Ритик Рошан (Бомбај, 10. јануар 1974) индијски је глумац који се појављује у боливудским филмовима. Тумачио је велики број различитих улога и познат је по својим плесним вештинама. Један је од најплаћенијих глумаца у Индији, а освојио је и велики број награда, укључујући шест Филмферових награда, четири за најбољег глумца и по једну за најбољи деби и за најбољег глумца по избору критичара. Од 2012. године, он се појавио на листи Форбс Индија 100 познатих личности захваљујући својим приходима и популарности.
Рошан је често сарађивао са својим оцем, Рашидом. Имао је кратка појављивања као дете у неколико филмова током 1980-их и касније радио као помоћник режисера на четири очева филма. Своју прву главну улогу имао је у комерцијално успешном филму Kaho Naa... Pyaar Hai (2000), за коју је освојио неколико награда. Улоге у терористичкој драми Fiza из 2000. године и мелодрами Kabhi Khushi Kabhie Gham... из 2001. године учврстиле су његову репутацију, али су биле праћене са неколико лоше критички оцењених филмова.
Научнофантастични филм Koi... Mil Gaya из 2003. године, за који је Рошан освојио две Филмферове награде, био је преломна тачка у његовој каријери; он се такође појавио у наставцима овог филма: Krrish (2006) и Krrish 3 (2013). Добио је похвале критике за тумачење лопова у авантуристичком филму Dhoom 2 из 2006. године, затим тумачећи могулског цара Акбара историјској романси Jodhaa Akbar из 2008. године, као и за улогу квадриплегичара у драми из 2010. године под називом Guzaarish. Играо је главну улогу у филму из 2011. године под називом Zindagi Na Milegi Dobara, затим у филму Agneepath (2012), потом у акционој комедији из 2014. године Bang Bang!, која представља његов филм са највише зараде, као и у биографском филму Super 30 из 2019. године.
Рошан је такође глумио у представама и дебитовао на телевизији у серији Just Dance (2011). Као судија у потоњем, он је постао најплаћенија филмска звезда на индијској телевизијској сцени. Укључен је у низ хуманитарних акција, подржава неколико брендова и производа, а лансирао је и сопствену линију одеће. Рошан је четрнаест година био у браку са Сузан Кан, са којом има двоје деце.
Биографија
Детињство и младост Рошан је рођен 10. јануара 1974. године у Бомбају као дете породице из Панџабија истакнуте у Боливуду. Његов отац, филмски режисер Ракеш Рошан, син је музичког продуцента Рошанлала Награта; а Рошанова мајка, Пинки, ћерка је продуцента и режисера Џ. Ома Пракаша. Његов стриц, Раџеш, музички је композитор. Рошан има старију сестру, Сунаину, а похађао је Шкотску школу у Бомбају. Преко бабе по оцу, Рошан има бенгалско порекло. Иако Рошан практикује хиндуизам, он наводи: „Ја нисам религиозан. Не посећујем храмове. Али надам се да постоји супермоћ.”
мини|upright=1.1|лево|Ритик Рошан на слици заједно са својим оцем Ракешом на Филмском фестивалу у Јаграну 2014. године|alt=Ритик Рошан на слици са својим оцем, Ракешом Рошаном. Рошан се као дете осећао изолованим; рођен је са додатним палцем прилепљеним за његов палац на десној руци, што је довело до тога да га неки од пријатеља у школи избегавају. Муцао је од своје шесте године, што је такође изазвало проблеме у школи, па је измишљао повреде и болести како би избегао усмене тестове. Ипак, свакодневно је ишао на терапију говора тако да се стање временом побољшало.
Рошанов деда, Пракаш, први пут га је довео на снимање када је имао шест година и када је Рошан за потребе филма Aasha (1980) играо у песми Џитендре, а за шта му је Пракаш платио 100. Рошан је имао непризната појављивања у већем броју породичних филмова, укључујући и онај који је његов отац режирао — Aap Ke Deewane (1980). У Пракашовом филму Aas Paas (1981), он се појавио у песми Shehar Main Charcha Hai. Једина улога током тог периода у којој је имао део у ком је говорио јесте она када је имао 12 година; тумачио је Говинду, усвојеног сина главног лика, у Пракашовом филму Bhagwaan Dada (1986). Рошан је одлучио да жели да постане фул-тајм глумац, али је његов отац инсистирао да се Рошан фокусира на студије. У раним двадесетим годинама, дијагностикована му је сколиоза што га је спречило да настави да плеше и изводи акробације. У почетку разочаран, он је на крају ипак одлучио да постане глумац. Отприлике годину дана након дијагнозе, ухватила га је киша док је шетао на плажи, те је почео да џогира. Када је видео да не осећа болове, убрзао је темпо и није осетио никакво погоршање стања. Рошан овај дан сматра као „прекретницу [свог] живота”.
