Ерски хумор је форма усмене књижевности која је карактеристична за подручје Златиборског округа и представља специфичан начин шаљивог односа према стварности. Присутан је у свакодневној комуникацији и шалама међу становиштвом, а препознаје се и у многим књижевним родовима и врстама.
Ерски хумор се налази на листи нематеријалног култуног наслеђа Србије.
Ерски хумор у књижевности
Ерски хумор уочљив је у различитим књижевним родовима и врстама: прозним делима — народним приповеткама, новелама, анегдотама и вицевима народним песмама — шаљивим лирским и епским десетерачким песмама; малим фолклорним формама (здравицама, пословицама, питалицама, загонеткама, ругалицама и зврчкама); дечијем фолклору и у оквиру својеврсног фолклорног театра (чауш на свадби, натпевавање момачких и девојачких сватова).
Настанак Сурови услови живота и непрестена борба за преживљавање утицали су на обликовање карактера и менталитета људи из златиборске регије. Њихов есео дух обликовао је јединствен смисао за хумор, као облик одбране од свакодневних проблема. Ерски хумор представља истинску културну и друштвену посебност људи из златиборске регије.
Теме и садржај Приче прожете ерским хумором карактерише мудрост и речитост. Инспирисане су свакодневним животом и баве се важним друштвеним темама, проблемима о којима се ћути, као и промоцијом правих друштвених вредности и ставова. То су комичне досетке у којима се људи овог краја на шаљив начин критички обрачунавају са властодршцима, свештеницима, трговцима, учитељима и другим актерима друштвеног живота. Изражавањем својеврсног народног бунта они се заправо боре за своја права, друштвене вредности и правду.
Најпознатије приче Еро и кадија Еро и Турчин Еро с онога свијета
Распрострањеност Ерски хумор, у домену усмене традиције, присутан је у локалним заједницама на подручју Златиборског округа, у општинама: Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Пријепоље, Прибој, Чајетина и Ужице.
Нематеријално културно наслеђе Многобројни путописци и истраживачи који су пролазили златиборским крајем уочили су ову особину народа који ту живи. Овим феноменом касније су се бавили и разни научни радници и сакупљачи „ерских народних мудролија“, што додатно говори о значају, значењу и традицији који ерски хумор има у културној баштини српског народа.
Значај ерског хумора као дела културног идентитета српског народа, препознат је и од стране Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије, на предлог Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић” и општине Чајетина. Тако је 18. јуна 2012. године, заједно са двадесет и шест других елемената, уписан на Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.
Ерски хумор данас
Ерски хумор, као и друге шаљиве народне приповетке, у савременом друштву одумире, али се утицај овог феномена одразио на формирање вица као новог вида усмене књижевности. Други облик настављања усмене шаљиве приповетке јавља се српској писаној књижевности, нарочито у епохи реализма. Ови утицаји могу се запазити у делима српских књижевника, од Стефана Митрова Љубише, преко Милована Глишића, Стевана Сремца, Радоја Домановића, Бранислава Нушића и Петра Кочића, па све до Бранка Ћопића.
У Чајетини и на Златибору се од 2008. године одржава традиционална манифестација Летњи улични ерски кабаре, која има за циљ промоцију локалног, специфичног ерског хумора.
Види још Летњи улични ерски кабаре Нематеријално културно наслеђе Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије Еро с онога свијета (опера)
Референце
Литература
Миленко Мисаиловић, Мудрост народног хумора, Вести, Титово Ужице, 1987. Љубиша Р. Ђенић, Ерске мудрологије, Чајетина, 1976. Милисав Р. Ђенић, Нови ерски хумор, Титово Ужице, 1977. „Савремени ерски хумор“, Народни музеј Ужице, Ужице, 2012. Аутори текстова:Невена Пантић, Ивана Тодоровић, Загорка Никитовић, Драгана Ивановић. Рецензију је радио Раде Јовановић.
Спољашње везе
Категорија:Нематеријално културно наслеђе Србије Категорија:Српска народна књижевност Категорија:Српске народне приповетке Категорија:Хумор у Србији