Оливер Рид

Роберт Оливер Рид (Лондон, 13. фебруар 1938 — Велета 2. мај 1999) био је енглески глумац познат по мачо имиџу и порочном начину живота. Запажене улоге остварио је у филмовима The Trap (1966), у Оскаром награђеном мјузиклу Оливер! (1968) гдје је тумачио улогу Билија Сајкса, Заљубљене жене (1969), Ханибал Брукс (1969), Ђаволи (1971), као Атос у филму Три мускетара (1973), Томи (1975), Лав из пустиње (1981), Castaway (1986), Авантуре Барона Михаузена (1988), Смијешне кости (1995) и Гладијатора (2000).

За улогу Антонија Проксима, старог, грубог тренера гладијатора у филму Ридлија Скота Гладијатор (2000) постхумно је номинован за награду БАФТА за најбољег глумца у споредној улози. На врхунцу каријере, 1971. Британци су га изабрали за пету најпопуларнију звијезду на кино-благајнама. Ридов проблем са алкохолом је био познат и широј јавности. Познато је његово пријатељство с Китом Муном из групе Ху, с којим је имао "алкохолне маратоне" због којих су их продуценти мјузикла "Томи" морали држати у различитим хотелима како се не би опијали и упропастили снимање.

Детињство и младост Рид је рођен у Вимблдону, Лондон Од Оца Питра Рида, спортског новинара и мајке Марсије.

Био је нећак филмског режисера филма Карол Рида и унук агента за глумце сер Herbert Beerbohm Tree и његове љубавнице, Беатрис Меј Пинеј(која је касније преузела презиме Рид),http://archive.spectator.co.uk/article/12th-may-1979/19/mummer-and-daddy она је била "једина особа која је разумјела, слушала, охрабривала и љубила Оливера". Рид је тврдио да је потомак Петра Великог, цара Русије. Похађао је 14 школа, Његов брат Симон Рид је спортски новинар и ради за британски Еуроспорт.

"Мој отац је мислио да сам само лијен", рекао је Рид касније. "Мислио је да сам јарац."OLIVER REED: ONE AMONG MANY PRETENDERS Luaine Lee, Knight. Chicago Tribune 23 Oct 1987: R.

Рид је радио као боксер, избацивач, таксиста и носач у болници. Обавезни војни рок одслужио је у Медицинском корпусу Краљевске војске. "Војска је помогла", говорио је касније. "Препознао сам да и већина других људи глуми. Био сам у мирнодопској војсци, а сви су нам причали о рату."OLIVER REED: ONE AMONG MANY PRETENDERS Luaine Lee, Knight. Chicago Tribune 23 Oct 1987: R.

Каријера

Рани период Након изласка из војске, Рид је започео глумачку каријеру као статиста у филмовима. Као непотписан појавио се у филму Нормана Виздома, "Квадратна пјега" (1958). Некредитовани телевизијски наступи обухватали су епизоде ​​"Невидљивог човјека" (1958), "Четири праведна мушкарца" (1959) и "Трећег човека". Појавио се у документарцу "Здраво Лондон" (1958).

Преломна тачка била је његова улога Ричарда од Глостера у 6-дијелној ББЦ телевизијској серији "The Golden Spur" (1959). Ипак то му није одмах помогло у каријери па је непотписан глумио у филмовима "Капетанов сто" (1959), "Уз и низ степенице" (1959), режија Ралф Томас, "Живот је циркус" (1960), "Љута тишина" (1960), "Лига џентлмена"(1960) и "Beat Girl" (1960). Играо је избацивача у филму "Два лица доктора Џекила" (1960) за "Хамер филм продукција" са којим ће се повезати; директор је био Теренс Фишер.

Рид је глумио и Виздомовом филму, "The Bulldog Breed" (1960), гдје је играо вођу банде Теди бојс која је грубо гледала Виздома у кину. Прву значајнију улогу добио је у филму "Мач Шервудске шуме" (1960), поново у режији Фишера. Затим се вратио се малим улогама. Глумио је у комедији Терија Томаса "Његово и њезино" (1961), "Нема љубави за Џонија" (1961) и "The Rebel" (1961) са Тони Хенкок.

