thumb|upright=1.5|Pregled skladišta podataka
U računarstvu, skladištenje podataka (, -{DW}- ili -{DWH}-), takođe poznato kao poslovno skladište podataka (, EDV), sistem je koji se koristi za izveštavanje i analizu podataka i smatra se sržnom komponentom poslovne inteligencije. Skladišta podataka su centralna spremišta integrisanih podataka iz jednog ili više različitih izvora. U njima se skladište sadašnji i istorijski podaci na jednom mestu koji se koriste za izradu analitičkih izveštaja za radnike u celoj kompaniji.
Podaci pohranjeni u skladištu prenose se iz operacionih sistema (kao što su marketing ili prodaja). Podaci mogu proći kroz operaciono skladište podataka i mogu zahtevati čišćenje podataka za dodatne operacije kako bi se osigurao kvalitet podataka pre upotrebe u skladišta podataka za izveštavanje.
Tipično skladište podataka zasnovano na ekstrakciji, transformaciji, unosu (, ETL) koristi postavljanje, integraciju podataka i pristupanje slojevima kako bi se omogućile ključne funkcije. Pripremni sloj ili scenarijsko skladište baze podataka sadrži sirove podatke izvađene iz svakog od različitih izvora podataka datog sistema. Integracioni sloj integriše različite skupove podataka transformišući podatke iz scenarijskog sloja, često čuvajući ove transformisane podatke u operacionom skladištu podataka (, ODS). Integrisani podaci se zatim premeštaju u drugu bazu podataka, koja se često naziva i baza podataka skladišta podataka, gde su podaci raspoređeni u hijerarhijske grupe, često zvane dimenzijama, u činjenice i agregirane činjenice. Kombinacija činjenica i dimenzija ponekad se naziva shema zvezde. Pristupni sloj pomaže korisnicima da preuzmu podatke.
Glavni izvor podataka se čisti, transformiše, kataloguje i stavlja na raspolaganje za upotrebu menadžerima i drugim poslovnim korisnicima za istraživanje podataka, onlajn analitičku obradu, istraživanje tržišta i podršku pri odlučivanju.Marakas & O'Brien 2009 Međutim, sredstva za prikupljanje i analiziranje podataka, izdvajanje, pretvaranje i učitavanje podataka i upravljanje rečnikom podataka takođe se smatraju bitnim komponentama sistema skladištenja podataka. Mnoge reference o skladištenju podataka koriste ovaj širi kontekst. Stoga, proširena definicija skladištenja podataka obuhvata alate poslovne inteligencije, alate za izdvajanje, pretvaranje i učitavanje podataka u skladište i alate za upravljanje i preuzimanje metapodataka.
Skladište podataka zasnovano na ETL-u
Tipično skladište podataka zasnovano na izdvajanju, transformisanju, učitavanju () koristi slojeve za postavljanje, integraciju podataka i pristup za pružanje svih ključnih funkcija. Sloj za pripremu ili scenska baza podataka čuva neobrađene podatke ekstrahovane iz svakog od različitih sistema izvora podataka. Integracioni sloj integriše različite skupove podataka transformišući podatke iz sloja za postavljanje često čuvajući ove transformisane podatke u bazi podataka operativnog skladišta podataka (ODS). Integrisani podaci se zatim premeštaju u još jednu bazu podataka, koja se često naziva baza podataka skladišta podataka, gde su podaci raspoređeni u hijerarhijske grupe, koje se često nazivaju dimenzijama, i u činjenice i zbirne činjenice. Kombinacija činjenica i dimenzija se ponekad naziva zvezdana šema. Pristupni sloj pomaže korisnicima da preuzmu podatke.
