Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је била највише представничко и законодавно тело у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини током њеног постојања од 1945. до 1992. године. Према Уставу из 1974. дефинисана је као орган друштвеног самоуправљања и највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице.
Kонституисана je 28. априла 1945. на Трећем заседању Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБИХ) када је оно преименовано у Народну скупштину Босне и Херцеговине. После избора за Уставотворну скупштину, одржаних 13. октобра 1946, Народна скупштина је 31. децембра 1947. донела Устав НР Босне и Херцеговине којим је добила назив Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине. Овај назив носила је до доношења новог Устава, априла 1963. када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У складу са одлуком „крњег” Председништва БиХ, Скупштина је 8. априла 1992. преименована у Скупштину Републике Босне и Херцеговине.
У периоду од 1945. до 1953. била је једнодомна, а од 1953. до 1990. имала је више већа. Од 1953. до 1963. постојали су Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Непосредно пред одржавање првих вишестраначких избора, Скупштина је усвајањем измена Устава, јула 1990. поново имала два већа — Веће грађана и Веће општина. Извршни орган Скупштине представљало је Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине, а пре тога Влада НР Босне и Херцеговине.
У периоду од априла 1945. до јануара 1953. постојао је Президијум Народне скупштине НР Босне и Херцеговине, који је био колективни шеф државе у НР Босни и Херцеговини. Након његовог укидања, функцију шефа државе обављао је председник Народне скупштине све до априла 1974. када је установљено Председништво СР Босне и Херцеговине, чије је чланове и председника бирала Скупштина.
Уставна улога Према Уставу Народне Републике Босне и Херцеговине, донетим 31. децембра 1946, као и пратећим законима донетим у складу са њим, Народна скупштина НР Босне и Херцеговине била је врховни орган државне и законодавне власти Народне Републике Босне и Херцеговине. Бирала се на четири године и у првом сазиву 1946—1950. имала је 220, а у другом сазиву 1950—1953. 270 посланика, које су бирали грађани на непосредним изборима. За руковођење седницама Народна скупштина бирала је председника, потпредседника и до три секретара. Сазивање скупштинских заседања, као и расписавње избора за скупштину, вршио је Президијум Народне скупштине, који је давао обавезна тумачења усвојених закона и проглашавао их. Народна скупштина бирала је Президијум, а његов мандат трајао је и након њеног распуштања све до избора нове скупштине. Извршни орган Народне скупштине била је Влада НР Босне и Херцеговине. Усавањем Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Народне Републике Босне и Херцеговине и републичким органима власти који је Народна скупштина усвојила 29. јануара 1953. значајно је измењен претходни Устав. Народна скупштина постала је дводомна са Републичким већем (114 посланика) и Већем произвођача (82 посланика), који су бирани на одвојеним изборима. Посланике Републичког већа бирали су грађани на непосредним изборима, док су посланике Већа произвођача бирали запослени у предузећима, као и чланови земљорадничких задруга и занатлије. Укинут је Президијум Народне скупштине, а део његових овлашћења пренет је на функцију председника Народне скупштине. Уместо Владе формирано је Извршно веће Скупштине.
мини|Грб Босне и Херцеговине 1946—1992. Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине донет 10. априла 1963, као и пратећи закони донети у складу са њим, дефинисали су Скупштину СР Босне и Херцеговине као највиши орган власти и друштвеног самоуправљања, у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице, а сачињавали су је делегати грађана и радних људи у радним заједницама. Нови Устав значајно је изменио структуру скупштине, која је имала пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просетно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће. Републичко веће имало је 120 посланика и остало је слично претходном, уведеном Уставним законом из 1953, а чинили су га посланици које су грађани бирали на непосредним изборима. Остала већа, збирно названа већа радних заједница, имала су по 70 посланика, које су бирали запослени у радним организацијама. За посланика Републичког већа могао је бити биран сваки грађанин који је имао бирачко право, док су за посланике већа радних заједница бирани радници или чланови руководства радне организације, као и функционери синдиката у одговарајућим областима рада. Уставна новина била је дужина мандата посланика, па је предвиђено да се на две године бира половина посланика савког већа, али је ова одредба укинута уставним амандманима фебруара 1969. када је мандат свих посланика враћен на четири године. Извршни орган скупштине остало је Извршно веће Скупштине које су бирали посланици Републичког већа, због чега је оно у овом периоду (1963—1974) често колоквијално називано Републичко извршно веће.
Након дуже уставне реформе, нови Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине донет је 25. фебруара 1974. и према њему скупштински систем заснован је на делегатском систему, а Скупштина СР Босне и Херцеговине имала је три већа — Веће удруженог рада (160 делегата), Веће општина и Друштвено-политичко веће (по 80 делегата). Уставним одредбама формиране су делегатске скупштине, почевши од скупштина општине, преко скупштина градова и републичке скупштине. Општинску скупштину чинила су три већа — Веће месних заједница, Веће удруженог рада и Друштвено-политичко веће, док су градске и републичка скупштина имале иста већа. Непосредним изборима бирани су само делегати на општинском нивоу, док су градске и републичка скупштина формиране од делегата које су бирале општинске скупштине, чиме је уведен систем посредног избора скупштинских делегата. Једна од новина Устава из 1974. било је формирање Председништва СР Босне и Херцеговине, које је имало функцију колективног председника Републике, а чије је чланове бирала Скупштина. Друштвено-политичке и економске промене, које су крајем 1980-их захватиле СФР Југославију, као и друге државе источне Европе, условиле су почетак процеса деполитизације друштва, увођења плурализма и постепеног укидања политичког монопола Савеза комуниста. Ове процесе пратиле су уставне измене донете 11. априла 1989. којима је започео крај једнопартијског система. Након распада Савеза комуниста, усвојен је 31. јула 1990. нови 31 амандман на Устав којима је Скупштина постала дводомна са Већем грађана (130 посланика) и Већем општина (110 посланика). Посланике Већа грађана бирали су грађани непосредним путем на изборима, док је у Веће општина свака општинска и градска скупштина бирала по једног посланика.
