Роберт С. Макмилан (; Питсбург, рођен 26. фебруар 1950. године), је амерички астроном и пензионисани професор истраживач, који је радио у Лабораторији за лунарну и планетарну науку () на Универзитету Аризоне. Роберт Скот Макмилан представља једну од значајних фигура савремене америчке астрономије, посебно у области истраживања малих тела Сунчевог система и развоја високопрецизне астрономске инструментације. Читаву своју професионалну каријеру провео је на Универзитету Аризоне, као истраживачки професор у оквиру Лабораторије за лунарну и планетарну науку. На истом универзитету предводио је један од најзначајнијих светских програма за откривање астероида, пројекат Spacewatch. Биографија Роберт Скот Макмилан је рођен у Питсбург (Пенсилванија), 26. фебруара 1950. године. Основне студије () из астрономије завршио је на Универзитету Кејс Вестерн Резерв () јуна 1972. године са највишим оценама (). Његов дипломски рад, Апсолутне магнитуде одређене на основу каталога сјајних звезда (), био је први корак у проучавању физичких својстава звезда. Своју научну специјализацију је наставио на Универзитету Тексаса у Остину (), где је 1974. године стекао мастер диплому из астрономије. Мастер теза Прашина и зависност интерзвездане поларизације од таласне дужине (), бавила се физичким својствима међузвездане прашине у јатима галаксија. Докторску дисертацију завршио је децембра 1977. године, са радом Нова сазнања о саставу међузвезданих зрна на основу посматрања слабљења и поларизације светлости (), који је допринео разумевању састава и понашања међузвездане прашине. Управо у том периоду, постаје јасно профилисан научник, астроном оријентисан ка комбинацији посматрачке астрономије и развоја научних инструмената. Ово усмерење ће касније постати централно у његовом научном опусу и довешће до кључних улога у великим америчким астрономским програмима.

Каријера Почетак професионалне каријере и рани научни рад Макмиланова каријера је обимна, мултидисциплинарна и обухвата неколико области: од звездане астрономије, преко инструменталног развоја, до систематског прoучавања астероида и комета. Макмилан се 1979. године придружује Лабораторији за лунарну и планетарну науку, где започиње свој професионални научно-истраживачки рад, као и дугу, плодотворну истраживачку каријеру. Убрзо након доласка у Аризону укључен је у пројекте развоја астрономске инструментaције и прецизних техника посматрања, што ће касније кулминирати његовом улогом у истраживањима малих тела у Сунчевом систему и преузимање вођства у Spacewatch програму, једним од најзначајнијих светских програма за откривање и праћење астероида и комета. Његова рана истраживања била су усмерена на звезде и међузвездану прашину. Коришћењем напредних техника мерења светлости и поларизације, Макмилан је допринео бољем разумевању састава и понашања честица космичке прашине које се налазе између звезда. Ово је било важно не само за разумевање звезда, већ и за проучавање начина на који се формирају планетарни системи. Посебно се истакао и у развоју метода за прецизно мерење радијалних брзина звезда која се одређује кроз посматрање Доплеровог ефекта. Овај ефекат се манифестује као црвени помак (или плави) у спектру звезда у зависности од тога да ли се звезда удаљава или приближава Земљи. Истраживачка група коју је водио била је прва на свету која је у рецензираној научној публикацији објавила мерења овог феномена са прецизношћу бољом од ±20 m/s, што је представљало искорак ка каснијим техникама откривања егзопланета.

Рад на астрономској инструментацији и посматрању малих тела Сунчевог система Почетком 1980-их, Макмилан се прикључује пројекту Spacewatch, који је основан при Лабораторији за лунарну и планетарну науку Универзитета Аризоне од стране Тома Герелса и самог Макмилана. Spacewatch је намењен систематском праћењу и откривању малих тела у Сунчевом систему, укључујући астероиде и комете, са посебним фокусом на објекте који пролазе близу Земље. Макмилан је убрзо постао кључна фигура пројекта. Његов научни рад није се ограничавао само на посматрање, већ је обухватао и развој инструментације и технологије која омогућава телескопима да прикупљају податке са већом прецизношћу. Реч је о савременим CCD камерама, спектрографима и другим уређајима који претварају светлост и друге електромагнетне сигнале из свемира у податке погодне за анализу од стране научника. Пројекат управља са више телескопа, укључујући телескопе од: 0,9 m и 1,8 m Националне опсерваторија Кит Пик (), који представљају основну инструменталну инфраструктуру програма Spacewatch. Ови телескопи омогућавају високу прецизност опсервација и развој техника за откривање и праћење малих тела у Сунчевом систему.