Рошан је похађао Сиденхем колеџ, где је учествовао у музичким и плесним фестивалима док је студирао, а дипломирао је у области трговине. Рошан је свом оцу помагао као асистент режисера на четири филма — Khudgarz (1987), King Uncle (1993), Karan Arjun (1995) и Koyla (1997) — док је у исто време брисао подове и правио чај за филмску поставу. Након завршетка смене, Рошан би имитирао сцене које је снимао Ша Рук Кан у филму Koyla и снимао самог себе како би просудио о свом глумачком таленту. Док је помагао свом оцу, похађао је часове глуме код Кишора Намита Капура.
Каријера
2000–2003: Деби, успех и стагнирање Првобитно је планирано да Рошан дебитује на екрану као главни глумац насупрот Преити Зинте у отказаном филму Шекара Капура под називом Tara Rum Pum Pum. Уместо тога, он је глумио у романтичној драми свог оца Kaho Naa... Pyaar Hai (2000) насупрот још једног дебитанта, Амише Пател. Рошан је играо дуалну улогу: тумачио је Рохита, амбициозног певача свирепо убијеног након што је био сведок убиства, а тумачио је и Раџа, Индијца који се заљубљује у лик кога тумачи Пателова. Како би се припремио за улогу, он је тренирао са глумцем Салманом Каном да би се припремио физички, а радио је и на побољшању своје дикције и узимао часове глуме, певања, плесања, мачевања и јахања. са глобалним приходима од , филм Kaho Naa... Pyaar Hai је постао индијски филм са највише зараде у 2000. години. Његов наступ био је хваљен од стране критик; Сугу Канчана из Rediff.com написао је да је Рошан „добар. Лакоћа и стил којим он плеше, исказује емоције, и бори се просто натерају човека да заборави да је ово његов деби филм... Чини се да је он перспективнији од свих недавних синова познатих звезда са којима смо се у скорије време сусрели.” For the role, Roshan received Best Male Debut and Best Actor Awards at the annual Filmfare Awards, IIFA Awards, and Zee Cine Awards. Он је био први глумац који је освојио обе Филмферове награде у истој години — и за најбољи мушки деби и за најбољег глумца. Филм је помогао Рошану да брзо постане истакнути боливудски глумац. Глумцу је живот постао тежи након овог успеха преко ноћи, посебно када је реч о времену које му је глума одузимала.
У свом другом филмском издању, крими драми Калида Мухамеда под називом Fiza, Рошан је играо Амана, невиног муслиманског дечака који постаје терориста након немира у Бомбају 1992–93. године. Roshan appeared in the film to expand his horizons as an actor. Са Каризмом Капур и Џајом Бачаном у главним улогама, филм Fiza је био солидно комерцијално успешан, а Рошан је за свој наступ освојио другу номинацију за најбољег глумца на церемонији доделе Филмферових награда. Таран Адарш из Боливуд Хунгаме хвалио је Рошана као главни адут филма, похваливши његов „говор тела, његову дикцију, експресију [и] свеукупну личност”. Рошан се потом појавио у акционој драми Видуа Винода Чопре под називом Mission Kashmir (2000) заједно са Сањом Дут, Преити Зинтом, и Џеки Шроф. Са радњом постављеном у долини Кашмир током Индо-пакистанских конфликта, филм обрађује теме попут тероризма и криминала и био је комерцијално успешан. Рошан је био привучен овом захтевном улогом младог човека трауматизованог открићем да је његов старатељ био заправо одговоран за смрт целе његове биолошке породице. Према Адаршовом мишљењу, Рошан „осветљава филм својим привлачним присуством. Његов говор тела, заједно са гестикулацијом, сигурно ће код публике изазвати одушевљење.”
