aethia Merrem, 1788}- -{Alca Linnaeus, 1758}- -{Alle Link, 1806}- -{Brachyramphus Brandt, 1837}- -{Cepphus Pallas, 1769}- -{Cerorhinca Bonaparte, 1828}- -{Fratercula Brisson, 1760}- -{Pinguinus Bonnaterre, 1791}- -{Ptychoramphus Brandt, 1837}- -{Synthliboramphus Brandt, 1837}- -{Uria Brisson, 1760}-
Vrste
-{Aethia cristatella (Pallas, 1769)}- -{Aethia psittacula (Pallas, 1769)}- -{Aethia pusilla (Pallas, 1811)}- -{Aethia pygmaea (Gmelin, 1789)}- -{Alca torda Linnaeus, 1758}- -{Alle alle (Linnaeus, 1758)}- -{Brachyramphus brevirostris (Vigors, 1829)}- -{Brachyramphus marmoratus (Gmelin, 1789)}- -{Brachyramphus perdix (Pallas, 1811)}- -{Cepphus carbo Pallas, 1811}- -{Cepphus columba Pallas, 1811}- -{Cepphus grylle (Linnaeus, 1758)}- -{Cerorhinca monocerata (Pallas, 1811)}- -{Fratercula arctica (Linnaeus, 1758)}- -{Fratercula cirrhata (Pallas, 1769)}- -{Fratercula corniculata (J. F. Naumann, 1821)}- -{Pinguinus impennis (Linnaeus, 1758)}- -{Ptychoramphus aleuticus (Pallas, 1811)}- -{Synthliboramphus antiquus (Gmelin, 1789)}- -{Synthliboramphus craveri (Salvadori, 1865)}- -{Synthliboramphus hypoleucus (Xantus de Vesey, 1860)}- -{Synthliboramphus wumizusume (Temminck, 1836)}- -{Uria aalge (Pontoppidan, 1763)}- -{Uria lomvia (Linnaeus, 1758)}-
Podvrste
-{Alca torda islandica C. L. Brehm, 1831}- -{Alca torda torda Linnaeus, 1758}- -{Alle alle alle (Linnaeus, 1758)}- -{Alle alle polaris Stenhouse, 1930}- -{Cepphus columba columba Pallas, 1811}- -{Cepphus columba kaiurka Portenko, 1937}- -{Cepphus columba snowi Stejneger, 1897}- -{Cepphus grylle arcticus (C. L. Brehm, 1824)}- -{Cepphus grylle faeroeensis C. L. Brehm, 1831}- -{Cepphus grylle grylle (Linnaeus, 1758)}- -{Cepphus grylle islandicus Horring, 1937}- -{Cepphus grylle mandtii (Lichtenstein, 1822)}- -{Fratercula arctica arctica (Linnaeus, 1758)}- -{Fratercula arctica grabae (C. L. Brehm, 1831)}- -{Fratercula arctica naumanni Norton, 1901}- -{Ptychoramphus aleuticus aleuticus (Pallas, 1811)}- -{Ptychoramphus aleuticus australis van Rossem, 1939}- -{Synthliboramphus antiquus antiquus (Gmelin, 1789)}- -{Synthliboramphus antiquus microrhynchos Stepanyan, 1972}- -{Synthliboramphus hypoleucus hypoleucus (Xantus de Vesey, 1860)}- -{Synthliboramphus hypoleucus scrippsi (Green & Arnold, 1939)}- -{Uria aalge aalge (Pontoppidan, 1763)}- -{Uria aalge albionis Witherby, 1923}- -{Uria aalge californica (H. Bryant, 1861)}- -{Uria aalge hyperborea Salomonsen, 1932}- -{Uria aalge inornata Salomonsen, 1932}- -{Uria lomvia arra (Pallas, 1811)}- -{Uria lomvia eleonorae Portenko, 1937}- -{Uria lomvia heckeri Portenko, 1944}- -{Uria lomvia lomvia (Linnaeus, 1758)}-
Reference
Literatura
Nettleship, D.N., and T.R. Birkhead, eds. 1985. The Atlantic Alcidae: the Evolution, Distribution and Biology of the Auks inhabiting the Atlantic Ocean and adjacent water areas. Academic Press, London. Nettleship, D. 1996. Family Alcidae (Alcids). pp. 678–722 in del Hoyo, J., Elliott, A., & Sargatal, J., eds. Handbook of the Birds of the World. Vol. 3. Lynx Edicions, Barcelona.
Spoljašnje veze
-{Diving Birds of North America, by Paul Johnsgard}-