Лов у Босни ( — дословно се може превести као „ловачка забава” или „ловачки одред”) амерички је акциони трилер (са елементима црног хумора и сатире) из 2007. године. Главне улоге су Ричард Гир, Теренс Хауард, Дајана Кругер, Џеси Ајзенберг и Љубомир Керекеш. Радни наслов филма је био Пролећни распуст у Босни (), а промењен је током постпродукције у тренутни.
Светска премијера филма је била 3. септембра 2007. године на 64. Венецијанском интернационалном филмском фестивалу. Филм је био велико комерцијално разочарење на домаћем тржишту, уз зараду од само 969.869 $ у америчким биоскопима.
Радња Након година проведених пратећи оружане сукобе један за другим, амерички ратни репортер Сајмон Хант (Гир) долази у Босну и Херцеговину почетком 1994. ради извештавања о Рату у БиХ. Упоредо с послом, остварио се и на љубавном плану: ушао је у везу са Муслиманком Мардом (Крепела), која је с њим затруднила. Међутим, у поодмаклом стадијуму трудноће њу су убиле српске снаге при заузимању села Поље у које се претходно вратила. Пошто је нашао леш, Сајмон је постао жељан освете политичком вођи Срба из БиХ — Драгославу Богдановићу, познатом као „Лисац” (Керекеш).
Извештавајући о том догађају касније истог дана укључењем уживо на телевизију за коју ради, Сајмон се разбесни након изјаве ТВ водитеља Френклина Хариса (Бролин) како је српски напад можда био реакција на муслиманску провокацију. Резултат његовог упропашћавања преноса уживо је губитак посла и силазна путања новинарске каријере. Док се професионални утицај Сајмона смањује, супротно се дешава с његовим дугогодишњим камерманом Даком (Хауард). Дак добија лакши посао за телевизију, а Ханта шаљу из једног у други рат; ради као фриленсер, у покушају да се врати на неку од америчких ТВ мрежа.
У јесен 2000, Дак, сада професионалац, путује за Сарајево да би направио ТВ извештај са Харисом о петој годишњици потписивања Дејтонског споразума. Дошао је са младим новинаром који је завршио студије на Харварду и који је син потпредседника телевизије, Бенџамином (Ајзенберг). Дак се сусреће са својим старим другом Сајмоном. Некада звезда америчког ТВ извештавања, Сајмон је до дана-данашњег постао очајни циник приморан на стварање фриленс извештаја за слабо финансиране прилоге у државама попут Јамајке или Пољске.
Све време Сајмон тражи довољно велику причу која би га вратила на стазе старе славе. Говори Даку да је, преко извора, лоцирао Богдановића за којим је расписана потерница због оптужнице за ратне злочине, а награда за привођење је 5 милиона долара. Сајмонова прича је да само жели интервју са бегунцем. Лисац наводно живи у селу Челебићи у Републици Српској, близу границе с Црном Гором. Многе приче круже о њему, а једна од њих је да воли да иде у лов на лисице (по чему је и добио надимак), као и да је главни у његовом обезбеђењу психопата Срђан (Костић) који на челу има истетовирано ћирилицом да је „умро пре рођења”.
Уверен Сајмоновом аргументацијом, Дак пристаје да снима интервју, а прикључује им се и Бенџамин. На путу, Сајмон признаје да је његов стварни план да ухвати Лисца како би се дочепао награде — за шта Дак и Бенџамин сматрају да је сулудо. Док се сусрећу са разним људима, групу прозивају ударним одредом Ције; међу онима који овако мисле је полиција УН и сами Срби. Борис (Иванир), командир локалних јединица УН, организује им састанак са Српкињом Мирјаном (Кругер), која каже да је и даље у контакту са Лишчевим главним чуваром Срђаном са којим је била у романтичној вези, као и да жели да се освети Лисцу због смрти оца и преузимања породичне фирме. Током разговора с њом Бенџамин потенцира да су агенти Ције како би пристала да сарађује.
