Узус () је употреба језичких јединица које обично прихватају изворни говорници одређеног језика.
Обична употреба, с једне стране, супротставља се повременој (привременој, индивидуалној, због специфичног контекста) употреби, а са друге стране језичкој норми — књижевна норма.
Узус, уско повезан са језичком нормом, ипак се разликује од њега. Узус се може фиксирати у речницима и затим кодификоване у језичку или књижевну норму. Постоје три степена језичког статуса: узус (дефакто) књижевни узус или норма и jезичка кодификација или државна норма — стандардни језик. Иван Харалмпиев; Лекции по история на българския книжовен език до Възраждането; Теоретични и методологични въпроси; стр. 8; изд. Фабер; Велико Търново.
Види још Диглосија Диграфија Аусбау-парадигма
Референце
Категорија:Социолингвистика