Crvena ribizla (-{Ribes rubrum}-) je član roda -{Ribes}- u familiji ogrozda. Ona vodi poreklo iz Evrope. Vrste su široko kultivisane a odbegle su i u divljinu u mnogim regijama.
-{Ribes rubrum}- je listopadni žbun koji normalno raste do 1-1,5 m visine, ponekad i do 2 m, sa petokrakim listovima spiralno uređenim na stabljici. Cvetovi su neupadljivo žuto-zeleni, u klatnu 4 - 8 cm grozda, koji sazrevaju u svetlo crvene prozirne jestive bobice sa 8 - 12 mm u prečniku, sa 3–10 bobica u svakom grozdu. Jedan uspostavljeni grm može da proizvede 3 - 4 kg bobica od sredine do kraja leta.
Kultivacija
Postoji još nekoliko sličnih vrsta koje su poreklom iz u Evrope, Azije i Severne Amerike, koje su takođe jestivo voće. Time su obuhvaćeni -{Ribes spicatum}- (severna Evropa i severna Azija), -{Ribes alpinum}- (severna Evropa), -{R. schlechtendalii}- (severoistočna Evropa), -{R. multiflorum}- (jugoistočna Evropa), -{R. petraeum}- (jugozapadna Evropa) i -{R. triste}- (Severna Amerika; Njufaundland do Aljaske i južno u planinama).
Dok su -{Ribes rubrum}- i -{R. nigrum}- poreklom iz severne i istočne Evrope, krupni kultivari crvene ribizle prvi put su proizvedeni u Belgiji i severnoj Francuskoj u 17. veku. U moderno doba odabrani su brojni kultivari; neki od njih su odbegli iz vrtova i mogu se naći u divljini širom Evrope i šire se u Aziju.Verlag, Orbis "Orbis Naturführer", 2000,
Bela ribizla je isto tako kultivar -{Ribes rubrum}-. Mada je to slađa i albino varijanta crvene ribizle, a ne zasebna botanička vrsta, ona se ponekad prodaje pod imenima kao što su -{Ribes sativum}- ili -{Ribes silvestre}-, ili je u prodaji kao različito voće.
Grmovi ribizle preferiraju delimičnu do potpune sunčanosti, i mogu da rastu na većini vrsta tla. To su biljke koje zahtevaju relativno malo održavanja i mogu se koristiti kao ukras.
Kultivari
Mnogi kultivari crvene i bele ribizle su dostupni za uzgoj od specijalizovanih uzgajivača. Sledeći su dobili Nagradu za baštenske zasluge Kraljevskog hortikulturnog društva: ‘Džonkir van Tets’ ‘Crveno jezero’ ‘Stanca’ ’Beli grozd’ (bela ribizla)
Kulinarska upotreba thumb|left|Grm crvene ribizle s plodom u blizini napuštene kuće u polunapuštenom selu u Jaroslavskoj oblasti, Rusija na 59 stepeni severne latitude
Sa zrelošću, pikantan ukus voća crvene ribizle postaje nešto veći od njegovog srodnika crne ribizle, mada sa približno istom slatkoćom. Varijanta sa belim plodovima, koja se često naziva i bela ribizla, ima isti ukus, ali je slađa. Iako se često uzgaja za džemove i kuvana jela, slično beloj ribizli, često se poslužuje sirovo ili kao jednostavan dodatak u salatama, garnišima, ili sezonskim pićima.
thumb|left|Pelceri crvene ribizle
U Ujedinjenom Kraljevstvu, crvena ribizla je začin koji se često služi uz jagnjetinu, divljač, uključujući jelensko meso, ćuretinu i guščetinu u prazničnom ili nedeljnom pečenju. To je u osnovi džem i pravi se na isti način dodavanjem crvene ribezle u šećer, i ključanjem.
U Francuskoj se priprema visoko razređeni i ručno izrađena Bar-le-dik ili Lorenski žele, koji je namazani preparat koji se tradicionalno pravi od bele ribizle ili alternativno crvene ribizle.T. K. Lim Semenke se ručno vade s guščjim perom, pre kuvanja.
U Skandinaviji i Šlezvig-Holštajnu često se koristi u voćnim supama i letnjim pudinzima. U Nemačkoj se takođe koristi u kombinaciji sa kremom ili melanžom kao nadev za pogačice. U Lincu u Austriji se najčešće koristi kao punjenje za Lincer torte.Haywood, A and Walker, K "Upper Austria - Linz", Može se konzumirati u svom svežem stanju bez dodavanja šećera.Heather Arndt Anderson
U Lincu, Austrija, to je najčešće korišćeni punilac za Lincer tortu.Haywood, A and Walker, K "Upper Austria - Linz", Može se uživati u svežem stanju bez dodavanja šećera.
U oblastima nemačkog govornog područja, sirup ili nektar dobijen od crvene ribizle se dodaje u gaziranu vodu i uživa kao osvežavajući napitak po imenu Johanisbiršorl. Nazvan je tako jer se kaže da crvena ribizla (Johannisbeeren, na nemačkom „Jovanova bobica”) sazreva prva na dan Svetog Jovana, takođe poznat kao sredine leta, 24. jun.
U Rusiji je crvena ribizla sveprisutna i koristi se u džemovima, konzervama, kompotima i desertima. Takođe se koristi za pravljenje kiselja, slatkog zdravog napitka od svežeg bobica ili voća (kao što su crvena ribizla, trešnja, brusnica). Listovi imaju mnoge upotrebe u tradicionalnoj medicini, kao što je pravljenje infuza sa crnim čajem.Thomas Andrew Takođe, biljke su uzgajane u ruskim manastirskim baštama u 11. veku.
Ishrana i fitohemikalije
U posluženju od 100 grama, crvene ribizle (ili bele) pružaju 56 kalorija i bogat su izvor vitamina C, dajući 49% dnevne vrednosti (DV u tabeli). Vitamin K je jedini drugi esencijalni nutrijent sa znatnim sadržajem od 10% DV (tabela).
Fitohemikalije
Plodovi crvene ribizle poznati su po pikantnom ukusu, što je karakteristika koju pruža relativno visok sadržaj organskih kiselina i mešovitih polifenola. Čak 65 različitih fenolnih jedinjenja mogu doprineti adstrigentnim svojstvima crvene ribezle, pri čemu se ovi sadržaji povećavaju tokom poslednjeg meseca zrenja. Dvadeset i pet pojedinačnih polifenola i drugih fitokemikalija koje sadrže azot sa adstrigentnim profilom ukusa izolovano je iz soka crvene ribizle.
Vidi još Josta Crna ribizla
Reference
Literatura
, in
Entry on Ribes at Mark Rieger's UGa fruit crops site
Spoljašnje veze
Категорија:Рибизле Категорија:Флора Европе