Тројезична јерес је јерес, односно погрешно учење које су током старије историје заступали поједини хришћански теолози и црквени великодостојници, који су сматрали да би Свето Писмо и хришћанска литургија требало да постоје само на три "света" језика (хебрејски, грчки, латински), чиме је спречавано и сузбијано превођење библијских и литургијских дела на разне народне језике, уз истовремено сузбијање вршења литургије на народним језицима.
Иступајући против "тројезичника", свети Ћирило Солунски је 867. године у Венецији одржао Беседу на три света језика, упрену против латинског свештенства, које је подржавало став о искључивој употреби три "света језика" хришћанства (хебрејски, латински и грчки). Римски папа Стефан V је 885. године иступио против словенске литургије, подржавши примат латинског богослужења међу Словенима (папска була: Quia te zelo fidei). Петочисленици су у својим делима право Славена да имају Свето Писмо на свом језику.буг. из ПРОСТРАННО ЖИТИЕ НА КИРИЛ Живот на нашия блажен учител Константин Философ, първия наставник на славянския народ. Във Венеция: прение с триезичниците.
Види jош INRI Златно доба бугарске културе Ремско јеванђеље Мартин Лутер Протестантска реформација Јозеф Добровски Макс Фасмер
Референце
Категорија:Јереси Категорија:Ћирило и Методије Категорија:Ћирилометодијевске студије