Заставе Републике Црне Горе (1991—2006)

Заставе Републике Црне Горе (1991–2006) су државне заставе из времена када је Република Црна Гора (званични назив од 1991. године) била федерална јединица у саставу СФРЈ (1991–1992), Савезне Републике Југославије (1992–2003) и Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003–2006). Током цјелокупног раздобља, од брисања социјалистичке одреднице из државног назива у августу 1991. године, до проглашења државне независности у јуну 2006. године, Црна Гора је промијенила чак три државне заставе: прва је затечена у вријеме промјене државног назива (1991), друга је уведена у живот почетком 1994. године, а трећа је озваничена 2004. године. Свака од поменутих промјена била је праћена политичким расправама и споровима, који су изазивали посебну пажњу јавности, не само у Црној Гори већ и изван ње. Поменути спорови су по правилу били мотивисани идеолошким побудама и разликама у схватању националног идентитета.

Затечена застава са петокраком мини|десно|240п|Република Црна Гора у саставу СРЈ (1992-2003) и ДЗСЦГ (2003-2006)

У вријеме доношења уставног амандмана LXXXIV (84) од 2. августа 1991. године, којим је извршено брисање политички превазиђене "социјалистичке" одреднице из државног назива, на снази је још увијек био 7. члан Устава Црне Горе, који је у пречишћеном тексту (након примене поменутог амандмана) гласио: "Застава Републике Црне Горе састоји се из три боје: црвене, плаве и бијеле, са црвеном петокраком звијездом у средини. Однос ширине и дужине заставе је један према два. Боје заставе су положене водоравно, и то овим редом одозго: црвена, плава, бијела. Свака боја заузима једну трећину ширине заставе".Службени лист Социјалистичке Републике Црне Горе, год. 30, бр. 5, од 26. фебруара 1974. године.

Питање скидања петокраке десно|240п|мини|Затечена застава Републике Црне Горе (1991), која је изгубила уставно упориште (1992) након чега је замјењена новом заставом (1993-1994) десно|мини|240п|Приједлог за изглед заставе Црне Горе, садржан у нацрту новог устава из љета 1992. године - уклоњена петокрака, уз задржавање постојећих боја: црвене, плаве и бијеле

Већ у то вријеме, у јавности Црне Горе вођене су честе полемике око изгледа државне заставе, пошто је већина опозиционих странака, које су формиране након увођења вишестраначког система (1990), сматрала да је свако даље задржавање заставе са петокраком политички неприхватљиво и анахроно. Средином 1991. године, у вријеме припрема за доношење уставних амандмана, разматрано је и питање о промјени уставне одредбе о изгледу заставе (члан 7.), али од тога се ипак одустало. Тиме је створена необична ситуација у којој је из државног назива уклоњена "социјалистичка" одредница, док је у исто вријеме задржана петокрака на застави, а такође и на врху државног грба, који је такође остао непромјењен. Сва ова питања су тада одложена за наредну 1992. годину, у којој је планирано доношење потпуно новог устава Црне Горе.

Средином 1992. године, током јавне расправе о нацрту и приједлогу новог устава, до изражаја су поново дошле бројне разлике по питању будућег изгледа државне заставе Црне Горе. Поменуте разлике су проистицале из идеолошких побуда и знатних разлика у схватању националног идентитета. Чак и унутар самих политичких странака није постојала потпуна сагласност по питању усвајања нових уставних рјешења. Тако је унутар владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе (ДПС) постојала група старих партијских руководилаца, који су се залагали за задржавање постојеће заставе са црвеном звијездом петокраком. Управо захваљујући њиховом утицају, петокрака је успјела да "преживи" раније уставне промјене из 1990. и 1991. године. Међутим, таква залагања су у широј јавности била оцјењена као потпуно анахрона, након чега се и руководство ДПС сагласило са захтјевима за уклањање петокраке из државних симбола. Стога је приликом израде нацрта новог устава предложено да се задржи дотадашње рјешење у виду црвено-плаво-бијеле тробојке, али без петокраке. Према тексту уставног нацрта, који је припремљен у љето 1992. године, предложена одредба о државној застави је гласила: "Боје државне заставе су: црвена, плава и бијела".

Такав приједлог из уставног нацрта наишао је на отпор појединих опозиционих странака, што се у првом реду односило на партије суверенистичког усмјерења (социјалдемократи и либерали). Њихово противљење предложеном рјешењу заснивало се на укорјењеним антисрпским побудама, усљед којих нијесу жељели да се сагласе са било каквом варијантом заставе која би у основи била идентична са општенародном српском тробојком и заставом сусједне Србије. Њихов отпор према предложеном рјешењу послужио је као повод за преиспитивање уставног нацрта. Већ у то вријеме, у дијелу руководства владајуће ДПС такође су постојале извјесне суверенистичке тенденције, које су се испољиле у виду отпора према предложеној застави Црне Горе, која је била идентична са заставом Србије, што је за поједине високе функционере ДПС било неприхватљиво. Усљед политичких калкулација, на крају се одустало од првобитног рјешења из уставног нацрта, а ново "неутрално" уставно рјешење пронађено је у пуком помињању заставе и осталих државних симбола, али без прецизирања њиховог изгледа и садржаја. Стога је из новог Устава Црне Горе, који је усвојен 12. октобра 1992. године, у потпуности изостављен опис државних симбола, укључујући и опис заставе, а уставна норма је сведена на уопштени помен симбола у 6. члану, који је гласио: "Црна Гора има грб, заставу и химну".