Рад на другим великим научним пројектима Макмилан је укључен као консултант, од 1984. до 1992. године, у пројекат орбитираталног астрометријског телескопа (), усмереног на откривање екстрасоларних планета. Био је члан НАСА-ине Радне групе за научну употребу свемирске станице (), од 1984. до 1986. године. Такође, Макмилан учествује као коистраживач у пројекту Свемирски телескоп за инфрацрвено широкоугаоно снимање (), као и његовој продуженој мисији (; ). Мисија је користила инфрацрвени свемирски телескоп како би изводила: инфрацрвено посматрање свемира, откривање и праћење астероида и комета, проучавање структуре галаксија и старих звезда, у делу спектра светлости који није видљив. Мисија WISE је започела лансирањем свемирског телескопа 14. децембра 2009. године, а први део мисије трајао је до 2011. године, када је свемирски телескоп прешао у продужену фазу мисије NEOWISE.

Значајна открића и допринос науци Роберт С. Макмилан, иако није име које је познато широј јавности, свакако припада реду оних астронома чији је рад имао дубок и трајан утицај на модерну астрономију. Његов научни опус представља јединствен спој: прецизне посматрачке астрономије, развоја астрономске инструментације и истраживања малих тела Сунчевог система. Због својих открића, дугогодишње улоге у мисијама агенције НАСА и пионирског рада на пројекту Spacewatch, он је оправдано сврстан међу најистакнутије савремене астрономе који су омогућили да човечанство много боље разуме структуру и динамику сопственог планетарног окружења. Макмилан је био пионир у прецизним мерењима радијалних брзина звезда, што је било кључно за: проучавање двоструких звезда, тражење екстросоларних планета и побољшање инструментације у посматрањима малих тела. Нарочито је импресиван и вишеструк његов допринос у откривању и праћењу малих тела у Сунчевом систему. Он је, као главни истраживач (), програма Spacewatch, 2000. године открио транс-нептунски објекат(једно од већих тела у Кајперовом појасу), 20000 Варуна (), назван по божанству из хиндуистичке митологије, владару небеског царства, Варуни. Децембра 2005. године открио је мало небеско тело (објекат пречника око 300 метара), 2005 YU55, које је 2011. године имало блиску пролазну орбиту поред Земље (). Октобра 2008. године открио је кратко-периодичну комету 208P/McMillan (познату и као 208P/2008 U1), чија је орбитална периодa око 8,1 година. Поред тога, његов тим је учествовао у поновном откривању астероида 719 Albert, објекта који је првобитно примећен 1911. године, али је због нетачности у израчунатој орбити „изгубљен“. Поновно откривена орбита је потврђена кроз израчунавања од стране Центра за мале планете (), током 2000-их. Тим под Макмилановим вођством није само откривао нова мала тела Сунчевог система, већ је дао континуиран допринос њиховом: праћењу, орбиталном израчунавањима и каталогизацији. Ова открића имају и данас практичну вредност, јер помажу у предвиђању могућих ризика од судара са Земљом. Одлазак у пензију и наставак научног рада После више од четири деценије рада, Роберт С. Макмилан званично се пензионисао на Универзитету Аризоне 30. јуна 2019. године. Након пензионисања, наставио је да активно учествује у: Spacewatch пројекту, ради на опсервационим програмима, као и менторству нових истраживача, што сведочи о његовој посвећености науци и преношењу астрономског наслеђа новим генерацијама. Почасти и признања Макмилан је био активан члан неколико водећих научних организација: Америчког астрономског друштва (), Одсека за планетарне науке (), од 1971. године; Међународног друштва за оптику и фотонику (), од 1984. године; Међународне астрономске уније (), од 1988. године.

Астероид откривен 1960. године, назван је у његову част 2289 McMillan. Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Телескопи Лабораторије за лунарну и планетарну науку, Универзитета Аризоне Роберт Макмилан, научни сарадник, опсерваторије Стјуард, Универзитета Аризоне

Категорија:Рођени 1950. Категорија:Амерички астрономи