Лаваш је традиционални пљоснати бесквасни хлеб који се вековима припрема у Јужном Кавказу, средњој Азији и областима око Каспијског мора. Пече се у тандиру - металној или глиненој овалној пећи, или на сају (саџ, код нас познат и као таландара) - конкавној, кружној металној посуди испод које се ложи ватра. Једна је од најраспрострањенијих врста хлеба у Јерменији, Азербејџану, Ирану и Турској. Традиционални рецепт се може прилагодити модерној кухињи.

Заједничка култура печења пљоснатог хлеба у Азербејџану, Ирану, Киргистану, Казахстану и Турској уврштена је 2016. године на Унескову Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Карактеристике и употреба Лаваш је дебљине нешто веће од палачинки, а може бити дугачак и до пола метра. Једе се рукама, уз свако јело. Може се умакати у супу, млеко или кисело млеко, мазати маслацем, пунити сиром, разним салатама од поврћа или меса, а потом увити у ролну попут палачинке, а негде се служи и са алвом.

Готов лаваш може се чувати и до 4 месеца. Да би се могао правилно и дуже чувати, требало би да буде сув, а лепиње треба сложити јену на другу. Чува се на сувом месту, а пре конзумирања треба га мало навлажити и прекрити крпом око пола сата. Овакав лаваш је готово исти као свеже испечени.

Традиционално се лаваш прави без, али може и са квасцем. Лаваш који се припрема са квасцем приликом печења се надује попут сомуна, па се такав хлеб у Турској зове ”балон лаваш”.

Лаваш хлеб се користи у различитим оброцима и разним пригодама и ритуалима као што су венчања, рођендани, сахране, верске церемоније и гозбе. У неким деловима Ирана и Азербејџана, комад лаваша ставља се на невестина рамена или се мрви и посипа по њеној глави као знак плодности и тражења благослова. У Турској се даје комшијама младожење и невесте. У Казахстану људи верују да лаваш штити мртве, а у Киргизстану се сматра да ће његово давање олакшати загробни живот.

Калоријска вредност У 100 г лаваша има 227 калорија.

Историја 250px|мини|десно|Печење лаваша у тандиру Лаваш се сматра једном од најстаријих врста хлеба, који се пекао у глиненој пећи - тандиру још пре око 6000 година. Адам Олеаријус, немачки дипломата, путописац, филолог, књижевник, географ и математичар, још је у 17. веку писао је о азербејџанском хлебу: „Присутне су разлите врсте хлеба, направљене од пшеничног брашна, као што су: комац – бисквит дебео око три прста и дугачак као половина лаваша, затим лаваш – округли хлеб, пискеш – дужине једног лакта, који се пече прилепљен за кућну пећ и прошаран је са пет бразди, сенгек – умешен на округлим посудама, и на послетку јуха – танак хлеб, готово као папир, дужине једне руке и приближно исто толико и широк.” У писаним изворима из 19. века помиње се да и Татари такође припремају лаваш хлеб, назван бак лаваш, а да се у турским селима припремају лаваш пите.

О лавашу и производима насталим од њега написано је и неколико научних истраживања. У књизи „Јерменска кухиња“ из 1960. године се по први пут спомињу термини Јерменски лаваш хлеб и Матнакаш.

Нематеријално културно наслеђе човечанства 250px|мини|десно|Припрема лаваша 1906. године Заједничка култура печења пљоснатог хлеба у Азербејџану, Ирану, Киргистану, Казахстану и Турској, носи са собом и друштвене функције које су омогућиле да се настави са традицијом која се широко практикује. Пљоснати лаваш хлеб је заједнички културни елемент у регији средње Азије који промовише културу гостопримства и афирмацију идентитета.

У припреми лаваша учествују најмање три особе, углавном чланови породице, од којих свака има своју улогу у том процесу. У руралним срединама комшије заједно праве хлеб. Лаваш хлеб се, такође, прави у традиционалним пекарама, у тандиру/тануру (земљана или камена пећ), саџ (или сај - метална плоча) или казану.

Традиција која се преноси у оквиру породице или са мајстора на шегрта, изражава гостопримство, солидарност и преноси одређена веровања која симболизују заједничке културне корене који јачају припадност заједници. Култура прављења лаваш хлеба је уписана на Унеско листу нематеријалног културног наслеђа 2016. године.

Галерија

Напомене

Види још Лепиња Хлеб

Референце

Спољашње везе

Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду Заједничка култура печења пљоснатог хлеба на званичном YouTube каналу UNESCO

Категорија:Хлеб Категорија:Азербејџанска кухиња Категорија:Иранска кухиња Категорија:Нематеријално културно наслеђе Азербејџана Категорија:Нематеријално културно наслеђе Ирана Категорија:Нематеријално културно наслеђе Киргистана Категорија:Нематеријално културно наслеђе Казахстана Категорија:Нематеријално културно наслеђе Турске Категорија:Нематеријално културно наслеђе Јерменије