Ступањем на снагу новог Устава Црне Горе од 12. октобра 1992. године, престао је да важи 7. члан претходног устава, који је прописивао изглед државне заставе, а пошто је 6. члан новог устава садржао само помен али не и опис заставе, Црна Гора се нашла у необичној ситуацији: дотадашња застава са петокраком више није имала правно упориште, док на другој страни није постојала ни основа за употребу било које друге заставе. Такво стање је сматрано привременим, пошто је Уставни закон за спровођење Устава Републике Црне Горе, који је донет заједно са новим уставом, у свом 13. члану предвиђао да ће се већ до краја јуна 1993. године донети посебан закон о државним симболима. У међувремену, примјењивана је правна инерција, тако да је застава са петокраком остала да се вијори на државним установама, у очекивању најављеног закона.

Застава са плаветном бојом у свијетлоплавој нијанси десно|270п|мини|Примјерци сачуваних старих застава Црне Горе, које су својим изгледом свједочиле да се помен плаветне боје у Уставу Црне Горе из 1905. године односио на плаву боју, а не на "свијетлоплаву" нијансу, која је измишљена тек 1993. године десно|мини|270п|Зоран Жижић, потпредсједник Владе Црне Горе који је 1993. године био на челу радне групе за усаглашавање ставова о новом изгледу државних симбола Црне Горе

Већ током прољећа 1993. године постало је извјесно да ће јунски рок, који је уставним законом био прописан за доношење закона о државним симболима, бити пробијен. Иако је надлежни одбор Скупштине Црне Горе разматрао ова питања у више наврата, није се одмакло даље од постизања начелне сагласности о потреби да нови изглед државних симбола буде заснован на историјским традицијама Црне Горе, што се у првом реду односило на идејна рјешења која су била садржана у Уставу Књажевине Црне Горе из 1905. године. Ради постизања општег политичког консензуса о овим сложеним и осјетљивим питањима, у септембру је формирана и посебна вишестраначка радна група, на чијем је челу био Зоран Жижић, тадашњи потпредсједник Владе Црне Горе и високи функционер ДПС, који је уживао посебно повјерење Момира Булатовића, тадашњег Предсједника Републике Црне Горе и предсједника владајуће ДПС.

Током јавних полемика о будућем изгледу заставе и осталих државних симбола, ова питања су добила посебну политичку тежину, пошто већина странака није пропустила прилику да поменута питања искористи за своје додатно политичко профилисање. У склопу јавне расправе, формирале су се три препознатљиве групације. Прву су чинили представници Либералног савеза Црне Горе и Социјалдемократске партије Црне Горе, који су заступали став да будућа застава Црне Горе мора бити различита од општенародне српске тробојке и заставе сусједне Србије, тако да су предлагали рјешења са представом грба Црне Горе у средини заставе. На другој страни били су представници Народне странке и Српске радикалне странке, који су заступали став да застава Црне Горе треба да остане истовјетна са општенародном српском тробојком и заставом сусједне Србије. Између те двије групације били су представници владајуће Демократске партије социјалиста, којима је припадала одлучујућа улога у дефинисању коначних рјешења.

Међутим, чак и унутар саме ДПС није постојало јединство по питању новог изгледа државних симбола, а управо тим поводом до изражаја су дошле и дубље политичке разлике између двије струје, од којих је прва била суверенистичка, а друга унионистичка. Прва струја је подржавала приједлоге либерала и социјалдемократа, док је друга пружала подршку приједлозима народњака и радикала. Тако се питање о будућем изгледу државних симбола претворило у питање о очувању јединства унутар саме ДПС. Велика битка око утврђивања званичног приједлога за нови изглед државне заставе вођена је на сјеници Владе Црне Горе, која је одржана 25. новембра 1993. године. На једној страни био је Зоран Жижић, тадашњи потпредсједник Владе, који је заступао рјешење са тробојком без икаквих других додатака, док је на другој страни био Предраг Обрадовић, тадашњи министар просвјете, који је одлучно заступао став да се застава Црне Горе мора учинити различитом у односу на општенародну српску тробојку и заставу сусједне Србије, било путем додавања државног грба или на неки други начин. Ова спорења су потом дошла и до јавности, а оштре полемике о будућем изгледу заставе настављене су и међу опозиционим странкама.

Иако је Влада Црне Горе на поменутој сједници од 25. новембра 1993. године подржала рјешење које се заснивало на тробојци без грба, тиме још увијек нијесу биле посјечене све наде суверениста, који су у међувремену формулисали нека сасвим нова рјешења, која су потом била представљена као компромисна. Међутим, та рјешења су долазила из истих оних кругова који су приликом доношења Устава Црне Горе у октобру претходне године (1992) успјели да осујете уставно озваничење црвено-плаво-бијеле тробојке као државне заставе. Исти антисрпски чиниоци су током 1993. године, управо у склопу усаглашавања нових законских рјешења, посегли за уобличавањем потпуно нових теза о "посебности" црногорске тробојке и њеној наводној различитости од општенародне српске тробојке. Озваничење таквих теза требало је спровести у два пажљиво прорачуната корака: прво је било потребно створити одговарајућу законску основу, коју је потом требало искористити за промовисање посебне заставе.

Заставе Републике Црне Горе (1991—2006)

Źródło i licencja