Istorija
Koncept skladištenja podataka datira iz kasnih 1980-ih kada su IBM istraživači Bari Devlin i Pol Marfi razvili „skladište poslovnih podataka”. U suštini, koncept skladištenja podataka imao je za cilj da obezbedi arhitektonski model protoka podataka iz operacionih sistema u okruženja za podršku odlučivanja. Koncept je pokušao da reši različite probleme povezane sa ovim tokom, uglavnom velike troškove koji su s tim povezani. U odsustvu arhitekture skladištenja podataka, potrebna je ogromna količina izlišnosti da bi se podržala višestruka okruženja za podršku odlučivanja. U većim korporacijama bilo je tipično da višestruka okruženja za podršku odlučivanja deluju nezavisno. Iako je svako okruženje služilo različitim korisnicima, oni su često zahtevali u znatnoj meri iste pohranjene podatke. Proces prikupljanja, čišćenja i integrisanja podataka iz različitih izvora, obično iz dugoročnih postojećih operacionih sistema (koji se obično nazivaju nasleđenim sistemima), tipično je delom bio replikovan za svako okruženje. Štaviše, operacioni sistemi su često preispitani, jer bi se pojavili novi zahtevi za podršku odlučivanja. Često su novi zahtevi uslovljavali prikupljanje, čišćenje i integrisanje novih podataka iz „martova podataka” koji su bili prilagođeni za neposredan pristup korisnika.
Ključni događaji u ranim godinama skladištenja podataka:
1960-te – Dženeral Mils i Dartmutski koledž su u okviru zajedničkog istraživačkog projekta razvili termine dimenzije i činjenice. 1970-te – Nilsen korporacija i IRI pružaju dimenzione data martove za maloprodaju. 1970-te – Bil Inmon počinje da definiše i diskutuje termin skladište podataka. 1975 – UNIVAC uvodi MAPPER () kao sistem za upravljanje bazama podataka i izveštavanje koji uključuje prvi 4GL na svetu. To je prva platforma dizajnirana za izgradnju informacionih centara (preteča savremene tehnologije skladišta podataka). 1983 – -{Teradata}- uvdi -{DBC/1012}- računarsku bazu podataka specifično dizajniranu za podršku odlučivanja. 1984 – Metafor računarski sistemi, koje su osnovali Dejvid Lidl i Don Masaro, plasira na tržište hardverski/softverski paket i GUI za poslovne korisnike za kreiranje sistema za upravljanje bazama podataka i analitičku obradu. 1985 - Speri korporacija objavljuje članak (Martin Džons i Filip Njuman) o informacionim centrima, u kome oni uvode termin MAPPER skladišta podataka u kontekstu informacionih centara. 1988 – Bari Devlin i Pol Marfi objavljuju članak „Arhitektura poslovnog i informacionog sistema” (), u kome oni uvode termin „poslovnog skladišta podataka”. 1990 – Red Brik Sistemi, preduzeće koje je osnovao Ralf Kimbal, uvodi Red Brik skladište podataka, sistem za upravljanje bazama podataka specifično dizajniran za skladištenje podataka. 1991 – -{Prism Solutions}-, preduzeće koje je osnovao Bil Inmon, uvodi Prism menadžer skladišta podataka, softver za razvoj skladišta podataka. 1992 – Bil Inmon objavljuje knjigu „Izgradnja skladišta podataka” (). 1995 – Institut za skladišta podataka, besprofitna organizacija koja promoviše skladišta podataka, je osnovana. 1996 – Ralf Kimbal objavljuje knjigu „Alat za skladištenje podataka” (). 2000 – Dan Linstedt objavljuje u javnom domenu modelovanje trezora podataka zamišljeno 1990. godine kao alternativa Inmonu i Kimbalu za obezbeđivanje dugoročnog istorijskog skladištenja podataka koji dolaze iz više operacionih sistema, sa naglaskom na praćenju, reviziji i otpornosti na promene modela izvornih podataka. 2012 – Bil Inmon razvija i čini javnom tehnologiju poznatom kao „tekstualna nedvosmislenost”. Tekstualna nedvosmislenost primenjuje kontekst na neobrađeni tekst i preobličava neobrađeni tekst i kontekst u standardni format baze podataka. Jednom kada neobrađeni tekst prođe kroz tekstualno višeznačje, njemu se lako i efikasno može pristupiti i on se može analizirati standardnom tehnologijom poslovne inteligencije. Tekstualno razvrstavanje se ostvaruje primenom tekstualnog ETL-a. Tekstualna nedvosmislenost je korisna gde god se nailazi na neobrađeni tekst, kao što su dokumenti, Hadup, e-pošta i tako dalje.
Reference
Literatura
Davenport, Thomas H. and Harris, Jeanne G. . VDM Verlag
Spoljašnje veze
Bill Inmon Information Management article on the five classes of ODS
Категорија:Управљање подацима Категорија:Управљање информационом технологијом