Водећи човјек Ридова прва главна улога догодила се када га је Хамер филм поставио као централног лика у филму "Проклетство вукодлака" (1961) у режији Теренса Фишера. Хамер филмсу се допадао Рид и ускоро је услиједила солидна споредна улога у филму "Пирати Крваве ријеке" (1962) у режији Џона Гилинга; "Капетан Клег" (1962), кријумчарска прича са Питер Кушингом; "Проклети" (1963), научнофантастични филм; "Параноик" (1963), психолошки трилер режисера Фредија Френциса; и "Црвена оштрица" (1963); За то време појављивао се у неким филмовима ITV Playhouse productions, „Murder in Shorthand“ (1962) и „Други кувар“ (1962), а појавио се и као гост у епизоди "The Saint." Такође је имао главну улогу у хорору, који није био у продукцији Хамер филма, у који није био Хаммер, "The Party's Over" (направљен 1963, објављен 1965), у режији Гај Хамилтона.

Мајкл Винер и Кен Расел У првом од шест филмова које је режирао Мајкл Винер глумио је 1964. Био је то филм "Систем". Филм је гледао Кен Расел који је након тога ангажовао Рида у главној улози у филму "The Debussy Film" (1965), телевизијске биографије Клод Дебисија.Oliver Burns--at the Stake and at Film Critics Kramer, Carol. Chicago Tribune 22 Aug 1971: e3. Рид је касније истицао да је то било пресудно за његову каријеру, јер "то је био први пут да сам срео Кена Расела и то је био први пут након што ми је лице исјечено у тучи да ме је неко запослио. Сви су мислили да сам богаљ."OLIVER REED: ONE AMONG MANY PRETENDERS Luaine Lee, Knight. Chicago Tribune 23 Oct 1987: R. То је уједно и први пут да се одвојио од улога негативаца. "До тада су мислили да сам неолитски отпад," говорио је Рид.'The Jokers' Wild With Oliver Reed Marks, Sally K. Los Angeles Times 4 Aug 1967: d11. Увијек је истицао да су га Хамер филмови покренули, да му је Мајкл Винер био хљеб, а да му је Кен Расел поклонио његову (мисли се на Рида) умјетност. Био је наратор у Раселовом филму "Увијек у недјељу" (1965). У Хамер филмс Рид се вратио са филмом "Кандахарски пљачкаш" (1965), глумивши Индијца. Касније је говорио да је то био најгори филм који је снимио за Хамер.

Као гост се појавио у серијама "It's Cold Outside" и "Војни суд", потоњу је режирао Сет Холт. Сталну улогу имао је у серији "R3" (1965). Такође тумачио је главну улогу у филму британско-канадске копродукције - "Замка" (1966) заједно са Rita Tushingham. Каријера му је кренула узлазном путањом након његове улоге у популарној комедији "The Jokers" (1966), његовом другом филму који је урадио са Винером, глумивши заједно са Michael Crawford. Након улоге у хорору "The Shuttered Room" (1967) снима и трећи филм са Винером, "I'll Never Forget What's'isname" (1967), глумећи заједно са Орсоном Велсом. Своју сарадњу са Раселом наставио је у филму "Dante's Inferno" (1968), играјући Дантеа Габријела Росетија.

Оливер! и звијезда Рид је постао глумачка звијезда глумећи Била Сајкса у мјузиклу "Оливер!" (1968), заједно са Роном Мудијем, Shani Wallis, Марком Лестером, Џек Вајлдом и Harry Secombe, у екранизацији Ридовог ујака Карол Рида. Био је то велики филмски хит, а Ридов интерпретација је била изузетна и хваљена.

Након тога глумио је у црној комедији "Биро за атентате д.о.о." (1969) са Дајаном Риг и Телијем Саваласом, у режији Базила Дирдена; и у ратном филму Мајкла Винера, "Ханибал Брукс" (1969). Успјешнији од било ког другог, био је његов четврти филм који је снимио сарађујући са Раселом. Била је то филмска адаптација књиге "Заљубљене жене" (1969), у којој се наг хрвао испред камина са Аланом Бејтсом. Interstate Theatres му је 1969. додијелио награду "Међународна звијезда године".Oliver Reed Honored by Interstate Theaters Los Angeles Times 27. 6. 1969: d15.