правни акт назив скупштине број домова називи домова број посланика укупно посланика Устав 1946. Народна скупштина НР Босне и Херцеговине један / / 220 — 270 Уставни закон 1953. два Републичко веће 114 196 Веће произвођача 82 Устав 1963.Скупштина СР Босне и Херцеговине пет Републичко веће 120 400 Привредно веће 70 Просветно-културно веће 70 Социјално-здравствено веће 70 Организационо-политичко веће 70 Устав 1974. три Веће удруженог рада 160 320 Друштвено-политичко веће 80 Веће општина 80 Уставни амандамани 1990. два Веће грађана 130 240 Веће општина 110
Историјат
Конституисање скупштине 1943—1946. У току Народноослободилачког рата у Босни и Херцеговини је 25. новембра 1943. формирано Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) које је представљало врховно представничко, законодавно и извршно тело Народноослободилачког покрета Босне и Херцеговине. Оно је преко Народноослободилачких одбора, који су од почетка рата формирани на територији под контролом партизана, вршило власт на ослобођеној територији. Због ратних околности, ЗАВНОБиХ је обједињавао законодавну и извршну власт, а његово Председништво представљало је извршни орган, при коме су оснивана разна одељења за послове државне управе — привреду, просвету, здравље, социјално старање, правосуђе, финансије и др, која су била претеча будућих министарстава.
мини|Портрет Војислава Кецмановића Ђеде, председника Председништва ЗАВНОБиХ и првог председника Президијума Народне скупштине НР БиХ Одмах по ослобођењу Сарајева, као и већег дела територије Босне и Херцеговине, у Сарајеву је од 26. до 28. априла 1945. одржано Треће заседање ЗАВНОБиХ на коме је 28. априла ЗАВНОБиХ прерастао у Народну скупштину Босне и Херцеговине, а његово Председништво, на чијем се челу налазио Војислав Кецмановић, постало је Председништво Народне скупштине. Истог дана формирана је и Влада Босне и Херцеговине чији је председник био Родољуб Чолаковић. Овим чином формирана је Федерална Држава Босна и Херцеговина, која је била део Демократске Федеративне Југославије успостављене формирањем Привремене владе, 7. марта 1945. године.
Августа 1945. у Београду је одржано Треће заседање АВНОЈ, на коме је АВНОЈ као највише представничко тело прерастао у Привремену народну скупштину ДФЈ, која је расписала изборе за Уставотворну скупштину, која је имала два дома — Савезну скупштину и Скупштину народа. Избори су одржани 11. новембра 1945, а пошто је опозиција одлучила да их бојкотује, на њима је учествовала само листа Народног фронта Југолавије (НОФ) и добила 90,4%, док је „кутија без листе” добила 9,6% гласова. Уставотворна скупштина ДФЈ донела је 29. новембра 1945. деклерацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) којом је званично укинута монархија и успостављена федерална република. Први Устав ФНРЈ усвојен је 31. јануара 1946. и у складу са њим Уставотворна скупштина је постала Народна скупштина ФНРЈ са Савезним већем и Већем народа. После усвајања Устава ФНРЈ, Народна скупштина Босне и Херцеговине донела је 20. фебруара 1946. Закон о имену Народне Републике Босне и Херцеговине којим је Федерална Држава Босна и Херцеговина променила назив у Народна Република Босна и Херцеговина, а у складу са овим Народна скупштина Босне и Херцеговине постала је Народна скупштина НР Босне и Херцеговине, а Председништво Народне скупштине постало је Президијум Народне скупштине.
Поред рада на учвршћивању власти и обнови земље, Народна скупштина Босне и Херцеговине у току лета 1946. радила је и на припреми услова за организовање избора за Уставотворну скупштину БиХ, која је требала да донесе Устав НР Босне и Херцеговине. У том циљу су 16. августа донети Закон о Уставотворној скупштини НР Босне и Херцеговине и Закон о избору народних посланика Уставотворне скупштине НР Босне и Херцеговине. Организација избора поверена је Земаљској изборној комисији Босне и Херцеговине, а избори су одржани 13. октобра 1946. године. Као и на изборима за федерални парламент, новембра 1945, опозиција се одлучила за бојкот, па су гласачи бирали између листе Народног фронта Босне и Херцеговине, која је освојила већину гласова и „кутије без листе”. Новоизабрана Уставотворна скупштина састала се 11. новембра 1946. и потврдила сва акта која су донели ЗАВНОБиХ и његово Председништво, као и Народна скупштина Босне и Херцеговине и њено Председништво. На седници 13. новембра изабран је Ћазим Угљен за председника, Васо Гајић за потпредседника и Руди Колак и Раде Јакшић за секретаре Уставотворне скупштине. На истој седници изабрани су чланови Президијума Уставотворне скупштине, чији је председник био Ђуро Пуцар.