Сајмон, Дак и Бенџамин су упали у заседу Лишчевих чувара, а потом су одведени у кућу где треба да буду смакнути. Срђан се, машући својом секиром, припрема да убије тројку. У последњем моменту се појављује тим атентатора Ције на Борисову дојаву, убија Срђана и спасава новинаре, али Лисац бежи. Новинари у разговору са главним агентом Ције изражавају сумњу да постоје људи, чак и у међународној заједници, којима није у циљу да се Лисац нађе пред судом.
Главни оперативац Ције наређује новинарима да се укрцају на авион који лети у САД, али они беже да испуне своју мисију. Ухватили су Лисца док је био у лову, са једним од својих чувара. Потом су га пустили везаних руку у повратничко муслиманско село Поље, где у последњим кадровима бежи од сељана који су га појурили након препознавања.
Постава
| Ричард Гир || Сајмон Хант |- | Теренс Хауард || Дак |- | Џејмс Бролин || Френклин Харис |- | Џеси Ајзенберг || Бенџамин Страус |- | Љубомир Керекеш || др Драгослав Богдановић „Лисац” |- | Кристина Крепела || Марда |- | Дајана Кругер || Мирјана |- | Марк Иванир || Борис, командир локалног УН-а |- | Александра Грдић || девојка из поткровља Трајбеке |- | Здравко Кочевар || Саша |- | Снежана Марковић || Уна |- | Горан Костић || Срђан, главни чувар Лисца |- | Р. Махалакшми Девараџ || Миријам |- | Џој Брајант || Дакова девојка |- | Дамир Шабан || Герт |- | Нитин Ганатра || Екнат Барвани, индијски официр УН-а |- | Дилан Бејкер || човек из Ције
Чланак Есквајера Трејлер за филм Лов у Босни са радњом смештеном у БиХ наводи да је филм „заснован на истинитој причи”. Филм је, тачније, веома слабо заснован на догађајима представљеним у чланку часописа Есквајер, америчког новинара Скота Андерсона. Објављен у октобру 2000. под насловом „Шта сам радио за свој летњи одмор” (), чланак говори о групи пет западњачких ратних репортера који су се поново окупили у Сарајеву током априла 2000. и, уз неколико пића у локалном бару једне вечери лабаво одлучили да покушају да ухвате оптуженог ратног злочинца и бегунца Радована Караџића. Поред Андерсона, групу је чинило још двоје Американаца, Себастијан Јунгер и Џон Фок, као и Холанђанин и Филип Депрез из Белгије. Осим алкохола, полазна тачка за њихов „лов” био је чланак у локалним предоминантно муслиманским новинама , које су познате по сензационалистичком извештавању и објави да је Караџић, поред својих добро наоружаних чувара, виђен у селу Челебићи у Републици Српској.
Пре него што су отишли у Челебиће, група пет новинара прво је дошла у оближњи град Фочу, где су се посаветовали са локално стационираним особљем УН. Ускоро су запали за око лоше обавештеном локалном званичнику УН из Украјине, који је постао уверен да су они екипа на тајном задатку послата да пресретне Караџића; одлучио је да им помогне стављајући их у контакт са високо рангираним полицијским службеником српске тајне службе. Новинари су одлучили да прихвате понуду и када су се вратили из оскудне посете Челебићима, уговорили су састанак са српским полицајцем, који је такође био уверен да је у питању Цијин тим за прикривене операције (). Он је тврдио да зна приватно шта и где Караџић ради, а заузврат што би га одао тражио је амерички пасош за себе, своју супругу и њихових четворо деце, као и део награде.
Иако нису уопште били уверени искреношћу нити украјинског званичника УН нити српског полицајца, новинари су одлучили да оду корак даље, тако покрећући ланац догађаја који је на крају довео до тога да се локални званичници НАТО, Америчка амбасада у Сарајеву, па чак и највиши амерички безбедносни прекоокеански званичници, укључе у случај.
