Планински детлић () врста је птице из породице детлића. Латински назив ове врсте је састављен из двеју старогрчке речи. Име рода Dendrocopos је комбинација речи dendron која означава дрво и kopos што значи упадљив. Придев leucotos је сложеница придева leuco - бео и именице noton - леђа, па је тако буквалан превод за ову птицу „белолеђи” детлић, како је назван и на енглеском језику.

Опис лево|мини|Женка планинског детлића Дужина тела од врха репа до врха кљуна је од 25 до 28 центиметара. Маса птице варира од 99 до 115 грама у Европи и Русији, па до чак 158 грама измерених у Кини. Нешто је већи од великог детлића, има дужи врат и кљун и „угластију” главу. Стомак је јарко (подврста lilfordi) до светло (подврста leucotos) црвен. Бокови и груди су изразито (подврста lilfordi) или бледо (подврста leucotos) пругасте. На раменима нема велика, бела поља која га одвајају од великог и сеоског детлићa, већ има беле хоризонталне пруге. Леђа подврсте leucotos су бела док су леђа подврсте lilfordi хоризонтално испругана. Полни диморфизам је присутан. Горњи део главе (потиљак и теме) мужјака су потпуно црвени, док су код женке црни. Због црвене главе, мужјаци планинског детлића се на први поглед могу помешати са средњим детлићем, али се и од њега разликују по водоравним пругама на леђима. Лети праволинијски, са наизменичним уздизањем и понирањем.https://www.hbw.com/species/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos

Распрострањеност и станиште лево|мини|Ареал распрострањења Ареал распрострањења захвата умерени и бореални део Евроазије, од централне и северне Европе, преко јужног Сибира, до Далеког истока, укључујући Камчатку, Корејско полуострво, Јапан и Тајван. Мале и изоловане популације се налазе у Шпанији и на Кавказу.http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos/distribution Насељава очуване листопадне и мешовите шуме прашумског типа са значајним уделом сувих стабала и грана. У централној и јужној Европи је регистрован углавном у шумама букве, граба и храста, док је у северној и источној Европи налажен у шумама где доминирају бреза и јасика. десно|мини|Женка испред гнездеће дупље

thumb|Dendrocopos leucotos leucotos Подврсте На свету постоји 11 подврста планинског детилића и свака има другачије распрострањење: D. m. leucotos - Насељава Скандинавију, Пољску, Швајцарску, Аустрију, Карпате, јужну Русију на исток до Камчатке, Сахалина и североисточне Кине D. m. lilfordi - Насељава Пиринеје, централну Италију, Балкан, Пелопонез, Турску и Кавказ D. m. uralensis - Насељава западни Сибир од Урала на западу до Бајкалског језера на истоку D. m. tangi - Насељава централну Кину D. m. fohkiensis - Насељава југоисточну Кину D. m. subcirris - Насељава Курилска острва и Хокаидо D. m. stejnegeri - Насељава северни део острва Хоншу D. m. namiyei - Насељава јужни део острва Хоншу, Шикоку и Кјушу D. m. takahashii - Насељава острва на истоку Јужне Кореје D. m. quelpartensis - Насељава острва на југу Јужне Кореје D. m. insularis - Насељава Тајван.

Биологија Крупан детлић, посебан у погледу станишта и исхране, заузима пространа подручја под зрелим шумама са значајним уделом сувих стабала и грана где се гнезди и тражи храну. Гнежђење почиње у марту (ретко крајем фебруара), када мужјак добошањем означава и брани територију, једну од највећих међу европским детлићима (између једног и три километра квадратних). Оба пола дубе гнездећу дупљу на одумирућим или мртвим стаблима. У леглу се налази од три до пет јаја која полаже у другој половини априла. Репродуктивни циклус траје непуних седам недеља. Храни се претежно ларвама и инсектима (нарочито тврдокрилцима из породице Cerambycidae, али и ноћним лептирима из породице Cossidae и мравима рода Camponotus) које проналази испод коре или ископава из стабала одумирућег или мртвог дрвета. Станарица је уз блага померања у зимском периоду. Орнитолози процењују да европска популација броји између 232 000 и 586 000 гнездећих парова, а тренд популације је краткорочно оцењен као стабилан.http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos/text

Угроженост Интензивно шумарство, сеча зрелих и уклањање умирућих и палих стабала, као и пошумљавање четинарима доводи до фрагментације станишта и смањења величина и густина популација планинског детлића што доводи до губитка генетичког диверзитета врсте. Велики пад бројности је забележен у Скандинавији.

Планински детлић у Србији Редовна гнездарица појединих брдско-планинских подручја јужно од Саве и Дунава. У панонском делу земље је врло редак, а гнежђење је забележено једино на Вршачким планинама. Популација је почетком 21. века сведена на више изолованих планинских подручја са очуваним листопадним (претежно буковим) и мешовитим шумама.Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад. У земљи се појављују две подврсте (D. l. leucotos и D.l. lilfordi). Према последњим подацима за период 2008-2013, величина популације износи од 650 до 1000 гнездећих парова, уз стабилан краткорочни и благо опадајући дугорочни тренд. Станарица је уз блага померања у зимском периоду. Према Црвеној књизи фауне Србије III - Птице, гнездећа популација планинског детлића је оцењена као рањива (VU)

Фактори угрожавања у Србији: потпуно уништавање и/или фрагментација прашумских делова шумских станишта; сеча зрелих стабала, санитарна сеча и повећање десетогодишњег етата шумски пожари ширење путне мреже, туристичких центара и друге инфраструктуре промене у станишту узроковане климатским променама које мењају састав врста дрвећа у брдско-планинским буковим и мешовитим шумама

Референце

Литература

Категорија:Детлићи (породица) Категорија:Таксони које је описао Јохан Матеус Бехштајн Категорија:Птице описане 1802. године Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Србије