мини|upright=0.9|лево|Рошан на догађају поводом филма Kabhi Khushi Kabhie Gham... (2001) — његов дотад комерцијално најуспешнији филм|alt=Слика Ритика Рошана из 2001. године. Године 2001, Рошан се појавио у два филма, први режисера Субаша Гаија под називом Yaadein — романтична комедија која га је спојила са Карином Капур и поново сјединила са Шрофом. Иако се доста очекивало од њега, филм Yaadein је прошао доста лоше код критике; у часопису Хиндуу, Зија Ус Салам критиковала је режисера због тога што се ослањао на Рошанов комерцијални успех и изглед. Рошан је потом имао споредну улогу у филму Карана Џохара, мелодрами под насловом Kabhi Khushi Kabhie Gham... и то заједно са Амитавом Бачаном, Џајом Бачаном, Ша Рук Каном, Кајолом и Карином Капур. Након што је Џохар погледао последње измене пре објављивања филма Kaho Naa... Pyaar Hai, одлучио је да на кастинг позове Рошана за улогу Роана Рајчарда — млађег сина лика кога је Бачан тумачио и који планира да га споји са његовим усвојеним сином (тумачи га Кан). Филм Kabhi Khushi Kabhie Gham... завршио је као други комерцијално најуспешнији индијски филм те године, а такође и као један од најуспешнијих боливудских филмова на иностраном тржишту, зарадивши преко у свету. Пишући за Rediff.com, Анџум Ен описује Рошана као „изненадног крадљивца сцене”, хвалећи га да се добро држао поред већ етаблираних глумаца. Рошан је за ову своју улогу номинован за Филмферову награду за најбољег споредног глумца.
У романси из 2002. године Викрама Бата под насловом Aap Mujhe Achche Lagne Lage, Рошан се поново срео на филму са Амишом Пател, али филм је комерцијално био неуспешан, као и романса Арџуна Саблока Na Tum Jaano Na Hum из исте године. Рошанова последња филмска улога те године била је у режији Јаша Раџа, и то у високобуџетном филму Mujhse Dosti Karoge!, заједно са Ранијем Мукерџијем и Карином Капур. Ова романтична драма је нашироко промовисана пре свог изласка и зарадила је доста новца у свету, али у Индији није добро прошла. У још једном комерцијално неуспешном издању, филму Main Prem Ki Diwani Hoon Сураја Барјајтје, Рошан је глумио заједно са Карином Капур по четврти пут, као и са Абишеком Бачаном. Штампа је Рошана назвала „понијем који уме да изведе само један трик” и сматрала да неуспех ових филмова треба да Рошану покаже да би требало да заврши своју каријеру.
2003–2008: Овижвљавање и успех овенчан наградама Рошанова каријера почела је да се враћа набоље са улогом у филму Koi... Mil Gaya (2003). Филм, који је режирао и продуцирао његов отац, ставља у центар лика Роита Меру, младог човека ометеног у развоју, који ступа у контакт са ванземаљцем — улога која је од Рошана захтевала да добије готово 8 килограма. Рошан се радо сећа овог искуства: „Могао сам [поново] да живим своје детињство. Могао сам да једем чоколадица колико год желим. Постао сам беба и сви су се бринули о мени.” У књизи Film Sequels, Керолин Џес-Кук је подвукла сличности између овог лика и лика Фореста Гампа, кога је тумачио Том Хенкс у у истоименом филму, али је Рошан одбацио ове сличности. Критичари су имали различита мишљења када је реч о овом филму — неки од њих су у негативном тону упоредили причу филма са холивудским филмом из 1982. године под називом E.T. the Extra-Terrestrial — али су били једногласни када је реч о хваљењу Рошановог наступа. У ретроспективи из 2010. године Топ 80 иконских перформанса у Боливуду, Филмфер је навео да је „Ритикова глума сачињена од крви и меса. Једноставно само због тога што је веровао у своју улогу. Гледајте га како се смеје, плаче или како се везује за свог удаљеног вазнемаљског пријатеља и увидећете утанчане прелазе у његовом наступу.” Критичар из Rediff.com сложио се да је Рошан био „турбоџет који филм диже у висине изванредног”. Филм Koi... Mil Gaya био је најпопуларнији боливудски филм те године, зарадивши , а Рошан је освојио обе Филмферове награде и за најбољег главног глумца и за најбољег глумца по избору критичара.