Закључак Скота Андерсона на крају чланка био је да су УН и НАТО имали мало интересовања у проналазак Караџића, али су чак и активно саботирали било какве могуће покушаје хапшења унутар својих овлашћења.
Када је откривен, Караџић је био маскиран и сам.
Јунгер, Фок, Дорнбос и Депрез имају камео улоге у филму као неименовани новинари, Дакови познаници са којима се у ресторану сусреће на пићу при повратку у Сарајево, док се у позадини чује песма Пусти, пусти моду од Здравка Чолића.
Пријем Америка Критичка реакција је била помешана. Филмски критички сајт Rotten Tomatoes дао је рејтинг 54% („труо”), на основу 92 рецензије (септембар 2019). Агрегирани консензус каже: „Лов у Босни је тонално чудан: помера се из црне сатире до озбиљног политичког трилера што ствара неуједначен филм, упркос најбољим напорима од протагониста.”
Сајт Metacritic показао је рејтинг 54 од 100, квалификујући филм оценом „просечне или помешане критике”, на основу 22 рецензије. Њујорк тајмсов рецензент Манола Даргис назвала филм неуспешном, неисправном потенцијалном сатиром.” Овен Глајберман из Ентертејнмент виклија изјавио је, с друге стране: „Оно што Лов у Босни чини оригиналном, гонзо посластицом је начин на који Шепард представља тон филма негде између истраживачке опасности која диже косу на глави и директне раздраганости из Хоуп/Крозбијевог филма.”</blockquote> Елвис Д’Силва из Редиф Индије, у свом чланку „Неуспела забава” (), довео је у питање колико филм одражава реалност Рата у БиХ.
Ричард Гир је промовисао Лов у Босни гостовањима у вечерњим ток-шоу емисијама Дејвид Летермана () и Конан О’Брајена (). И поред тога, испоставило се да је филм комерцијално разочарење на домаћем тржишту, уз зараду од само 969.869 долара у америчким биоскопима. Почетак приказивања је био слаб, само четири биоскопа у Њујорку и Лос Анђелесу (7. септембар 2007). Постепено је приказивање проширено у друге делове САД (током уследелих недеља), прво на 40 а онда 329 биоскопа. Биоскопско приказивање у САД је завршено око шест недеља након премијере.
Европа Готово у исто време када и у САД, Лов у Босни је имао и премијеру у Турској (14. септембар 2007). У овој земљи је објављен под насловом (Ловачка забава), а током прва два месеца приказивања у биоскопима донео је зараду од 424.048 долара.
Следило је приказивање у Немачкој (29. новембар 2007), где је филм изашао под насловом (Hunting Party: Када ловац постане ловина) и у биоскопима донео зараду од 203.705 долара у само месец дана.
Дана 29. новембра 2007, филм је такође изашао у Хрватској. Излазак у овој земљи је нарочито значајан јер је већи део филма сниман тамо, а једина два нехоливудска глумца међу битним улогама у филму су Хрвати Кристина Крепела и Љубомир Керекеш. Међутим, филм је добио углавном млаке критике хрватских медија. Јутарњи лист, преко критике филмског критичара Ненада Полимца окарактерисао је антагонисту Лисца као стереотипског холивудског негативца, сугеришући да би крајњи резултат био чак много бољи да је филм снимљен од речи до речи према оригиналном чланку Андерсона без примене холивудске школе. Додатно, Полимац жали за данима када су тамо снимани „престижни филмови” попут Виолинисте на крову и Софијиног избора. Филм није прошао ништа боље ни у хрватском сајберпростору, јер Бошко Пицула из Film.hr каже: „упркос глаткој радњи, заокруженим ликовима, похвалним покушајима да се достигне врлина искрености и добродошлом флертовању са апсурдом, Лов у Босни не успева све то да склопи у једну логичку целину.” Критичар сајта Film-Mag.net Роберт Јукић филм у целини види као „интересантно замишљен, али лоше остварен”. Нема података о заради у Хрватској.