мини|240x240пиксел| Сафо на Лезбос, приказан у 1904. сликом Јохн Виллиам Годвард је термин лезбијка конотацију за еротске жеље између жена. Лезбијска књижевност је поджанр књижевности који се бави лезбијским темама. То укључује поезију, драму, фикцију која се бави лезбијским ликовима и документарну књижевност о лезбијском темама.
Фикција која спада у ову категорију може бити било којег жанра, попут историјске фантастике, научне фантастике, фантастике, хорора и романтике.
Преглед Лезбијска књижевност обухвата радове лезбијских аутора, као и дела лезбијских тема хетеросексуалних аутора. Чак се и дела лезбијских књижевница која се не баве лезбијским темама често сматрају лезбијском књижевношћу. Радови хетеросексуалних писаца који лезбијске теме третирају само успутно, с друге стране, често се не сматрају лезбијском књижевношћу.
Темељно дело лезбијске књижевности је поезија Сапфе. Из разних древних списа, историчари су сазнали да је Сапфо била задужена за подучавање и културно просвећивање групе младих жена. Мало Сапфине поезије је сачувано, али оно што јесте сачувано приказује теме о којима је писала: свакодневни живот жена, њихови односи и ритуали. Усредсредила се на лепоту жене и наглашавала своју љубав према девојкама.
Одређена дела су стекла историјски или уметнички значај, а свет лезбијске фикције и даље расте и мења се како време пролази. Донедавно, савремена лезбијска књижевност била је усредсређена на неколико малих, искључиво лезбијских издавачких кућа, као и на интернет. Међутим, од када је нови миленијум почео, многи лезбијски издавачи су проширили опсег како би укључивало дела транс мушкараца и жена, геј и бисексуалних особа и друга квир дела која нису заступљена у штампи. Уз то, романи са лезбијским темама и ликовима постали су прихваћенији у комерцијалном издаваштву.
Рана књижевност
Средњовековни хришћански мистицизам Европском средњем веку недостајао је специфичан израз за лезбијке, али су средњовековни француски текстови, под утицајем арапске литературе тог доба, садржали књижевне приказе љубави и сексуалне жеље између жена.
Деветнаести век: претече десно|мини|176x176пиксел| Диаристица Анне Листер Почетком 19. века кинеска песникиња В Цао стекла је популарност због својих лезбијских љубавних песама.Meredith Miller, Historical Dictionary of Lesbian Literature, Scarecrow Press, 2006 Њене песме, према песнику Кенету Рекроту, „певале су се широм Кине”.
Иако се лезбијска књижевност још није развила као посебан жанр на енглеском језику у 19. веку, лезбијски писци попут есејиста и натприродне фантастике Вернон Ле садржали су лезбијски субтекст у свом раду као што је Лија, љубавник Ејми Леви, написао љубави песме женама које користе глас хетеросексуалног мушкарца.. Apr 6, 2010 Други су писали, али су своје писање чували у тајности. Почетком 1806. године, енглеска власница земље и планинарка Ане Листер тридесет четири године водила је опсежне дневнике који су укључивали детаље о њеним лезбијским везама и завођењима, а лезбијске секције су биле написане у тајном коду. Дневници су објављени тек 1980-их. Током 2010. године били су основа за телевизијску продукцију ББЦ-ја, Тајни дневници госпођице Ане Листер .
Писац и уредница, Сусан Коппелман саставила је антологију под називом Два пријатеља и друге америчке лезбијске приче из 19. века: Америчке женске списатељице, која укључује приче Констанције Феноморе Вилсон, Оцтаве Тханет, Мари Елеонор Вилкинс Фреман, Кате Шопин и Саре Орне Јевет које су првобитно објављиване у својим периодичним часописима. Од ових прича, које се крећу „од експлицитне до инференцијално лезбијске”, Копелман је рекао, "Препознајем ове приче као приче о женама које воле жене на различите романтичне начине за које се не бисмо морали борити да их дефинишемо да ли говоримо о мушкарцима и женама који се воле ".