У еротској комедији "Take a Girl Like You" (1970) засновану на роману Кингслија Амиша глумио је са Хајли Милс; да би ускоро услиједио и трилер "The Lady in the Car with Glasses and a Gun" (1970) у режији Анатолија Литвака. Наредне године Рид се појављује у контроверзном филму "Ђавољи " (1971) (У СФРЈ приказиван као "Демони"), са Ванесом Редгрејв. И овај филм је режирао Расел.

Постојала је могућност да Рид буде изабран за улогу Џејмс Бонда. Наиме, 1969. продуценти франшизе Алберт Броколи и Хари Салтзман тражили су замјену за Шон Конерија, и Рид (који је у то вријеме глумио сналажљивог убицу у филму "Биро за атентате д.о.о.") спомињао се могући избор за ту улогу, а Тимоти Далтон и Роџер Мур као остали избори. Без обзира на разлог, Рид никада није играо Бонда. Након његове смрти, Гардиан Анлимитед је одлуку о избору глумца назвао "једном од великих пропуштених прилика послијератне британске филмске историје".

Урадио је низ акционих филмова: "Ловачка дружина" (1971), вестерн сниман у Шпанији са Џин Хекманом; "Лака мета" (1972), гангстерски филм; и "Z. P. G" (1972), научнофантастични филм са Geraldine Chaplin. У марту 1971. најавио је снимање филма "Понуда" који је требало да ко-ауторизује и продуцира, али тај филм никад није снимљен.Reed's Formula for Success Murphy, Mary B. Los Angeles Times 27 Mar 1971: a9. Снимио је и "Троструки одјек" (1972) у режији Michael Apted, заједно са Глендом Џексон.

Појавио се и у италијанским филмовима: "Прљави викенд" (1973), са Марчелом Мастројанијем; "Једно руско љето" (1973) са Клаудијом Кардинале; и "Револвер" (1973). Велики успјех остварио је у филмовима "Три мускетара" (1973) и "Четири мускетара" (1974) као Атос. Неакредитовани дио имао је у Раселовом филму "Малер"(1974), који је говорио о животу аустријског композитора Густава Малера. Главне улоге тумачио је у филмовима "Плава крв" (1973) и "And Then There Were None" (1974), чији је продуцент био Harry Alan Towers.

Наредни пројекат са Кеном Раселом био је "Томи", гдје је играо Томијевог окрутног очуха. Филм је заснован на концептуалном албуму Томи групе Ху из 1969. Водећу улогу у филму имао је пјевач групе Ху, Роџер Далтри. "Флеш ројал" (1975) у којем је глумио Ото фон Бизмарка, га је поново спојио са Ричардом Лестером и Џорџом Макдоналдом Фрејзером са којима је сарађивао у филму "Три мускетара". Имао је улогу и у Раселовој "Листоманији" (1975).

Појавио се у филму "The New Spartans" (1975), а затим је глумио заједно са Карен Блек, Бети Дејвис и Burgess Meredith у Дан Картисовом хорор филму "Burnt Offerings" (1976). Појавио се у "The Sell Out"(1976)и "The Great Scout & Cathouse Thursday" (1976) са Ли Марвином.

Након Assault in Paradise (1977)) снимио је филм "Crossed Swords" базиран на књизи Марк Твена "Краљевић и просјак" (1977), у улози сер Мајлеса Хендона, заједно са Ракел Велч и Марк Лестером.

Рид је урадио "Tomorrow Never Comes" (1978) за Питера Колинса и "The Big Sleep" (1978) са Винером. Он и Џексон поново сарађују у "The Class of Miss MacMichael" (1978), а затим је у Канади снимио филм "The Mad Trapper" који је остао недовршен. Жанру хорора вратио се 1979. као др Хал Раглан у филму Дејвид Кроненберга - "The Brood". Деценију је завршио са комедијом "Додир сунца" (1979).

`80-те и `90-те