Од 1970-их научници лезбијске литературе анализирали су лезбијске односе који не би били етикетирани као такви у деветнаестом веку због различитих концепција интимности и сексуалности. На пример, песма Кристине Росети из 1862. " Гоблин маркет " широко је тумачена као приповест о лезбијству иако се покушава представити као наратив сестринске љубави.. Стипендисти су такође видели лезбијски потенцијал у ликовима као што је Мариан Халцомбе у роману Вилкие Колинс из 1859. Жена у белом. Маријану описују као мужевну и непривлачну, а мотивација током приче је љубав према својој полусестри, Лаура Фаирлие.
Уз то, научници су се укључили у читање романа Шарлоте Бронте, посебно Шерли и Вилет, у којима главне личности жене ступају у блиске или чак опсесивне везе са другим женама. Неки су чак нагађали да је и сама Бронте била заљубљена у своју пријатељицу Елен Нусеи; Вита Саквиле-Вест је слова између два „љубавна писма назвала чистим и једноставним.”Was Charlotte Brontë Gay?
Стипендисти су слично нагађали и о томе да ли је песница из деветнаестог века Емили Дикинсон можда била заљубљена у своју сестру Сусан Гилберт, могућност која подстиче квир читање Дикинсонових многих љубавних песама.
Мајкл Филд био је псеудоним који су користиле две Британке, Катерине Брадли и Едит Купер, које су заједно писале поезију и стихове. Брадли је била Куперова тетка, а њих две су живеле заједно као љубавнице од 1870-их до њихове смрти 1913. и 1914. Њихова поезија је често узимала љубав као тему, а написале су и књигу песама за свог пса, Вим Цхов.Donoghue, Emma. We Are Michael Field. Bello 2014 мини|Илустрација из филма „Кармила”, Јосепха Схеридана Ле Фануа Одређени канонски аутори мушкараца из деветнаестог века такође су у своје дело уградили лезбијске теме. Почетком века Самјуел Тејлор Колриџ објавио је своју недовршену наративну песму "Кристабел". Ученици су интерпретирали интеракције у овој песми између титуларног лика и странца по имену Гералдине као лезбијске импликације. Алгернон Чарлс Свинбурн постао је познат по темама које су сматране скандалозним, укључујући лезбијство и садомазохизам . 1866. објавио је Песме и баладе, које су садржавале песме "Анакториа" и „Саппхицс” које се тичу Лефбоса Саппхо и изричито се баве лезбијским садржајем. Коначно, Хенри Џејмс приказао је брак у Бостону, који се сматра раним обликом лезбијске везе, између феминистичких ликова Оливе Цханцеллор и Верене Тарант у свом роману „Бостонианс” из 1886. године.
Једно од експлицитнијих лезбијских дела из деветнаестог века је готска новела "Цармила", Јосепха Шеридана Ле Фану, која је први пут објављена у серијском облику 1871—72. Сматра се претходница и као инспирација за Стокеровог Дракулу „Кармила” је прича о односу између невине Лауре и вампира Кармиле, којој сиса Лаури крв је јасно повезано са еротским атракцијама Лаури. Ова прича је инспирисала многа друга дела која користе тропе лезбијског вампира.Jones, David J. Sexuality and the Gothic Magic Lantern: Desire, Eroticism and Literary Visibilities from Byron to Bram Stoker. Basingstoke: Palgrave Macmillan 2014 Такође је адаптирана у истоимене веб локације Јутјуб почевши од 2014. године.Pfeiffer, Dean. „'Carmilla': From Web Series to Film, a Review.” University Wire, November 05, 2017, Social Science Premium Collection, https://search.proquest.com/docview/1961623865
Савремена историја
1900—1950: Почеци мини|238x238пиксел| Наталие Барнеи угостила је париски салон почетком 20. века у који су долазили лезбијски писци. мини|233x233пиксел| Роман Радцлиффе Халл из 1928. године „Велл Оф Лонелинесс” наишао је на цензорске проблеме у САД и Енглеској. Први роман на енглеском језику који је препознат као лезбијска тема је Бунар осамљености (1928) Редклиф Хола, који је британски суд сматрао развратним јер је бранио „неприродне праксе између жена”. Књига је била забрањена у Британији деценијама; то је у контексту сличне цензуре љубавнице Лади Цхаттерлеи, која је такође имала тему трансгресивне женске сексуалности, иако хетеросексуалне. У Сједињеним Државама Бунар самоће преживео је правне изазове у Њујорку и Царинском суду САД .
Године 1923. Елса Гидлов, рођена у Енглеској, објавила је први роман отворене лезбијске љубавне поезије у Сједињеним Државама, под називом На сивој нити .
Почетком 20. века, све видљивија лезбијска заједница у Паризу која је била усредсређена на књижевне салоне у којима су се налазиле француске лезбијке, као и емигранти попут Натхалие Барнеи и Гертруде Стеин, који су продуцирали лезбијске тематике на француском и енглеском језику, укључујући ноћно дрво Дјуне Барнес, идила Сапхикуе од Лиане-де-Поуги, поезија Ренее Вивиен, Барнеи сопствених изрекама, поезије и неколико радова Стеин. Радцлиффе Халл је такође провела време у Паризу у Барнеи-овом салону, а по њој је моделирала једног од својих ликова у „Велл оф осамљености” .Nicole G Albert, „De la topographie invisible à l’espace public et littéraire: les lieux de plaisir lesbien dans le Paris de la Belle Époque”.
Јапанска списатељица Нобуко Иосхииа била је важан аутор раних прича 20. века о интензивној романси између младих жена, мада је њено писање прихваћено у маинстреам култури, јер ниједна веза није искоришћена.
Роман Вирџиније Воолф из 1928. године оштроумног песника сакривеног рода који живи вековима, Орландо, за кога се причало да је заснован на њеној љубавници, Вита Сацквилле-Вест, 1970-их је преиспитан као 'субверзивни' лезбијси текст.. Jul 1, 1997
Остали примери лезбијске литературе 1920. године укључују песме Ами Ловелл о њеној партнерки више од једне деценије Ади Двиер Русселл . Ловелл је желео да посвети своје књиге Двиеру који је одбио јер су морали да сакрију природу свог односа осим једног тренутка у књизи која није песничка у којој је Ловелл написао: "АДР-у, ово и све моје књиге. АЛ " Примери ових љубавних песама Двиеру укључују такси, одсутност, Preface reprinted at the author’s website. у врту, Мадону вечерњих цветова, Опал, и Аубаде . Ами је признала Јохну Ливингстону Ловесу да је Двиер била тема њене серије романтичних песама под називом „Две говоре заједно”. Reprinted at thefreelibrary.com. Ловелове песме о Двиеру назване су најексплицитнијом и најелегантнијом лезбијском љубавном поезијом у време између древног Сафоа и песника 1970-их. На жалост, већина примарних романтичних писама комуникације између њих двоје уништена је Ада на Амиин захтев, остављајући много непознатих детаља њиховог заједничког живота.
Већина америчке литературе 1930-их, 40-их и раних 50-их лезбијски живот представљала је као трагедију, завршавајући или самоубиством лезбијског карактера или њеним преображајем у хетеросексуалност.. OutHistory (2010-09-26) Ово је било потребно како власти нису прогласиле литературу непристојном. На пример, Камени зид, лезбијска аутобиографија са несрећним завршетком, објављена је 1930. под псеудонимом Марија Цасал. Била је то једна од првих лезбијских аутобиографија. Још 1939. године, Францес В. Руммелл, васпитачица и учитељица француског језика на Степхенс Цоллегеу, објавила је прву изричито лезбијску аутобиографију у којој се две жене сретно завршавају заједно, под називом Diana, A Strange Autobiography .. PBS Ова аутобиографија објављена је уз напомену која каже: „Издавачи желе да изричито схвате да је ово истинита прича, прва такве врсте икада понуђена широј јавности”. Међутим, књижевни критичари аутобиографију су од тада назвали „измишљеном”.
Једини роман Џејн Боулс, Две озбиљне даме, објављен 1943. године, испричао је причу о романси између жене више класе и проститутке у рушном панамском лучком граду.
1950—1970: Целулозна фикција и шире мини|252x252пиксел| Лезбијска пулпна фикција, попут Спринг Фире Вин-а Пацкера (Маријане Меакер 1952) била је популарна током 50-их и 60-их.